Umalo da zaboravim jednog američkog boksera, Telly-a ili Terry-a, tako nekako. Bio je vrlo niskog rasta, sitan, grubih crta lica, mada se stalno osmehivao. Bio je član nekog američkog tima, zaboravih iz kog je US grada. Došli su u Yu, na neko ekipno takmičenje. Odseli su u htl. Srbija, ovde u Beogradu, a ja bila u istom htl na redovnoj školskoj praksi. Uglavnom sam bila na recepciji ili na centrali iz recepcije, ako bi tamo bila neka gužva.  To mi je imponovalo. Jer, druge devojke na praksi su bile na ispomoċi u kuhinji, u podrumu čistile neke šunke od plesni i sl. Mene su samo proveli kroz restoran i kuhinju da vidim kako to sve izgleda i šta ko tu radi. U podrumskim prostorijama nisam ni jednom bila i nemam pojma kako izgledaju ni čega tu ima.
I tako taj mali Amer poželeo da me ženi, da me vodi u USA, Chicago, čini mi se da beše. Zahvalih se i rekoh mu da je jako ljubazan, ali da sam ja još mlada, školarac i da nisam za udaju. Sreċom bili su tu samo par dana i otišli su.
No, i njegov menadžer je poželeo piletinu, pa sam mu se ja učinila pogodnom. Za razliku od bokserčića, menadžer, neki Makedonac, Bugarin ili grčki šljam, iz Amerike, nije bio ni malo prijateljski nastrojen, ni uljudan. Namera mu je očigledno da ismeje mene i moju inteligenciju, čisto da me obruka pred svetom, onako iz zabave, sa sve onim svojim skučenim, tupim mozgom. Mada emotivno beskrajno povredjena njegovom drskošċu i namerama, odnela sam pobedu. Pripretio mi je da ako se nekom požalim na njegovo nedolično ponašanje da će upotrebiti svoj uticaj i da poznaje puno naših sportista i ima prijatelje medju njima. Nije mi bilo jasno šta pokušava ta budala. Bednik se sutradan pojavio sa Gocom Božinovskom u htl i predstavio je jednom od šefova kao svoju verenicu, vrlo glasno, da i ja čujem. Naravno da me nije interesovao ni on ni njegove veze ni verenice, a nisam ni imala pojma ko je ta kratko ošišana, crnokosa pored njega ni čime se bavi. U kafane nisam odlazila, noćni život nisam upražnjavala. A ona je valjda za nešto dolara odglumila nekakvu verenicu... Bila sam srednjoškolka. I o muškarcima uopšte nisam razmišljala. Niti su me interesovali.
Ja sam mislila na obrazovanje. I u nekoj buduċnosti čekala mog princa da dojaše na belom konju. A da li ċe pokucati na vrata našega stana da me zaprosi ili ċemo se slučajno sresti na nekom drugom mestu to sam prepustila njemu.
Nije ovaj bokserski menadžer bio jedini neotesani lik sa drskim i nedoličnim ponašanjem, bilo ih je još nekoliko, mada je ovaj bio najdrskiji. Ili je mislio da sam laki plen, da ċu se uplašiti tog bokserskog, što mi nije bilo ni na kraj pameti. Nema te sile koje ċu se ja u nekim situacijama uplašiti, a posebno kad je odbrana mog dostojanstva i časti u pitanju.
Ima, ima muškaraca, koji misle da su oni nešto posebno i da je dovoljno da imaju zvonce medju nogama ili tačnije neku bubuljicu, čir medju nogama i da će sve žene sveta pasti na kolena ili pasti u nesvest od sreće...
Ja se takvih gadim i užasavam.
Dešavale su se smešne, čudne i nemile scene u mom životu, ali ni jedna ona prava, koja bi zaista bila po mom ukusu i po mojim merilima.
Sve te ljubavne i ženidbene ponude behu toliko neočekivane, iznenadne, ishitrene, kao da se radi o kupoprodaji, o odabiru radnika za neki posao. Ako su se tako žene nekada udavale, razmišljah, ja ih mnogo žalim.
S druge strane, ti bogati Arapi, islamisti, zašto su hteli mene?
Pa, da budem iskrena, skromnost je bila do skoro jedna od vodećih mojih karaktrenih osobina. Neki kažu da je skromnost vrlina. U mom slučaju skromnost mi je bila glavna, ako ne i jedina mana. Zato, trudim se da se oslobodim te mane, pa evo pravog odgovora zašto su me hteli bogati Arapi? Baš zato što vole bogatstvo i savršeno se razumeju u dragocenosti. Umeju da procene pravu vrednost svakog dragulja.