Beše i nekih finih beogradskih momaka. To bih nazvala Ljubavne veze u pokušaju. Bila su to namerna poznanstva, onako iz posla. Neki momci iz bookinga Jatovog poželeli da me upoznaju. Dopala im se moja boja glasa, poslovni nastup, požrtvovanost da mojim putnicima pronadjem slobodno mesto u već prebukiranom avionu, uz waiting listu od pola kilometra, u sred letnje sezone ili šta god. Naravno da sam rado prihvatila da navrate po naše poslovnice i upoznaju se, ne samo sa mnom nego sa svim mojim koleginicama i kolegama. Moje koleginice su se kao nešto iznenadjivale kad bih im najavila dolazak nekog od njih. I zadirkivale me. Ja sam sve to shvatala kao dobar poslovni gest tih momaka. I tako, sa jednim hrabrišom Milošem prošetah jedne večeri gradom i to je bio naš prvi i poslednji izlazak.
Posle nekog vremena dogodio se i susret sa Banetom. I Bane beše neki hrabriša. Beše tu nekih poziva na kafu, za izlazak i ja prihvatih iz ljubaznosti, kao i sa prethodnim. Ali, Banetu se dopao izlazak sa mnom, moja ljubaznost, smisao za humor... Naše druženje se nije završilo na tom izlasku. Upoznao me je i sa svojim kumom i kumovom devojkom. Jedne večeri je želeo da me vodi na jedno posebno mesto. Tu sam se već uozbiljila. Nisam prihvatila, sve dok mi nije objasnio da je to javno mesto, sa dosta ljudi... I onda prihvatih. Imao je nekog fićicu. Te večeri smo se odvezli do nekog restorana u Grockoj. Proveli smo prijatno vreme u ćaskanju o svemu i svačemu, kao i tokom vožnje do tamo i nazad. Uglavnom je Bane pričao. Ja sam bila pažljivi slušalac. Bane se zagrejao za vezu sa mnom, skovao je silne neke planove, želeo da me upozna i sa svojom babom, sa Novog Beograda, čiji je ljubimac bio i koju je obožavao. Već su tu bili i planovi šta ċemo raditi i gde sve iċi na leto... Kupanja, plaže, zabave, provodi ... Sve je to bilo lepo i krasno, ali ... gde sam tu bila Ja, pitah se i tada, a i posle, u tisini doma svoga. Nije mi se sve to dopadalo. Bane je neko, koga uopšte nisam mogla da razumem. Fini momak, dobro odgojen, pristojan mladić, radan i vredan, nije neki džabalebaroš, ali ... nekako nezreo. Ima neke svoje još neostvarene dečačke snove kojima teži, tu je i neka devojka u tim planovima i maštanjima. Odlučio je, kako vidim da mesto te zamišljene devojke zauzmem Ja. I ja samo treba sve to da prihvatim i uklopim se u šemu, uigram u ulogu koju mi je osmislio i to je to. Ostvario je svoje planove, svoje zamisli i želje.
E, momče, pomislih, za mene to nije to. Ne uklapam se ja ni u čije planove, želje, scenarije. Nisam glumica, a ni ona italijanska lutka iz '60-tih, koju doneseš kuċi, postaviš je na bračni krevet i ona tu sedi u svom najlepšem izdanju. I znaš uvek gde je, šta radi i gde je ostaviš, tu je zatekneš.  U celoj toj priči i svim tim planovima ja nigde nisam mogla videti ni naći sebe. Ja nisam bila Ja. Ja sam bila tu da ispunjavam njegove želje, nije trebalo ni da mislim ni da želim bilo šta. To je bio njegov deo posla. Hvala, dovidjenja!
Dovezao me je do moje kuće, pri njegovom pokušaju na rastanku da dogovorimo sledeće vidjenje sam rekla da sam prilično umorna i da ċemo se čuti... I više nisam prihvatila novo vidjenje. On je bio iznenadjen, razočaran, tužan ... Ubedjivao me da su njegove namere vrlo časne, iskrene ... A ja baš zbog toga i nisam prihvatila novo vidjenje. Bilo nam je zabavno u društvu jedno s drugim, ali ...ja sam to videla samo kao jedno prijateljsko druženje, želje nam se nisu poklopile i glupo je nekom rasplamsavati ideje, ulivati lažnu nadu, bolje je to odmah preseċi.
Posle nekoliko godina čuh od koleginica u kancelariji da se Bane oženio i da je dobio posao u Jatovoj poslovnici u Njujorku. Neka, rekoh, baš lepo. Sretno mu bilo.
Eto, mogla si sada biti i ti u Njujorku, prebacivale su mi one, koje su takodje bile iznenadjene i razočarane da od tog poznanstva se nije izrodila prava ljubavna veza. Sve je ostalo na ljubavnu vezu u pokušaju.
Meni nije bilo žao. Ni tada, a ni mnogo kasnije, kada je moja kuma i moja školska drugarica u nekom trenutku otvorila dušu i ispričala mi da je Bane, koga sam nekom prilikom upoznala sa njom, nekoliko puta dolazio kod nje, cvilio pod njenim prozorom i njenom terasom i molio je da razgovara sa mnom i ubedi me da prihvatim izlazak sa njim, da su njegova oseċanja prema meni vrlo, vrlo iskrena i da ima vrlo ozbiljne namere sa mnom...
Na kraju ga se jedva otresla, kaže, da joj više ne dolazi pod prozor.
Ja tu bih zatečena! Bez teksta. Nije mi žao što se nisam udala za tog momka. Imam vrlo lepo mišljenje o njemu. Jednostavno, nismo dobar sklop i to je to. Drago mi je ako je pronašao sreċu i ženu po svojoj zamisli.
Zatečena sam bila kumom, školskom drugaricom, drugaricom iz kraja i prijateljicom. Tim priznanjem mi je otkrila o sebi sve. Otvorila mi je oči po pitanju prijateljstva, poverenja, iskrenosti, dobronamernosti... Svo vreme je ċutala i posle mnooogo godina mi je ispričala neke detalje, koji su se direktno mene ticali.
Nisam ništa na to rekla. Samo joj rekoh da sam čula da se posle par godina oženio i dobio premeštaj u Njujork. Tu se ona mnogo iznenadila i duboko zamislila.
Možda je ona u pravu što je ċutala, pomislih. Lepo kažu da se ne treba uplitati i mešati u odnose ljubavika i bračnih parova, jer oni se posvadjaju žestoko, sutadan se pomire, a ti ispadneš rogata, što si im se umešala nekim savetima, komentarima... Mada, mi nismo bili ni bračni par, ni ljubavnici...
No, došlo je vreme kasnije da joj se revanširam, što sam i uradila.
Udala se za mnogo starijeg muškarca, oženjenog kada su se upoznali i upustili u vezu, sa dvoje dece.
Njeni roditelji su bili očajni, da im njihova jedinica, koju su jedva dobili, u poodmaklim godinama, priredi tako nešto, majka joj je zapala u depresiju i sve do kraja života iz nje nije izašla.
Njen život kakav je bio i oseċanja stvarna i iskrena, ne znam. Sve je delovalo spolja uspešnom vezom i njenim zadovoljstvom.
O ovoj temi naknadno ċu detaljisati. Možda i u jednom zasebnom poglavlju moje buduċe knjige...
Kum je održavao redovne veze sa svojom decom iz prethodnog braka, sinom i ċerkom. Sa mojom kumom je dobio još dvoje, ċerku pa sina. Veliki poslovi su mu krenuli naopako, ali ja to nisam znala, kada mi je ponudio saradnju. Da udružimo moju agenciju i njegovo preduzeċe. Kuma mi nije ništa rekla, bila je oduševljena. ... Nismo, naravno, za tih par meseci ništa uradili od mnogobrojnih pokušaja za neke poslove. Bilo je tu žito, pa bandere, pa veštačko djubrivo, pa Pančevo i Uroševac, pa Rusija, pa Italija, BiH, Makedonija i svašta nešto, ali sve brzuspešno.
Pomogla sam im i oko male dece, moja su već bila školarci, 10-tak godina stariji. Kroz taj posao i to učestalo druženje shvatih celu situaciju, čak i prisustvovah jednom dogadjaju, kome nisam želela da budem svedok, ali eto desilo se. Jednog dana reče kum svom starijem sinu, da kad on umre, ako se to slučajno desi, a nešto se ne oseċa baš dobro zadnjih dana i svašta je moguċe, reče, neka sin dodje sa kamionom i neka pokupi sve iz kuće i nek nosi, nek proda. Kamione je neke uzeo na lizing preko svoje privatne firme, a kuća je njegova vikend kuća, stan je ostavio bivšoj ženi i deci. Živeli su u stanu kod roditelja moje kume, a vikende provodili u toj kuċi. Na ime kuċe se kum zaduživao i reče sinu da ċe kuća sigurno na doboš, pa makar nek je isprazni ... I svačeg se ja tu naslušah. Zaprepastih se, ali ničim to ne pokazah.
Šta sad, pomislih. To mi je kuma, drugarica, prijateljica... Kako da joj kažem šta joj se sprema. I ako kažem reagovaće burno i on ċe znati da sam joj ja rekla, jer samo nas troje smo bili prisutni.
Razmišljah danima. Na kraju odlučih da ċutim i gledam svoja posla i ne mešam se u tudje brakove.
Kum je imao ubrzo jedan infarkt. Po mom odlasku u grčku i drugi i to je bio kraj. Umro je. Po mom povratku iz grčke, posle par godina kuma mi je ispričala kroz kakav pakao je prošla. Muž umro, dvoje male dece i ona sama. Roditelji su joj umrli pre mog odlaska ubrzo jedno za drugim. I ispričala mi je da je njegov sin iste večeri ispraznio celu kuċu, da su joj ukrali ubrzo jugića, koga joj je muž kupio pre nekoliko godina. Policija ga nije našla... Ona je ubedjena da je njegov sin i auto uzeo, morao je imati ključ od jugića. Slušah pažljivo njenu priču, njene kletve upuċene na račun pastorka, na kraju joj rekoh da on nije kriv, to je želja njegovog oca bila ...ispričah šta sam čula, ali sam bila na muci reċi joj ili ne. Možda sam pogresila, ali sam odlučila da se ne mešam u tudje brakove i odnose, da to nije baš zahvalno, a iskreno nisam ni mislila da će stvarno umreti. Bio je izuzetno jak, snažan, njegova šaka je bila vanserijski krupna i mesnata, jer bio je srednjeg rasta.
Nisam to uradila zbog Baneta. Ma, nisam se ja Baneta u tim trenucima ni setila. Kod mene to sve ide nekako po automatizmu. To Bog sve nekako uredi.