Potomstvo...
Ja sam radjanje dece videla kao moju uzvišenu kreativnost, uz Božiju pomoć.
Pred tim novim bićem, koje je ugledalo svet u kome živim, delom zahvaljujući i meni, osećala sam veliku odgovornost.
Ogromnu odgovornost za taj novi život, za njegov razvoj, odrastanje i napredovanje.
To je neko sa kim sam se upoznavala step by step. Otkrivala njegove želje i potrebe i trudila se da ih zadovoljim.
Dok su moja deca bila pod mojim nadzorom i jurisdikcijom bila su zdrava i napredna. Nisam im pružila sve što sam smatrala da im treba pružiti, ne zato što nisam imala, nego zato što nisu svi u timu želeli da saradjuju i pripomognu svojim angažovanjem. Život nam je neko uredio kako je uredio. Moramo da radimo po 8 sati dnevno da zaradimo za život, sada za golo preživljavanje. Na tu satnicu ako dodamo i povremeni ili česti prekovremeni rad, vreme dolaska na posao i odlaska s posla do kuće... To je mnogosatna obaveza van kuċe i porodice. I ne ostavlja dovoljno vremena za neke druge aktivnosti ni lične ni porodične. Teško je uklopiti te slobodne aktivnosti u svakodnevni raspored obaveza, ako radiš u smenama, pa još svakodnevnim smenama ili nedeljnim, svejedno. I ako nemaš podršku i pomoć partnera, baka/deka servisa i sl.
U tom smislu nisam pružila maximum svojoj deci. Oni koji jesu, imali su tu vrstu pomoći u svojim porodicama.
U svakom slučaju, preuzimanje brige za novi život i nege je ozbiljan zadatak i dobrovoljna obaveza bilo za mene. A i za svakog od nas.
Niko me nije terao ni prisiljavao. A ne bi ni mogao da me prisili. Sama sam to želela, odlučila, učinila.
Svaka moja greška može dovesti do ozbiljnih posledica po to novo biće, čak i fatalnih. Zato sam vrlo ozbiljno prihvatila tu odgovornost.
Sa ove distance mogu žaliti jedino za pogrešan odabir partnera u životu. I što sam poverila ta dva mlada života, u vrlo osetljivim godinama, najosetljivijem periodu, dvema totalno neodgovornim osobama, sitnim dušama, u želji da obezbedim mojoj deci bolju buduċnost, više obrazovanje, viši životni standard i bolje uslove, u mom odsustvu. Odlaskom u inostranstvo da zaradim neophodan novac za sve to.
Sve ostalo što je od mene zavisilo sam odradila sa punom ozbiljnošću i predanošću i puno ljubavi i topline i željom.
Nije uvek bilo lako ali sam istrajavala.
Ja sam radjanje dece videla kao moju uzvišenu kreativnost, uz Božiju pomoć.
Pred tim novim bićem, koje je ugledalo svet u kome živim, delom zahvaljujući i meni, osećala sam veliku odgovornost.
Ogromnu odgovornost za taj novi život, za njegov razvoj, odrastanje i napredovanje.
To je neko sa kim sam se upoznavala step by step. Otkrivala njegove želje i potrebe i trudila se da ih zadovoljim.
Dok su moja deca bila pod mojim nadzorom i jurisdikcijom bila su zdrava i napredna. Nisam im pružila sve što sam smatrala da im treba pružiti, ne zato što nisam imala, nego zato što nisu svi u timu želeli da saradjuju i pripomognu svojim angažovanjem. Život nam je neko uredio kako je uredio. Moramo da radimo po 8 sati dnevno da zaradimo za život, sada za golo preživljavanje. Na tu satnicu ako dodamo i povremeni ili česti prekovremeni rad, vreme dolaska na posao i odlaska s posla do kuće... To je mnogosatna obaveza van kuċe i porodice. I ne ostavlja dovoljno vremena za neke druge aktivnosti ni lične ni porodične. Teško je uklopiti te slobodne aktivnosti u svakodnevni raspored obaveza, ako radiš u smenama, pa još svakodnevnim smenama ili nedeljnim, svejedno. I ako nemaš podršku i pomoć partnera, baka/deka servisa i sl.
U tom smislu nisam pružila maximum svojoj deci. Oni koji jesu, imali su tu vrstu pomoći u svojim porodicama.
U svakom slučaju, preuzimanje brige za novi život i nege je ozbiljan zadatak i dobrovoljna obaveza bilo za mene. A i za svakog od nas.
Niko me nije terao ni prisiljavao. A ne bi ni mogao da me prisili. Sama sam to želela, odlučila, učinila.
Svaka moja greška može dovesti do ozbiljnih posledica po to novo biće, čak i fatalnih. Zato sam vrlo ozbiljno prihvatila tu odgovornost.
Sa ove distance mogu žaliti jedino za pogrešan odabir partnera u životu. I što sam poverila ta dva mlada života, u vrlo osetljivim godinama, najosetljivijem periodu, dvema totalno neodgovornim osobama, sitnim dušama, u želji da obezbedim mojoj deci bolju buduċnost, više obrazovanje, viši životni standard i bolje uslove, u mom odsustvu. Odlaskom u inostranstvo da zaradim neophodan novac za sve to.
Sve ostalo što je od mene zavisilo sam odradila sa punom ozbiljnošću i predanošću i puno ljubavi i topline i željom.
Nije uvek bilo lako ali sam istrajavala.
Нема коментара:
Постави коментар