Sitne duše ...
Postoji jedna posebna vrsta ljudi, koje ja nazivam sitne duše.
To su isprazne osobe, marginalne ličnosti, lenčuge. Jako su brzi i hitri, ali zato što ne vole rad i trude se da najbrže što mogu otaljaju svoj posao, neku svoju obavezu.
Inteligentni su, svesni i sebe i svojih nedostataka i mana. Zato biraju žrtve iz svog okruženja, iz porodice i čine ih zavisnicima. Zavisnicima u svakom pogledu. Trude se da ih skrajnu sa glavnog životnog puta, da od bezgrešnih postanu grešni, makar u nečemu, da ih tako lakše imaju u šaci, drže pod svoje.
Stalno im kvocaju i zvocaju, maltretiraju psihički, a i fizički ako zatreba. Trude se da budu finansijska podrška i potpora svojoj žrtvi, jer time sebi daju na značaju u svojoj bolesnoj mašti. Sami sebi i sami pred sobom su veliki i važni, jer eto, imaju neki smisao svog bezvrednog života. Neko od njih i njihove dobre volje i ćefa ili ċeifa zavisi.
I tako naprave sebi poligon za manipulaciju. Neko od njih zavisi, oni su odjednom jako važne ličnosti, makar u nečijem životu. Ali, ta njihova pomoć, koju u početku nameću, prosto, ubrzo mora da se na neki način i zasluži. Ta osoba im mora biti na raspolaganju kad god oni to požele. Zaneku sitnu ili krupnu uslugu. Za njihove mazohističke tretmane i rasprave i sve što njihov ošteċeni um i još ošteċenija duša osmisle i požele.
To može biti i roditelj, koji ne podstiče svoje dete da se obrazuje, da radi, da se osamostali. To je roditelj koji stavlja ograničenja svojoj deci do kog stupnja im je potrebno i/ili dovoljno obrazovanje. Roditelj koji ne podstiče dete da radi, da zaradi časnim i poštenim poslovima i radom za život, neko im remete i ruše sistem vrednosti tako što ih učine finansijskim zavisnicima od njih samih. Ni oni nemaju dovoljno, ali to ih u njihovoj mašti čini još većim, požrtvovanijim. Ili idu u suprotnost. Sve što svojoj dci daju, predstavljaju velikim svojim žrtvovanjem, a zapravo to dete je iskorišćavano s njihove strane id rodjenja pa na dalje. I rode ga iz interesa. Da učvrste svoju poziciju u vezi ili braku, da izvlače materijalnu dobit od partnera, da ima ko da ih sluša i gleda za života, a pre svega u starosti, da im bude lični potrčko i posluga. Rodjenje dece mnogi roditelji ne vide kao neki sveti čin, nego kao investiciju u svoju ličnu budućnost. Jedinu investiciju za koju im ne treba početni finansijski kapital. Materijalnog imaju dovoljno za to.
Te osobe zovem i psihići i duševni bolesnici i organski ih ne podnosim. Užasavam ih se i gadim. Povraća mi se na/od njih.
Postoji jedna posebna vrsta ljudi, koje ja nazivam sitne duše.
To su isprazne osobe, marginalne ličnosti, lenčuge. Jako su brzi i hitri, ali zato što ne vole rad i trude se da najbrže što mogu otaljaju svoj posao, neku svoju obavezu.
Inteligentni su, svesni i sebe i svojih nedostataka i mana. Zato biraju žrtve iz svog okruženja, iz porodice i čine ih zavisnicima. Zavisnicima u svakom pogledu. Trude se da ih skrajnu sa glavnog životnog puta, da od bezgrešnih postanu grešni, makar u nečemu, da ih tako lakše imaju u šaci, drže pod svoje.
Stalno im kvocaju i zvocaju, maltretiraju psihički, a i fizički ako zatreba. Trude se da budu finansijska podrška i potpora svojoj žrtvi, jer time sebi daju na značaju u svojoj bolesnoj mašti. Sami sebi i sami pred sobom su veliki i važni, jer eto, imaju neki smisao svog bezvrednog života. Neko od njih i njihove dobre volje i ćefa ili ċeifa zavisi.
I tako naprave sebi poligon za manipulaciju. Neko od njih zavisi, oni su odjednom jako važne ličnosti, makar u nečijem životu. Ali, ta njihova pomoć, koju u početku nameću, prosto, ubrzo mora da se na neki način i zasluži. Ta osoba im mora biti na raspolaganju kad god oni to požele. Zaneku sitnu ili krupnu uslugu. Za njihove mazohističke tretmane i rasprave i sve što njihov ošteċeni um i još ošteċenija duša osmisle i požele.
To može biti i roditelj, koji ne podstiče svoje dete da se obrazuje, da radi, da se osamostali. To je roditelj koji stavlja ograničenja svojoj deci do kog stupnja im je potrebno i/ili dovoljno obrazovanje. Roditelj koji ne podstiče dete da radi, da zaradi časnim i poštenim poslovima i radom za život, neko im remete i ruše sistem vrednosti tako što ih učine finansijskim zavisnicima od njih samih. Ni oni nemaju dovoljno, ali to ih u njihovoj mašti čini još većim, požrtvovanijim. Ili idu u suprotnost. Sve što svojoj dci daju, predstavljaju velikim svojim žrtvovanjem, a zapravo to dete je iskorišćavano s njihove strane id rodjenja pa na dalje. I rode ga iz interesa. Da učvrste svoju poziciju u vezi ili braku, da izvlače materijalnu dobit od partnera, da ima ko da ih sluša i gleda za života, a pre svega u starosti, da im bude lični potrčko i posluga. Rodjenje dece mnogi roditelji ne vide kao neki sveti čin, nego kao investiciju u svoju ličnu budućnost. Jedinu investiciju za koju im ne treba početni finansijski kapital. Materijalnog imaju dovoljno za to.
Te osobe zovem i psihići i duševni bolesnici i organski ih ne podnosim. Užasavam ih se i gadim. Povraća mi se na/od njih.
Нема коментара:
Постави коментар