Strašno, strašno! Jad i tuga. Želim da se krećem, želim da nešto radim, da nešto stvaraaaam!!!!!
A sputana sam. Nemam novca ni za hranu, ni za jednu novinicu, ukrštenicu, sudoku. Nemam za račune za mob., nemam za struju. Stigla opomena od EPS-a, ukoliko ne platim dug od 25 hilj. za mesec dana, sledi isključenje. Oni na Kosovu nisu plaćali godinama ništa od troškova, a meni će u mojoj državi da isključe struju. Ništa ne mogu da platim do penzije. A i ta penzija kolika god bila sigurno neće biti dovoljna da izmirim sve dugove odjednom. Onda će se vući iz meseca u mesec. Ja to NEĆU! Hoću da se konačno pojavi kupac za ovaj moj stan i izmirim odjednom sve troškove i podelim sa sestrom i krenem dalje kako sam zamislila, sa moojim delom. TO HOĆU!!!! I to ODMAH!!! U roku od 3-4 dana da se nadje, da se pojavi pravi kupac. Na žalost državni vrh nije ni dovoljno inteligentan, ni spreman da pomogne čoveku u nevolji. Oni su samo sposobni da te ojade, osiromaše, da ti otmu, da te temeljno uništavaju i satru! Napolje BOSANSKO-HERCEGOVAČKA BANDO I BAGRO iz MOJE DOMOVINE! MOJE ZEMLJE!!!!
Ludim više ovde u stanu, kao u zatvoru. Niti mogu nešto da radim, treba mi novac za materijal, niti mogu na neko od lepih i korisnih predavanja i radionica, treba kotizaciju uplatiti, a ja nemam ni za gsp kartu do sale za predavanja, niti mogu do Avale, da napravim koji krug na stazi na vrhu, da malo krvnu sliku popravim i osvežim... S t r a š n o !!!
Bože! Što gledaš mirno sve ovo?!?! Uradi nešto! Delaj! Raspali tu ološ po tim šupljim tintarama! Satri i ti njih i to pre nego oni sve unište i satru ovde u ovoj Srbijici!
Satri tu dvonožnu stoku, koja je umislila da je ljudskog roda! Te klonirane životinje papagajskog mozga, koje su naučile napamet po neki text, koji im je drugi osmislio i napisao, nabiflali i recituju sve važni te svoje plagijate, koji nikome i ničemu ne koriste, samo su na štetu čovečanstva.
Ta Bosansko -hercegovačka banda je kriva za sva stradanja i sve ratove na Balkanu, a i šire. Proklet bio onaj Milošević što ih je pustio da udju u Srbiju kad su izazvali ovaj novi, poslednji rat!
Trebalo im je zatvoriti granice i pustiti da sami plate sva svoja zverstva i tiranije nad ostatkom sveta koje su sprovodili vekovima. Vekovima su živeli na tudjoj grbači parazitski.
Najgora vrsta živih bića su upravo ta bosansko-hercegovačka. Kad neka šaka jada ograničenog uma umisli kako je inteligentna, pa krene da svojim debilizmom uništava svet, to je najveća tragedija čovečanstva koja ovu planetu može da zadesi!
Bosanska "inteligencija", "Mlado Bosne" poznata je kroz istoriju ex YU, kao teroristička grupa, koja je izazvala sve ratove na Balkanu. Čak i I svetski rat, ubistvom Austrougarskog Prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu!
Oni su namestili i Tita i veličali ga i dan danas to čine, jer su od njega imali veliku korist. Omogućio im je parazitski život. Oni su organizovali Zasedanja AVNOJA I i II i druge konferencije i sastanke. Oni su bili glavno Titovo obezbedjenje, glavni i jedini radnici UDBE. Oni su nameštali grehe i osude narodu i slali ga na Goli otok, u Sremsku Mitrovicu i dr. zatvore i logore, kako bi ih držali u šaci... kako bi ih kontrolisali, da im ne stanu na "put sreće" i života parazitskog.
Njihovu decu i inteligenciju i podlu narav, naopaki karakter sam imala prilike da vidim još '90-tih, čim su se masovno dovukli u Srbiju. Odmah su krenuli sa drskostima, huškanjem i terorom domaćeg življa.
Uselila se neka baba sa 3 unučadi u soliter do našeg, baš u stan preko puta našeg...balkoni nam gledaju jedan u drugi. Visili stalno na terasi, a kako su moja deca koristila sobu sa balkonom, tako je krenula i komunikacija medju njima. "Sprijateljili se". I ubrzo predložili mojoj deci da im budu kumovi na krštenju. Rešili da se krste baš u ratno vreme, u izbeglištvu, u Srbiji.
Sreća u nesreći, moja deca nisu bila krštena tada još i ja im objasnih da ne mogu druge krstiti, dok se prvo sami ne krste. Tako odbismo kumstvo sa opravdanim razlogom.
Da li su se krstili ili nisu, ne znam, znam da su sa mojom decom išli ba bazen, na Olimp. Šta li je tamo sve bilo, ne znam, ne smem ni da razmišljam koje gadosti su im padale na pamet i huškanja. Ali, jednom prilikom, dok su bili u našem stanu, u poseti mojoj deci, ta dva klinca su bila nesnosa. Skakali vrištali, glupirali se po sobi sa mojim sinom. Par puta sam ih opomenula da se utišaju, da prestanu skakati ...nije vredelo. Na kraju udjoh u sobu jednom, pa drugi put... I onda rekoh da je dosta. Moja deca su do tada bila poslušna i normalna. Opomeneš ih jednom za nešto, drugi put je maximum. Prestaju da rade to zbog čega si ih opomenuo. Medjutim, sada je sin bio obodren društvom dva bosanska idiota i ... I ja rekoh razlaz. Vi momci kući, a sa tobom ću razhovarati. Izadjem uz sobe, očekujući da ih isprati do vrata. To su deca od 13-14 god i od 9-10god.
Ništa se ne dešava u tom smislu. Nastavlja se smeh, vrištanje od smeha. Udjem ponovo i kažem "Deco, napolje! Dovidjenja! Sad idete kući!" Oni sede u poluležećem položaju na francuskom ležaju i posmatraju me i ne miču ni malim prstom. Gledaju me tupim nekim pogledom, onim koji sam vidjala kod Crnaca u nekim filmovima i u nekim reportažama o Indijcima i njihovom višesatnom zurenju u prazno.
Zgrozih se. Počeh i galamiti, ne vredi. Da ih ščepam za ruke, noge, uši, kosu, pa odvučem do vrata ...nema smisla, deca su. I još ne moja. Da pozovem policiju...ne bih da pravim urnebes i veliku buku oko ovog nemilog dogadjaja. Mada, došli u moju kuću, nevaspitano i drsko se ponašaju, ni trunke poštovanja prema meni, prema starijima... Deca su, preživeli su neke nevolje, odvojeni od roditelja, roditelji ostali u BiH, opet ja. Kao strogo naredim da odu, dam im rok od...minuta ili će silom biti izbačeni (!) I izadjem iz sobe. Posle nekog vremena oni odlaze, bacih pogled iz kuhinje ka vratma, a onaj stariji i dalje blene u mom pravcu onim tupim, telećim pogledom. Sinu posle naredih da neću da ga vidim više sa njima da se druže, ni on ni njegova sestra. Devojke nisu bile tu, tada. Moja ćerka i njihova starija sestra. Devojčica i mali klinja su bili rodjeni brat i sestra, a stariji momak jedinac. Babini unučići, jedni od ćerke, drugi od sina. Taj jedinac je bio definitivno za lečenje.
Ovde u kraju sam imala prilike da vidim još te izbegličke dece uz BiH, koja su bila nesnosnog ponašanja, a na svaku opomenu starijih ljudi i žena iz kraja bi osuli tako pogrdne bujice reči, da se zaprepastiš. Kao da su od rodjenja učeni za svadju. Ili su odrastali u takvim porodicama i sredinama, gde su samo prepitke i svadje svakodnevno slušali ...
Tako, dobro sam upoznala taj BiH narod i njihov naraštaj. I oni se razmnožavaju dalje... Žalosno! Sve ih treba sterilisati odmah po rodjenju, da više ne umnožavaju i ne šire svoje bezumlje po Balkanu ni po Planeti. Kao i grke, uostalom.
A sputana sam. Nemam novca ni za hranu, ni za jednu novinicu, ukrštenicu, sudoku. Nemam za račune za mob., nemam za struju. Stigla opomena od EPS-a, ukoliko ne platim dug od 25 hilj. za mesec dana, sledi isključenje. Oni na Kosovu nisu plaćali godinama ništa od troškova, a meni će u mojoj državi da isključe struju. Ništa ne mogu da platim do penzije. A i ta penzija kolika god bila sigurno neće biti dovoljna da izmirim sve dugove odjednom. Onda će se vući iz meseca u mesec. Ja to NEĆU! Hoću da se konačno pojavi kupac za ovaj moj stan i izmirim odjednom sve troškove i podelim sa sestrom i krenem dalje kako sam zamislila, sa moojim delom. TO HOĆU!!!! I to ODMAH!!! U roku od 3-4 dana da se nadje, da se pojavi pravi kupac. Na žalost državni vrh nije ni dovoljno inteligentan, ni spreman da pomogne čoveku u nevolji. Oni su samo sposobni da te ojade, osiromaše, da ti otmu, da te temeljno uništavaju i satru! Napolje BOSANSKO-HERCEGOVAČKA BANDO I BAGRO iz MOJE DOMOVINE! MOJE ZEMLJE!!!!
Ludim više ovde u stanu, kao u zatvoru. Niti mogu nešto da radim, treba mi novac za materijal, niti mogu na neko od lepih i korisnih predavanja i radionica, treba kotizaciju uplatiti, a ja nemam ni za gsp kartu do sale za predavanja, niti mogu do Avale, da napravim koji krug na stazi na vrhu, da malo krvnu sliku popravim i osvežim... S t r a š n o !!!
Bože! Što gledaš mirno sve ovo?!?! Uradi nešto! Delaj! Raspali tu ološ po tim šupljim tintarama! Satri i ti njih i to pre nego oni sve unište i satru ovde u ovoj Srbijici!
Satri tu dvonožnu stoku, koja je umislila da je ljudskog roda! Te klonirane životinje papagajskog mozga, koje su naučile napamet po neki text, koji im je drugi osmislio i napisao, nabiflali i recituju sve važni te svoje plagijate, koji nikome i ničemu ne koriste, samo su na štetu čovečanstva.
Ta Bosansko -hercegovačka banda je kriva za sva stradanja i sve ratove na Balkanu, a i šire. Proklet bio onaj Milošević što ih je pustio da udju u Srbiju kad su izazvali ovaj novi, poslednji rat!
Trebalo im je zatvoriti granice i pustiti da sami plate sva svoja zverstva i tiranije nad ostatkom sveta koje su sprovodili vekovima. Vekovima su živeli na tudjoj grbači parazitski.
Najgora vrsta živih bića su upravo ta bosansko-hercegovačka. Kad neka šaka jada ograničenog uma umisli kako je inteligentna, pa krene da svojim debilizmom uništava svet, to je najveća tragedija čovečanstva koja ovu planetu može da zadesi!
Bosanska "inteligencija", "Mlado Bosne" poznata je kroz istoriju ex YU, kao teroristička grupa, koja je izazvala sve ratove na Balkanu. Čak i I svetski rat, ubistvom Austrougarskog Prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu!
Oni su namestili i Tita i veličali ga i dan danas to čine, jer su od njega imali veliku korist. Omogućio im je parazitski život. Oni su organizovali Zasedanja AVNOJA I i II i druge konferencije i sastanke. Oni su bili glavno Titovo obezbedjenje, glavni i jedini radnici UDBE. Oni su nameštali grehe i osude narodu i slali ga na Goli otok, u Sremsku Mitrovicu i dr. zatvore i logore, kako bi ih držali u šaci... kako bi ih kontrolisali, da im ne stanu na "put sreće" i života parazitskog.
Njihovu decu i inteligenciju i podlu narav, naopaki karakter sam imala prilike da vidim još '90-tih, čim su se masovno dovukli u Srbiju. Odmah su krenuli sa drskostima, huškanjem i terorom domaćeg življa.
Uselila se neka baba sa 3 unučadi u soliter do našeg, baš u stan preko puta našeg...balkoni nam gledaju jedan u drugi. Visili stalno na terasi, a kako su moja deca koristila sobu sa balkonom, tako je krenula i komunikacija medju njima. "Sprijateljili se". I ubrzo predložili mojoj deci da im budu kumovi na krštenju. Rešili da se krste baš u ratno vreme, u izbeglištvu, u Srbiji.
Sreća u nesreći, moja deca nisu bila krštena tada još i ja im objasnih da ne mogu druge krstiti, dok se prvo sami ne krste. Tako odbismo kumstvo sa opravdanim razlogom.
Da li su se krstili ili nisu, ne znam, znam da su sa mojom decom išli ba bazen, na Olimp. Šta li je tamo sve bilo, ne znam, ne smem ni da razmišljam koje gadosti su im padale na pamet i huškanja. Ali, jednom prilikom, dok su bili u našem stanu, u poseti mojoj deci, ta dva klinca su bila nesnosa. Skakali vrištali, glupirali se po sobi sa mojim sinom. Par puta sam ih opomenula da se utišaju, da prestanu skakati ...nije vredelo. Na kraju udjoh u sobu jednom, pa drugi put... I onda rekoh da je dosta. Moja deca su do tada bila poslušna i normalna. Opomeneš ih jednom za nešto, drugi put je maximum. Prestaju da rade to zbog čega si ih opomenuo. Medjutim, sada je sin bio obodren društvom dva bosanska idiota i ... I ja rekoh razlaz. Vi momci kući, a sa tobom ću razhovarati. Izadjem uz sobe, očekujući da ih isprati do vrata. To su deca od 13-14 god i od 9-10god.
Ništa se ne dešava u tom smislu. Nastavlja se smeh, vrištanje od smeha. Udjem ponovo i kažem "Deco, napolje! Dovidjenja! Sad idete kući!" Oni sede u poluležećem položaju na francuskom ležaju i posmatraju me i ne miču ni malim prstom. Gledaju me tupim nekim pogledom, onim koji sam vidjala kod Crnaca u nekim filmovima i u nekim reportažama o Indijcima i njihovom višesatnom zurenju u prazno.
Zgrozih se. Počeh i galamiti, ne vredi. Da ih ščepam za ruke, noge, uši, kosu, pa odvučem do vrata ...nema smisla, deca su. I još ne moja. Da pozovem policiju...ne bih da pravim urnebes i veliku buku oko ovog nemilog dogadjaja. Mada, došli u moju kuću, nevaspitano i drsko se ponašaju, ni trunke poštovanja prema meni, prema starijima... Deca su, preživeli su neke nevolje, odvojeni od roditelja, roditelji ostali u BiH, opet ja. Kao strogo naredim da odu, dam im rok od...minuta ili će silom biti izbačeni (!) I izadjem iz sobe. Posle nekog vremena oni odlaze, bacih pogled iz kuhinje ka vratma, a onaj stariji i dalje blene u mom pravcu onim tupim, telećim pogledom. Sinu posle naredih da neću da ga vidim više sa njima da se druže, ni on ni njegova sestra. Devojke nisu bile tu, tada. Moja ćerka i njihova starija sestra. Devojčica i mali klinja su bili rodjeni brat i sestra, a stariji momak jedinac. Babini unučići, jedni od ćerke, drugi od sina. Taj jedinac je bio definitivno za lečenje.
Ovde u kraju sam imala prilike da vidim još te izbegličke dece uz BiH, koja su bila nesnosnog ponašanja, a na svaku opomenu starijih ljudi i žena iz kraja bi osuli tako pogrdne bujice reči, da se zaprepastiš. Kao da su od rodjenja učeni za svadju. Ili su odrastali u takvim porodicama i sredinama, gde su samo prepitke i svadje svakodnevno slušali ...
Tako, dobro sam upoznala taj BiH narod i njihov naraštaj. I oni se razmnožavaju dalje... Žalosno! Sve ih treba sterilisati odmah po rodjenju, da više ne umnožavaju i ne šire svoje bezumlje po Balkanu ni po Planeti. Kao i grke, uostalom.
Нема коментара:
Постави коментар