Požuri Polako!

 To nije fraza, to sam kao dete čula više puta, kad me pošalju roditelji do bakalnice, da im kupim nešto, što su zaboravili da sami kupe. I meni to nikad nije bilo jasno. I jednom sam ih pitala kako da požuri polako?! Da požuri ili da idem polako?! Oni se na trenutak zamislite, pa se slatko nasmejane. To se tako kaže, rekao je rata. Idi polako, ali bez zadržavanja usput sa drugom decom, komšilukom... 😅

Moje razmišljanje i komentar na priču jedne Jovane iz Podkasta

Izvesna Jovana, Bosanka u nekom podkastu pričala svoju životnu priču. Prvo baby sittering I Londonu, posle 4 x kruzering, razne situacije na tim poslovima, putovanjima.  Nostalgija za kućom, porodicom ... 

I na kraju povratak i stacionar u domovini,. Organizovan život, ali i dalje uz 2-3 posla, kao i u inostranstvu, koje zbog toga kritikuje kroz priču. Ali i ponovna povremena putovanja u druge zemlje. 💁 

Pažljivo sam saslušala podkast. Devojka fina, vrlo rečita, kao i sve Bosanske 🤗 

Razmišljala sam kratko, pa odlučila dati moj komentar: 

 Nigde se ne moraš dokazivati. To sam shvatila malo kasno, ali tako je. I u svojoj domovini se moraš dokazivati, ako nemaš pametnija posla. 

S druge strane, u domovini ne dokazuješ se rečima, već delima. 

Same činjenice da ste dobro organizovana zajednica, familijarna, te da si proputovala pola, ako ne i ceo Svet, da si obezbedila sebi stan, vikendicu, auto, to te dokazuje široj društvenoj zajednici. Mada, to što još nisi zasnovala porodicu, nemaš decu, to ti neki pripisuju u minus, neuspeh, nepotpuni uspeh, pored svog materijalnog ostvarenja. 

To sa usisivačem i sl. mi je poznato iz ličnog iskustva. 

U želji za dokazivanjem, ostala sam bez popriličnog broja moje garderobe, pre svega nekoliko svilenih haljina. Ali, nisu mi ih otuđili stranci, nego pokrale naše žene, sa kojima sam se družila, u želji za zajedništvom, iako je sve govorilo da nisu društvo za mene. Ali nisam htela da budem uobražena, da se ja tu nešto izdvajam ... Na njihov "srdačan, prijateljski" predlog da mi jednu torbu sa garderobom one odnesu do autobusa i pošalju na moju kućnu adresu, da ne BiH se vraćala kući sa toliko prtljaga, što zbog granice, što zbog nemogućnosti da zbrinem sve sama... Nek su im alal! 

Opet, toliko hvališeš domovinu, a sve što si ostvarila u životu, ostvarila si (i još uvek delom ostvaruješ)  zahvaljujući angažmanu u tim stranim zemljama, za koje nemaš baš mnogo lepih reči ili bar imaš prilično nekih zamerki. 

Lepo je da si na kraju i sama konstatovala, da si svo vreme života provela samo u domovini, radila neke posliće, da ne bi bila srećna, ni tako govorila sada. 

Lep osvrt i iskreno priznanje. 

To sa komšilukom i prijateljima, iznenadni dolasci, kafenisanja, koliko može biti dobro i zanimljivo, toliko može da bude i opterećujuće. Svi imamo neki svoj ritam života, neke planove za svaki dan i nismo uvek spremni da poklonim neko vreme nekim ispraznim pričama. Ume to da bude i gubljenje dragocenog vremena. 

Treba imati obzira i prema drugima, ne samo zadovoljavati svoje lične potrebe i hirove, upotpuniti svoje slobodno vreme, koga neki imaju na pretek, jer nemaju ideja. Ili zbog lenjosti da se prihvate nekog pametnijeg posla od tračanja i pretresanja života komšija, "prijatelja", neprijatelja, rodbine i na kraju članova porodice. I kad zatvore krug, tad se sete nekih bitnih obaveza i odmah moraju da odu. 

Ili dođu samo da što bolje prikupe informacije iz prve ruke, vrlo direktnim pitanjima, interesujući se za najsitnije pojedinosti iz nečijeg života. Ili one što, čim im otvoriš vrata, još nisu Kročile nogom u tvoj dom, još sa vrata imaju neku primedbu, neku ideju kako da urediš svoj prostor, gde šta da premestiš, gde da probiješ zid i otvoriš novi prozor i slične ludorije. 

Nekad je bolje biti sam nego sa bilo kim. 

I nije loše dogovoriti poset i kvalitetno provesti neko vreme sa nekim, ko to zaista zaslužuje, ko zauzima važno mesto u tvom životu, tvom srcu ili samo u tvom poslovnom svetu. 

Svi ostali, tipa Gertruda iz "Pop Ćire i pop Spira", nisu dobrodošli. 

Sećam se našeg doma, gde su neke komšinice dolazile kod moje majke na kafu. Od ranog jutra, po obavljenoj kupovini u bakalnice, i ostajale satima, u raznim pričama, ali uz neizostavne tračeraje o svima i svakome. Onda bi skočile u nekom trenutku uz uzvik, "ju, kol'ko je sati?! Uskoro će mi muž s posla, a ja nisam još ručak ni pristavila"! I konačno bi otišle. 

Često BiH ja morala da prekine učenje, da skinem do prodavnice po hleb i druge potrepštine, da ne bi one morale da prekinu "veoma važne teme". 

Tada sam naučila da učim i radim domaće zadatke uz muziku sa uključenog tranzistora, kako BiH anulirala te glasove iz kuhinje.  

I tada sam imetka te nenajavljen posete, u bilo koje doba dana. 

Sem, naravno, kad je od životnog značaja. Tu ne treba gledati na sat, ni koje je doba dana, noći. 

To je nešto drugo. Čovečnost i humanost na delu. I to nema ni vreme, ni cenu. 

Ženske grudi i muška opsednutost

 Pita lik u nekoj grupi za smeh i humor da li je on normalan, kad vidi grudi neke žene, on bi da je zagrli ...tako nekako. 

Mnogi odgovoriše da jeste normalan. 

Moj odgovor nije bio duhovit, ni potvrdan, već ozbiljno razmisliti, pa rekoh: 

Biće da ti nedostaje mama, tj. sigurnost. Grudi žene su simbol hrane, sigurnosti za bebu, a nekad  se to u podsvest uvuče ...

Navodno Rusija sprema napad na SAyd

 Fake News, što bi rekao Trump! Ali ne bi bilo zgoreg da se malo i njihovo tlo zatrese i da osete šta je rat u pravom smislu te reči. 

Možda se onda probude iz kome, delirijuma, prizovu svesti❗ 

U toj mnogoljudnoj zemlji nije samo kriva nekakva šačica"vladara iz senke". Kriv je sav narod, koji mirno daje svoje muške članove u sumanute ratne pohode, umesto da svi složno ustanu u protest i odbiju saradnju po pitanju ratovanja sa bilo kim, sem u odbranu svoje zemlje, ako je njihova država napadnuta, onako, bez razloga. Ili sa razlogom, kako god. 

 

U koju god državu da odete, morate se prilagoditi pravilima i poštovati zakone te države.
Ako vam ne odgovaraju, ako ih ne poštujete, kršite ih, jednostavno ukinu vam gostoprimstvo, ponište vizu, budete deportovani iz te države. 

To pravilo jedino ne važi u Srbiji.
Ovde ko god dođe ili makar mnogi od njih, odmah krenu da gazduju, krenu da kritikuju. Hteli bi da menjaju. Ne sebe da prilagode, nego da pravila i zakone sebi prilagođavaju.
I dokle god je tako, dokle god ćutimo i tolerišemo takvo njihovo ponašanje, dotle boljeg života u Srbiji za Srbijance biti neće.

Tek kad primenimo pravila drugih evropskih i svetskih zemalja, da ih deportujemo, po kratkom postupku iseljavamo iz naše zemlje Srbije, proglasimo ih peronams non grata i oduzimati im sve što su ovde pribavili za sebe, možemo očekivati pomak ka boljem životu.

Ako treba organizovati izbore svake godine, dok ne pronađemo odgovarajuće ljude, neka tako bude.
Bolje i jeftinije je svake godine nove izbore praviti, nego pogrešni ljudi, pljačkaši i prevaranti da šefuju u našoj Srbiji.

Ja imam samo ovu jednu državu, domovinu i vrlo mi je stalo do nje, a i do sebe same i boljih uslova i životnog standarda‼️

USA napad na Iran

 Ima li nekog normalnog u toj Americi ili su svi prolupali? 

Zar u teritorijalno tako velikoj i mnogo ljudskoj zemlji nema nikog mlađeg dostojnog da bude šef države i radi svoj posao normalno, bez otimačine, pljačkanja, nasilja i terora nad ostatkom Sveta?! 

 Ko vam je taj "genije" koji veliča nepomjanike Vučić❓ 

Podseća me na onog što preko neke britanske (44...) kartice glumata velikog senior brokera i pljačka narod Srbije preko "berzanskih poslova".