Noćas, tačnije rano jutros, pred svanuće došla mi je u san Bogorodica. Odjednom se pojavila, na 20-30cm od mene, pa sam videla samo glavu i rameni deo. Pola biste. Kako se pojavila i pogledala me, tako je polako pognula malo glavu i spustila dole pogled. Bila je u belom. Glava joj nije bila pokrivena. Iz smedje kose, pozadi skupljene, izvirivala je smedja kožica, sa priveskom. Bio je to krstić, drveni, ravnih, ali zaobljenih strana, sav onako pufnast, nabubreo je delovao. Stajao je na njenom čelu. Kao što Induskinje i Turkinje ukrase čelo nekim draguljem na lančiċu, samo ovo je bio krstić drveni, na kožici. Krstić je bio prazan, bez razapetog Hrista i bez ikakvih ukrasa i drvoreza u prirodnoj boji.
Stajale smo tako par minuta, ona pognutog pogleda, kao da se postidela, a ja zaokupljena njenom pojavom, gde mi je krst privukao pažnju. Nismo razgovarale. Prijatno mi je bilo u njenom društvu iako smo ćutale.
Ubrzo sam se probudila, pa...ne znam šta bi se dalje dešavalo da se san produžio.
Po budjenju, svesna postadoh da je preda mnom bila Bogorodica, tj. Sveta Žena, pomislih, ĉek, ček, a šta ako nije bila ona, nego Sv. Petka? I onda uvredim jednu ili drugu?!
Malo prostudirah slike i ikone obe Svetice i dodjoh do zaključka da me prvi utisak nije prevario. Kao što sam i mislila, Sv. Petka je uvek uspravljene glave i pogleda direktnog, nigde je nema u belom i uvek ima veliki krst u ruci.
Bogorodica je negde sa malim Hristom, a negde sama i na tim solo slikama i ikonama ima par različitih poza, a jedna od karakterističnih je upravo ta. Nazvana je Umilenije.
Samo ovog puta gologlava.