Kao i obično, tokom Posta i u vreme velikih i značajnih Praznika, mene vrlo aktivno obuzima razmišljanje o Bogu, Veri, Postanku Sveta, Svecima ...
Tako i jutros, u zoru, na Cveti, pre odlaska na Pričest, spopalo me razmišljanje o ... O Gospodu Bogu,. O Simvolu Vere i sl.
I shvatih da mi tu, u Simvolu Vere, nešto ne štima.
Nešto mi nije posloženo kako treba.
Mada, i jutros u Crkvu izrekoh sve onako, kako je neko to davno osmislio.
Primetih da je naglašeno da je Isus Hristos, Sin Božiji, od Oca rođen, a ne od Majke (❗)
Pa još i Rođen pre svih vekova (❓)
Malo čudno, jer ovaj Kalendar, koji praktikujemo, jeste od Hristovog Rođenja, pa na ovamo.
Ali, vreme se merilo i pre Isusa Hrista.
Postojali su mnogi vekovi i pre Njegovog dolaska na ovaj Svet.
A prosto je nemoguće da je baš rođen pre svih tih vekova, pa se kasnije pojavio kao mala beba, a ne kao mali starac.
Ako je Hristos od Oca Rođen pre svih vekova, gde je bio kad je Bog Otac napravio Adama i od Adamovog rebra i Evu, Adamovu družbenicu.
Što je njih pravio, što nije Hrista pustio da šeta njegovim Rajskim Vrtom i Hristu načinio družbenicu?
Ako je Hristos od Oca rođen pre svih vekova, onda Bog nije muškog roda, nego Žena.
Žene rađaju, a ne muškarci.
To takođe znači da je Hristos već bio otelovljen, čim je rođen.
A i Adam, koji je stvoren, a ne rođen, je bio otelovljen, pa od Duha Svetoga oživljen, čim je od njegovog rebra Bog stvorio i Evu.
A ako Hrist nije pre svih vekova bio otelovljen, nije ni postojao u stvarnosti, već Svetlost od Svetlosti, rođen u mašti i mislima Boga Oca, kao novi Božiji projekat, za neka buduća vremena, da bude ostvaren, što se i dogodilo mnogo vekova kasnije.
Ne kažemo džabe 'Sinula mi je ideja...").
Stari Zavet naglašava, mnogo puta, koliko je ko imao godina, kad mu se nešto bitno dogodilo u životu. Rodio prvi, drugi, treći sin, napr., oženio po drugi put i sl. Znači, i tada se vreme merilo, samo ne znamo po kom kalendaru. Sigurno u nekim spisima postoji i taj podatak, ali nas niko nije sa tim upoznao. Nije nas bombardovao tim, takvim podacima u životu i u obrazovanju.
Možda i zato, da bi lakše nama manipulisalo.
Sišao s Nebesa (❗) i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Deve i postao Čovek. I raspet za nas u vreme ...
To nema baš mnogo logike❗
Prvo kaže Rođen od Oca.
Pa "Sišao sa Nebesa"
Pa, Ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Deve i postao Čovek.
To će opet značiti, da je "sišao s Nebesa", davnašnja Božija ideja, koja mu se rodila u glavi, dok je možda pravio Adama i Evu ili kad ih je izbacio iz Raja, sa Nebesa sišla na Zemlju, da se realizuje,
Ako se Ovaplotio od Duha Svetoga i Marije Deve, onda mu Bog, Svedržitelj nije otac, nego Sveti Duh mu je otac.
Ovaplotio se. Utelovio se. Materijalizovao se!
A Materija postaje živa uz pomoć Svetoga Duha. Sveti Duh oživljava Materiju. A Bog je stvara.
Bog je Svedržitelj, Stvoritelj Neba i Zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
Znači, nije se ovaplotio od Duha Svetoga i Marije Deve, nego je Materiju, koju je Bog stvorio u utrobi Marije Deve, u jednom trenutku, posle 4-4,5 meseci od nastanka materije, istu Sveti Duh oživeo.
Zatim, u Simvolu Vere se prvo pominje Gospod Bog Otac, a zatim Gospod Isus Hristos, Sin Božiji, pa tek onda Sveti Duh, što je pogrešno.
Jer, da nije bilo Svetog Duha, ne bi bilo ni Isusa Hrista. Ne bi ga imao ko ovaplotiti, oživeti.
Sveti Duh je stariji od Isusa Hrista i treba da bude na drugom mestu u Simvolu Vere. Odmah posle Boga Oca.
A onda dolazi Isus Hristos.
I na kraju Crkva.
Uostalom, ovaplotiti ne znači i oteloviti i oživeti. Oteloviti je jedno, a oživeti je nešto sasvim drugo. Oteloviti je materijalizovati, stvoriti telo. A oživeti tu materiju, to telo je nešto sasvim drugo. Udahnuti Život u to telo, pokrenuti funkcije tog tela, pustiti u rad to telo, to je nešto drugo.
Kao kad neko napravi neku mašinu, neki stroj. To je "otelovljenje". Ali mašina kao mašina je bezvredna skalamerija dok je neko ne aktivira, ne pokrene, ne pusti u rad. E, to puštanje u pogon, to je oživljavanje tog otelovljenog izuma, stroja, bića.
Inkarnacija❗ Karne je meso. Inkarnacija znači umesiti, pretvoriti u meso. Zapravo, uneti u meso, udahnuti u meso, oživeti meso.
I ako postoji Inkarnacija i postoji Vaskrsenje, logično je da može postojati i ReInkarnacija, tj. ponovno rođenje.
Hristos je umrlog Lazara oživeo četvrtog dana po smrti, kad je telo već počelo da zaudara, kako sestre rekoše. Krv se zagadila, pokvarila, meso spremno da truli.
A sam Hristos se pojavio u istom telu, sa svim ranama na rukama i nogama, gde su mu zabili klinove, da ga raspnu na krst, po pogubljenju, po svirepom ubojstvu, gde su mu kopljima probili telo na više mesta i pustili mu svu krv da isteče. Znači, njegovo telo je bilo ponovno "umešeno", Rupe od koplja nestale, krv obnovljena. Jedino ostale rupe od klinova, radi verodostojnosti.
Zbog tih rupa i Apostol Toma je poverovao da je to zaista Hristos.
I nije tačno да је човечанство, пре Христовога доласка, било отуђено од Бога, (и да људима још увек није било дато пуно откровење Божје.)
U Starom Zavetu lepo piše da se Bog počeo pominjati, prizivati, od trećeg Adamovog sina, od Sita.
Misli se na Boga Oca, naravno.
I još treba jednom za svagda razgraničiti neke pojmove.
Isus Hristos nije Bog.
On je plod Boga. Kao što je i sve na Zemlji plod Boga.
Bog je stvorio Svet, stvorio sve na Zemlji. Sve stvoreno je plod Božiji.
Plod Božijeg delovanja, plod Božije mašte, plod Božijih ideja, plod Božijih misli i zamisli.
Tako je Isus Hristos plod Božiji. Rođen u Božijoj zamisli, Božijoj glavi pre svih vekova i ostvarena zamisao uz Svetoga Duha i Marije Deve u jednom vremenskom periodu, koji je Gospod Bog Otac smatrao najpogodnijim za ostvarenje te njegove ideje.
I po otelovljenju i oživljenju, Gospod Bog Otac je taj svoj plod, koji se ovaplotio, otelovio i zaživeo, tada i obožio, obdario i mnogim Božanskim odličjima i moćima, pa je tako njegov Sin Isus Hristos postao oboženi Čovek.. Sln nije sam Bog. To se potvrđuje i u Simvolu Vere, gde se kaže da Isus Hristos, Sin Božiji, sedi sa desne strane Oca. Znači Bog Stvoritelj nije isto što i oboženi Isus Hristos, koji je pola Čovek, kao što su i mnogi Sveci bili preko Hrista obdareni od Boga Oca nekim moćima, ali su od roda Čovečija.
I pošto je zaista rođena ideja ovaploćenja, otelovljena i oživljena, onda je Gospod Bog Otac rešio da tog svog Sina, primi sebi, nazad, ne više kao ideju, već sad u stvarnom obličju.
I Sin sedi sa desne strane Oca.
I čeka Očev znak da opet siđe na Zemlju, sa slavom, da sudi živima i mrtvima. I njegovom (Zemaljskom) carstvu neće biti kraja.
Ako u nečemu grešim neka mi Bog oprosti. ❤️ ☦️
