Svi nešto pominju nekakve Nemanjiċe i velačaju ih. Verovatno zbog toga što je to bio petiod vladavine i procvata vizantijskog carstva ... Valjda jednog jedinog vizantijskog oetioda od postanka sveta i veka. Sve ostalo su obične izmišljotine o nekakvom grčkom carstvu, bar kad su ti vizantijski grci i ovi današnji u pitanju.
Zaboravljaju svi da su ti Nemanjiċi bili nesložni, da su bili vrlo zavidni, zato i potiču valjda od nekakvog Zavide, kako istorija navodno kaže. Zavist nije karakterna osobina Srba, pre svega.
Ti Nemanjiċi su bili i zavidni i ljubomorni jedni na druge, ubijao brat brata, zbog prestola i vlasti, preotimali su tron jedni drugima, preotimali žene. Sve grdje od grdjeg. Teško da su ti Nemaniiċi uopšte Srbi bili. Možda neki tirani, koji su se isto ovako, kao ovi danas, pre svih AV AV samoproglašavali nekakvim vlafarima, a Srbi ih puštali, da "vladaju", gledajuċi svoja posla i svoje živote.
Zaboravlja se činjenica da je posle Uroša Nejakog, poslednjeg vladara od tih Nemanjiċa, nastupio period Praznog hoda! Izmedju Uroša Nemanjića i našeg Srbina Lazara Hrebeljanovića postoji prazan hod u istoriji Srba i Srpske države. Od Lazara Hrebeljanoviċa Srbi vladaju svojom državom!
Bilo je, na žalost stradanja i nasih Srpskih vladara i za vladavine Lazara i za vladavine Obrenovića, te pokušaja puča i preotimanja trona i raznih prevara da bi se neki Srbin svrgnuo sa vlasti i opet glavi Neprijatelj preuzeo kormilo, ali to nije bilo unutar naših srpskih Dinastija, nego od strane spoljnih neprijatelja, jao Karadjordjevih Petrovića i sl. hajdučije.
Prema tome, ono da Samo Sloga Srbina Spasava, Srbi su uvek bili složni. I široke ruke i iroka srca. I to nas je uvek i koštalo mnogo u životu.