Prodajem stan, u kome živim i koji sa sestrom treba da podelim, veċ više od godinu i po dana...i ne ide, pa ne ide.
Nešto nije u redu sa stanom? Visoka cena? Uklet?
Ma ništa od toga! Prodavci, agencije za nekretnine, ne obavljaju svoj posao stručno! To je. I nista drugo.
Zato, čekamo čudo. I oni i ja. Da dodje kupac, pogleda i kaže "E, to želim! Baš mi ovaj odgovara!"...
Dolazila je masa razgledača zadnjih meseci. I ništa.
Neki od vizitora takodje prodaju neki svoj stan. Ja se oseċam neprijatno pri svakoj poseti, nije stan okrečen, a treba i hoblovati i lakirati parket. A ti kupci-prodavci kad krenu u razgledanje, prvo uopšte nemaju novca, dodju iz zabave. Mom stanu nadju hiljadu i jednu manu, ne bi li još oborili moju cenu i vrednost moje nekretnine, mog porodičnog doma, u kome živimo preko 40 godina. Onda ja njih priupitam koliki je njihov stan i po kojoj ceni prodaju i zabezeknem se. Jedna doktorka, pedijatar, radi u DZ u Kaludjerici dolazila je dva puta, drugi put sa mužem, koji je drsko izvadio metar iz džepa i krenuo da meri svaki zid u mom stanu. Ali nije imao papir i olovku, reče... Ja ih pogledah, razmišljajuċi da l' da im zabranim to merenje i odmeravanje, kad kupe neka mere koliko hoċe, pa se predomislih, ironično ponudih papir i olovku. I uzeli su. I uredno zapisivali sva merenja... Prvo su izračunali da li stvarno ima toliko m2 koliko sam im rekla, a onda su rekli da moraju kod kuċe da izračunaju koliko im novca treba za krečenje i ostalo!?! Džabe im fakultetske diplome, definitivno su drski i nenormalni. Naravno da im je bila previsoka cena (!!!!) Pitah ih gde žive? U Višnjici! Stančić od 20-tak m2, ali "dogradili su i terasicu, zastakljeni, koju koriste kao prostoriju i to je oko 25 m2 ... I naravno, nema grejanja, grejanje na termo peċi... I cena? Oko 35000€ beše, ako se dobro sećam.neće ni za 200godina dobiti te pare za takav neuslovni stančić, sa prikrpljenom zastakljenom terasicom i još u naselju kome je i Bog davno rekao laku noċ!
A Konjarnik, širi centar grada, stan duplo veċi od njenog, komforan, sa centralnim grejanjem, u sred solitera, ni previsoko ni prenisko, sa liftom, sa predivnom prirodom, pored OŠ i na 20-tak m jaslice, posao joj je na 20-tak minuta od kuċe, dobra bus veza...kolima i brže...skupo joj je. Ne zna čovek da l' da se smeje il' da plače ili da prosto opsuje?!
Drugi biser, trudnica sa mužem i njenim roditeljima ... Gledaju, razgledaju... Svi otišli u drugi deo stana, na drugom kraju, mladi suprug ostao u maloj sobi, gde smo skladitili masu kutija, sa uredno spakovanim stvarima za selidbu, svim sem najosnovnijih...njih ċemo pred samu selidbu. Pakovanje obavljeno iz čisto ekonomičnih razloga ... Puno toga smo odbacili, starog, ošteċenog, nepotrebnog...a ono valjano i korisno odmah spakovali ...i gomile knjiga i razne dokumentacije. Na svakoj kutiji je i početno slovo pojma onog što je unutra
Stoji čovek zagledan u kutije, korpe, torbe ... I šacuje.
Ja na kraju se pojavih blizu vrata, tako da me uoči. Trgo se i onda je opet bacio pogled na pakete i na kraju izašao iz sobe. Šta ga je toliko zainteresovalo, ne znam. Znam samo da mu postupak nije bio u redu. A to se dešavalo i ranije da neko od posetilaca ostane sam negde i zadubi se u nešto, svako u neku svoju interesnu sferu u stanu.
No, biser je bio da je trudnica izjavila da oni prodaju stan u Denkovoj bašti, u nekom novim zgradicama, četvorospratnicama, bez lifta (tu su do pre decenije bile privatne kuće, koje su otkupili neki investitori i napravili višespratnice), ali tu ne trebaju ulaganja dodatna, može se odmah useliti. Cena za njen stančiċ, oko 12-15m2 manji od mog, prodaje po istoj ceni kao moj. I hteli bi ovaj sredjen za te pare, valjda? Ljudi potpuno odlepili, svi bez razlike, svoje veličaju, uzdižu u nebesa, cene i precenjuju, tudje omalovažavaju do bola, podcenjuju do u nedogled... A uz to, uglavnom niko od njih nema para, kao ni ja, čeka da proda neku sirotinju svoju, pa da kupi nešto drugo ili da dobiju kredit od banke.
Prvo, tek kad iseli svoje stvari, videće kakvi su zidovi. Drugo, čak i da je sveže okrečeno, nekom se neće dopasti boja zidova, ima drugačiju zamisao, hoće da okreči. Ne dopada mu se raspored, želi izmene... Sve to košta.
Evo, najnovijeg bisera od pre par minuta. Majka i ċerka u razgledanju. Majka jedna energična, otresita žena, podsetila me je na moje tetke po majci, tetka Rašku i tetka Veru. Agentica i ja objašnjavamo šta je izmenjeno i kako je bilo ranije, te da mogu opet vratiti u prvobitan položaj. Ili mogu...dajemo ideje...shodno tome šta im treba, koliko članova ċe tu živeti. Ċerka razgleda i ćuti. Majka komentariše da treba puno da se uloži.  Ja na to više ne mogu da ċutim, pa kažem da je potrebno okrečiti i ofarbati stolariju. I može parket da se hobluje i lakira.
Majka se izvinjava, ne želi da me uvredi, ali one nikako ne vole vinaz pločice, to bi moralo da se menja, a ni taj parket koji imamo, slagani, kako reče... Zapravo je lamelni, orahov parket, u sitne kocke složen... Nikada do sada nije hoblovan i ponovo lakiran, znači u izvornom stanju. Koja je cena? Rekoh cenu. Jel to poslednja? Ne, rekoh, nije fixna, spremni smo na korekciju, ali neku sitnu, ne preteranu. Da, da, kaže ona, "I ja sam tu važna, ali ċerka se pita, pa...videćemo. Samo, tu treba dosta ulaganja, opet ċe ona. I kuhinja...pokazuje na kuhinjske elemente, sva bi morala da se skida, kaže". Da, mora, potvrdih. I pomislih, pa ne misliš da bih ti ostavila kuhinju?! Kuhinju ċu svakako baciti, ne želim je. Mada, kuhinja je Lesninina, vrlo lepa beše. I još uvek može trajati, sa malo korekcije. Sudopera je propala, mora da se menja. Lavabo je metalni, rosfraj, može se ugraditi u novi okvir. Vrata su upotrebljiva. Znači, dve stranice i ledja i polica unutra treba da se promene. Ali ja želim da je bacim.
Mislim da bi mama još i kupila, samo tvrdi pazar oko obaranja cene. Ćerka je od onih za koje ne znaš da li joj se ne dopada ili je jednostavno hitra, prošetala, razgledala, kod kuće će posle razmisliti i srediti utiske, naknadno, natenane.
Ne uzdam se mnogo u ishod, ali ... Videċemo. Čuda su moguća.