Ptočitah na Fb neki članak o Bretarijancima, koji ništa ne jedu i ni vodu ne piju, žive od Sunčeve svetlosti i meditacija... Spremaju se za preživeti apokalipsu. Moj komentar na članak je bio:
Teško da će je doživeti apokalipsu. Ne piše nigde čime se bave ti bretarijanci, kojim poslovima i zanatima?! Na šta troše svoju energiju sem na ustajanje iz kreveta, sedenje i meditiranje. Kako zaradjuju za život?
Krv im mora biti redja jer se ne obnavlja, a ne zato što nema toksina. Nema od čega da se umnožavaju ni bela ni crvena krvna zrnca. Kažu za život nije potrebna hrana ili tako već nešto. Da, duši nije potrebna hrana, potrebna je telu. Potrebna je materiji da se obnavlja i postoji, spiritualnom delu čoveka nije porebna hrana, sem one hrane za glavu ... Kako ja mogu da sagledam, ti bretarijanci vegetiraju, kao oni teški bolesnici u komi, priključeni na aparate. I bez aparata, uostalom. Pri velikom padu energije, izgladnjivanju, a pod jakom Sunčevom svetlošću i toplotom, dolazi do bele svetlosti, koja obuzima glavu, 7 i 6 čakru (vid i mozak), kako i sama imadoh priliku u grčkoj da doživim, na kratko i to dva puta. Jednom u prevozu, iz čista mira, pod velikim umorom, stresom, gladi i nesnosnom vrućinom. Drugi put pri okliznuću i padu niz samo 3 stepenika, ali sa padom kao u Hičkokovim filmovima, gde povredih repne pršljenove, znači, 1. čakru i glavom dodatno udarih u stub od cigala, pored kapije, uz kratki prekid filma, što bi bila 7.čakra.
Inače, nikada do danas nisam pala u nesvest.
Ono što ne rekoh, da ne bih smarala druge čitaoce, jeste da sam završila tada u bolnici. Prijavila sam povredu kičme i repnog pršljena. Povredu glave nisam. Iz prostog razloga što grcima ne verujem, a iz onog što čuh o njihovim doktorima, od naših ljudi i žena i njihovih iskustava sa tim doktorima tamo, u Athini, shvatih da su mnogo liši dijagnostičari.
Drugo, učili su me ovde kod kuće i u školi da je mozak najisetljiviji organ i matetija, da nikako ne treba ozračiti isti jer se trajno oštećuju ćelije mozga i remeti time i funkcionisanje. Zato to prećutah, oni ništa nisu ni pitali, pa sama lečih tu povredu, čajevima, masažom, autosugestijom... Bogami, dugi niz godina. Mora da postoji ožiljak na lobanji, ali je prošla povreda. Više be boli pri dodiru.
Što se tiče ostalih oregleda, ovde se doktorka, spec. čudila i krstila, na ultrazvuku, kada sam joj isoričala kakve sve preglede su mi obavili tada tamo. Za crevni trakt i ubrizgavanje vazduha kroz analni otvor kaže naša dr.spec., da se taj meyod već decenijama ne oraktikuje, jer je vrlo opasan i može doći do perforacije debelog ili tankog creva.
Ha, eto preživeh torturu grčkih dr-a, srećom.
Teško da će je doživeti apokalipsu. Ne piše nigde čime se bave ti bretarijanci, kojim poslovima i zanatima?! Na šta troše svoju energiju sem na ustajanje iz kreveta, sedenje i meditiranje. Kako zaradjuju za život?
Krv im mora biti redja jer se ne obnavlja, a ne zato što nema toksina. Nema od čega da se umnožavaju ni bela ni crvena krvna zrnca. Kažu za život nije potrebna hrana ili tako već nešto. Da, duši nije potrebna hrana, potrebna je telu. Potrebna je materiji da se obnavlja i postoji, spiritualnom delu čoveka nije porebna hrana, sem one hrane za glavu ... Kako ja mogu da sagledam, ti bretarijanci vegetiraju, kao oni teški bolesnici u komi, priključeni na aparate. I bez aparata, uostalom. Pri velikom padu energije, izgladnjivanju, a pod jakom Sunčevom svetlošću i toplotom, dolazi do bele svetlosti, koja obuzima glavu, 7 i 6 čakru (vid i mozak), kako i sama imadoh priliku u grčkoj da doživim, na kratko i to dva puta. Jednom u prevozu, iz čista mira, pod velikim umorom, stresom, gladi i nesnosnom vrućinom. Drugi put pri okliznuću i padu niz samo 3 stepenika, ali sa padom kao u Hičkokovim filmovima, gde povredih repne pršljenove, znači, 1. čakru i glavom dodatno udarih u stub od cigala, pored kapije, uz kratki prekid filma, što bi bila 7.čakra.
Inače, nikada do danas nisam pala u nesvest.
Ono što ne rekoh, da ne bih smarala druge čitaoce, jeste da sam završila tada u bolnici. Prijavila sam povredu kičme i repnog pršljena. Povredu glave nisam. Iz prostog razloga što grcima ne verujem, a iz onog što čuh o njihovim doktorima, od naših ljudi i žena i njihovih iskustava sa tim doktorima tamo, u Athini, shvatih da su mnogo liši dijagnostičari.
Drugo, učili su me ovde kod kuće i u školi da je mozak najisetljiviji organ i matetija, da nikako ne treba ozračiti isti jer se trajno oštećuju ćelije mozga i remeti time i funkcionisanje. Zato to prećutah, oni ništa nisu ni pitali, pa sama lečih tu povredu, čajevima, masažom, autosugestijom... Bogami, dugi niz godina. Mora da postoji ožiljak na lobanji, ali je prošla povreda. Više be boli pri dodiru.
Što se tiče ostalih oregleda, ovde se doktorka, spec. čudila i krstila, na ultrazvuku, kada sam joj isoričala kakve sve preglede su mi obavili tada tamo. Za crevni trakt i ubrizgavanje vazduha kroz analni otvor kaže naša dr.spec., da se taj meyod već decenijama ne oraktikuje, jer je vrlo opasan i može doći do perforacije debelog ili tankog creva.
Ha, eto preživeh torturu grčkih dr-a, srećom.
Нема коментара:
Постави коментар