Bože! Ja ne moram ni da spavam, da bih sanjala. Dovoljno je da legnem,, opustim se i zatvorim oči.
 I prikaže mi se poprsj Isusa Hrista. Jedno smo naspram drugog, na nekih pola metra, možda i ceo metar. Gleda me onim svojim poznatim pogledom, blagim i smeška se, a ujedno nešto žvaće. Potpuno živo biće. Žvaċe neku hranu ili žvakaću gumu, ne znam. Baš me začudilo da je tako. I posmatra me. Kao da odmerava koliko ću se nečemu radovati ...