Meni je 70 god. i sećam se jednog zimskog raspusta u kome je trebalo da naučimo neku pesmicu takvog besmislenog sadržaja, od tri strofe. Jedva sam je naučila, uz veliku koncentraciju i zamuckivanje da je izdeklamujem.
Mnogo dece je reklo da nisu mogli da je zapamte, nauče.
Onda nam je učiteljica rekla da nije za ocenu, da je to neki test, neki eksperiment, koji su dobili da sprovedu u školi.
I to je bilo svo objašnjenje.
Tek posle 2000.-te i svih ovih burnih promena i raznih dolazaka na vlast, setih se toga i shvatih o kakvom testu je bilo reči još tada.
Bilo je i na faksu u Sarajevu i Banjaluci kasnije nekih "novih" smetova. Mom ocu su preporučili neki da tamo idem na studije. I pitao me da li bih.
Nisam želela. I nisam ni pogrešila.
Ali, sećam se, kad smo otvorili u Sarajevu novu poslovnicu, KEY (Kvarner express), pa je jedan kolega došao u Bgd zbog nekog posla, pa nas obišao, bio naš gost dan-dva. Bio je neki šaljivdžija, društven, komunikativan. Spremao se da preuzme mesto šefa u toj poslovnicu. Visoko obrazovan, fakultetski. Studirao u SJJ.
I onda onako u razgovoru i nekim njemu svojstvenim šalama, krene odjednom da deklamuje neke tekstove iz knjiga, koje je očito napamet naučio. Nešto, tipa politička ekonomija, napr.
E, ti su imali uspeha, koji su mogli sa lakoćom da uče napamet, bez razmišljanja, bez povezivanja, bez logike.
