Nadjoh na Internetu ponudu za free letnju školu irskog plesa. Daljim istraživanjem dodjoh i do Akademije za Irish dance! Fascinirana sam. Akademija za ples? Nešto zanimljivo i nesvakidašnje, za mene. Zar treba pohadjati akademiju da naučiš "irsko kolo"?
Irska... Asocijacija za Irsku po meni jeste: ostrvo, zelena boja, zelena polja i livade i ovce, Severna Irska i Irska, Dublin, ali pre svega irish koffee, pab, muzika, gajde i kilt i kapa, renesansna muzika, ples, crvena i ridja kosa i svakako nezgodna narav i oštar, grub smisao za humor. Uz to jake žene.
Ja tako vidim tu Irsku.
Krenuh dalje u istraživanje po Internetu i kod Irske zastave, koja je nalik italijanskoj, ali samo nalik, jer Irci imaju oranž a ne crvenu boju u zastavi, saznah mnogo drugih stvari.
Tada još jednom potvrdih sama sebi da nije ni čudo što istoriju nisam nikada volela, sa njom sam u školi stalno kuburila, za razliku od matematike napr., jer moj mozak prihvata samo istinite činjenice, sve izmišljotine i laži jednostavno, po nekom automatizmu prirodno usadjenom, odbacuje.
Yako tu dodjoh do nekih nejasnih i čudnih podataka o nekakvim Irskim kraljevima. Kaže se u nekom textu da je kralj ... Engleske, Škotske i Irske, bio Holandjanin, Princ od Orangea. Da je bio stadthalter Holandije, tj. Unije na jednom mestu piše 5, na drugom 7 provincija. Ja se nasmejah sama sa sobom " Znači Englesko-Irski kralj je bio provincijalac, znači!" Ko zna, možda sam i ja Irkinja poreklom, pa mi proraio uveliko taj smisao za oštri humor. Dalje kaže da su mu roditelji...
Kažu istorijski podaci da se Williem III oženi sestrom od rodjenoh ujaka, kako shvatih, majčinog rodjenog brata ćerkom (strašno!), pa da mu je otac umro nedelju dana pre njegovog rodjenja (od boginja, kao i majka kad je imao 10 godina, isto od boginja, a on eto nije se u oba slučaja zarazio, svaka čast na žilavosti i izdržljivosti), pa je tako odmah po rodjenju postao stadthalter Holandski, pa sve do smrti, da bi u nekom daljem tekstu pisalo da je hteo sa 17 godina da "obnovi" svoje stadthalterstvo, ali nije prihvaċen njegov zahtev, jer je Holandija postala Republika. Kako je onda bio štathalter od rodjenja do smrti kad bi mi neko objasnio?!
A za Holandiju da je bila Republika, pa United Holland, pa United Kingdom of Neatherlands, pa se više ne zna ni ko je šta bio ni ko se sa kim oženio, ni ko je kome šta u tim bračnim i rodbinskim vezama. Pominje se i Elizabeta I od Engleske, koja se odjednom umetnu medj ove Stjuartove, kao poslednji monarh od Tjudorovih, koja je dva puta preotela tron Džejmsu VI od Škotske i po njenoj smrti I od Engleske.
I čudno da je Holandija u srednjem veku, takoreći, bila Republika, a da je danas kraljevina u 20./21. veku. I to kraljevanje Francuza po Irskoj i Engleskoj i upravljanje nekakvom Holandijom je mnogo čudna stvar. To je još gora stvar od Kosova i Albanije. Gde je Holandija, a gde južna Francuska. Nikakvih dodirnih tačaka nemaju.
A da čudo i pometnja budu kompletniji, priča dalje teče da je ustanovljeno da svaki drugi sin iz Škotske, kasnije i Britanske kraljevske porodice dobije titulu Duke of Albany! Samo su zaboravili da definišu tu oblast Albani, gde se tačno nalazi. Kad jednog dana Šiptari naidju na taj podatak, baciće se u maštu i hvalisati da vod direktno poreklo od Škotskih i Britanskih kraljevskih porodica Stjuart i Windzor. Može im pasti na pamet i da prošire "Veliku Albaniju" sa isturenim oblastima Great Britain. Za sada ne videh nigde u njihovoj istoriji takve podatke, mada videh na nekom sajtu da pominju da su neke dve godine imali nekakvog Duke-a. A taj Duke Škotski je bio Duke i New Yourk-a i Albany istovremeno. Pa, moguće da se radi o New Yourk i Olbein u USA, mada priznajem, prvi put čujem da je USA bila Kraljevska zemlja. Mislila sam da je uvek imala samo Predsednike.
Bilo kako bilo, piše povrh svega, da je Orange jedna Provincija u južnoj Francusko! Kakve sve to ima veze sa Irskom, Engleskom, Škotskom, a pre svega kakve veze južna Francuska i Holandija imaju pa su ti prinčevi bili stadthalteri Holandije nikako mi nije jasno?! Mnogo je teško za razumeti ove izmišljotine. Ili je Holandija služila kao rezervni poligon za one neostvarene prinčeve i princeze da se i oni domognu nekog troma, pa je izmišljen Holandski.
Dalje se nonsensi redjaju poput naziva te provincije Orange, što po svim pravilima francuskog jezika se čita Oranž, po engleskom bi bilo Orindž, a u oba prevoda je Narandža, Pomorandža, a u istorijskim analima i Internetu je krstiše sa Oranje i Oran! Što veze nema sa životom. Da se naziv piše O r a g n e, tada bi na italijanskom i mekom španskom mogao biti Oranj! Ovako je potpuno pogrešan naziv. Sem ako je krivotvoren naiv i ako je ta Provincija pripadala Špancima ili Italijanima u prošlosti. Ili ako su Španci ili Italijani osmislili taj deo istorije i porekla tih naovi kraljeva, pa prevideli pravi naziv Provincije. Ko bi ga znao šta je sve od ovoga istina iz prošlosti.
S druge strane, kako je taj Villiam III postao kralj Engleske, Irske i Škotske posle nekakve bitke i posle svrgnuća Džejmsa II sa trona (gde uopšte nije jasno da li je on svrgnuo tog Džejmsa pa se proglasio kraljem ili je nekom bitkom osvetio se za pad svog ujaka i tasta Džejmsa i indirektno povratio presto, jer je vladao zajedno sa sestrom od ujaka i ženom...), a bio je nekakav princ od Orangea, možda i ona boja na Irskoj zastavi ima sa tim veze, a moguċe da se i sve revolucije u kojima se vode neki "rodjački" obračuni, ratovi i bitke se po ovom istom ĉoveku zovu "Narandžaste Revolucije".
Ono što je takodje vrlo uočljivo i što pomaže da kažem malverzaciji i mutikašama jeste činjenica da su u istoriji te Engleske, Irske i Škotske glavna imena James, Charles, Henry, Mery,  Henrietta, Anne, Elisabeth, kao da druga imena na ovom svetu nisu postojala.
I eto šta učini jedna želja da čujem nešto više o irskom plesu, naučim neke osnovne korake ... U neprevazidjeno teškoj sam finansijsko-materijalnoj situaciji, potpuno klot novčanika. Nemam odgovarajuċu obuću, niti para za patike, a tek za te spec. cipele po najmanje. I tako ... Želje su jedno, mogućnosti nešto sasvim drugo. Ne samo za free irski ples, nego i za mnogo važnije, esencijalnije stvari u životu.
A što se istorije tiče, još pri prvom susretu sa tom naučnom oblasti, u školi, sve mi je izgledalo dosadno, suvoparno i konfuzno. I odmah sam odreagovala. Kod lekcije o naĉinima sortiranja istorijskih podataka glasno prokomentarisah da bi bilo savršeno da u udžbenicima iz istorije treba da hronološki sortiraju lekcije i podatke. Da se obradjuje vek po vek i unutar jednog veka da se sortiraju svi dogadjaji po dekadama i po zemljama u celom svetu. Da bi to bilo mnogo preglednije i lakše za pamćenje, a i mogli bismo lakše da uporedimo neke podatke.
Ona se tako glasno nasmejala od srca. Da, bilo bi, rekla je, ali da se takav udžbenik nikada neċe nigde u svetu odštampati jer istorija je čudna nauka. Samo delić, da kažemo 1/3 podataka je stvarna, istinita, zasnovana na pisanim dokumentima i činjenicama. Sve ostalo je vrlo nepouzdano i zasnovano na pričama i prepričavanjima dogadjaja, a kod svakog prepričavanja se makar delić subjektivno prenese, nešto doda ili nešto oduzme, pa već posle par prepričavanja priča i dogadjaj više ne liče na sebe, imaju novo lice. Zatim, svaka zemlja je vrlo sujetna i u jednom sukobu svaka od dve sukobljene strane ima svoje vidjenje stvari, svoje istine i svoje činjenice, koje se mnogo često razmimoilaze. Onda, pronadju istoričari, arheolozi i drugi neki komad nečega, neku stvarčicu ili cedulju, list ispisanog papira, pa se skupe razni stručnjaci, eksperti, akademici, naučnici, pa smišljaju šta bi to moglo biti, čemu je moglo služiti čoveku u prošlosti, tumače napisano svako na svoj način, dešifruju ... Pa se tu umeša i politika i pristalice ovog i onog sistema, pa u zavisnosti od toga koja je trenutno na vlasti, baca se i svetlost ili senka na odredjena dogadjanja ... I tako nastaje istorija, istorijske priče, istorijski materijali, istorijska dokumenta i istorijski udžbenici.
Za mene je to značilo "U prevodu, istorija je gomila laži, prevara i obmana, samo delić je istina. Pomozi Bože da spoznam taj delić istine i njega zapamtim, sa ostalim ne bih da punim glavu i memoriju zauzimam glupostima. Želim dugo da živim i ima mnogo pametnijih stvari koje želim da zapamtim, od ovoga."
I tako je i bilo. I HVALA Gospodu Bogu na tome!
Još jedna vrlo interesantna pojava me je pratila kroz moje školovanje. I ne samo mene. Kasnije i moju sestru, a još kasnije i moju decu, a moguće i njenu. I decu moje ćerke prati.
U pitanju su baš ti udžbenici. Moj otac je po prvi u samom startu primetio, a kasnije i ja, uz opipljive dokaze, da tu nešto nije u redu.
O čemu se radi? Radi se o tome da za svaku godinu mog školovanja, ja nisam mogla koristiti knjige, udžbenike dece iz prethodnih generacija. Nisam mogla kupiti polovne knjige ili ih dobiti na poklon. Za svaku godinu mog školovanja, osnovnog i srednjeg, štampani su nekakvi "novi" udžbenici. Moj otac je smatrao da je nauka nauka, udžbenik udžbenik i ako je lepo očuvan, a treba ti za tu jednu godinu glupo je bacati novac na nove udžbenike. Jedan isti koristi par generacija, dok se baš ne pohaba, a onda se kupuju novi. I nije mu bilo jasno kako to i zašto se za njegovo dete svake godine stampaju novi udžbenici i ne važe stari, iz prethodne godine?! Isti je i politički sistem, isti predsednik države godinama. Šta tu sad ima novo da se dopisuje ili izbacuje u tolikoj meri da mora novi udžbenik da se štampa?!
Nauka je nauka, a činjenice su činjenice.
A mi smo neke nove udžbenike morali i po par meseci da čekamo dok ih pripreme i odštampaju. Za neke predmete se dešavalo da su nastavnici sami štampali skripta sa svojim predavanjima, jer prethodni je udžbenik povučen, a novi je još u izradi, pripremi i ne zna se kada će biti gotov. Moguće da je dogodine opet isti od prethodne godine, onaj povučeni, zaživeo, to nismo proveravali. Neki nastavnici su nam diktirali svoja predavanja ili su nam skrenuli pažnju da hvatamo beleške, pa smo učili isključivo iz tih naših svezaka.
Tako se desilo i tokom srednje škole, kada su ponudili djacima da pohadjaju i Omladinsku političku školu, koja je zaživela pri našoj ekonomskoj. Ko hoċe da se prijavi tom i tom profesoru, da se napravi spisak interesrnata i ako je veliki broj, podele u grupe i dobiju raspored održavanja predavanja. Prijavila se odmah deca vojnih lica i još po neko. Ja razmišljala da li ili ne. Moj otac se učlanio u Savez Komunista svojevremeno i posle nekog vremena i sastančenja, dok je sagledao smisao svega i članove, ljutito je na nekom sastanku, posle nekih debata i rasprava, vratio svoju partijsku knjižicu i rekao da ga brišu iz članstva.
Bilo je u mom okruženju užem i širem i onih za i onih protiv, a za crkvu i tradiciju, jer komunisti nisu verovali u Boga, nisu se krštavali, nisu odlazili u crkvu. Neki rodjaci su bili vojna lica, sa različitim činovima, od onih nižih do najviših, oa su tako sestre se našle u neobranom groždju. Do juče su u svojim kućama iz kojih potiču slavile slavu, a po udaji jedna slavi, druga ne. Pa mnogi nisu ni odlazili na slave kod najbližih, jer oni su komunisti, zaboga. Kao da su vanzemaljci, pali sa druge planete. Imadoj ja dvojicu teča, od dve mamine sestre, bliže i dalje familije. Jedan beše zadtavnik, drugi već stigo do generala. Jedna od sestara iz familije slavila slavu, muževljevu, svakako i pozvala i sestre i zetove u goste. I došle sestre sa muževima. Gle iznenadjenja! Sretoše se na slavi zastavnik i jedan general. I general u šali, pri pozdravljanju sa rodbinom, krene da preslišava zastavnika, da li da ga prijavi sutra gde ga je zatekao i pošalje na vojni sud. To se posle godinama prepričavalo kao anegdota. U svakom slučaju lepo su se pogostili, prekrstili kako su i naučeni u kuċama iz kojih su potekli, ispričali se sa mnogom familijom i divno proveli.
No, da se vratim na Političku školu. Ja ipak odluĉim i prijavim se, ali kadno, konstatovao je profesor. Već imaju oformljene dve grupe polaznika, sa priličnim brojem, već su pripremili literaturu za njih, a imali su već i jedno, dva predavanja. Nije problem za predavanja, biće to ponavljano tokom narednih predavanja više puta, lako se nadoknadi, ali je bolje da malo sačekam i po završetku ove biće organizovana još jedna škola.
I tako i uradih, sačekah. Po završetku te organizovali su novu školu, nova predavanja i ja se orijavih. I opet su nas podelili u dve grupe, bilo je veliko interesovanje. Drugarica iz razreda mi dā svu svoju litetaturu, a bilo je, bogami, priličan broj knjižica, izmedju 10 i 15. Ta literatura potrebna se plaća, kaže, pa što da bacam pare, kad njoj to i onako više ne treba. Ja joj zahvalim i uzmem te knjižice. Medjutim, prvo su nam početak predavanja odložili za nedelju, pa dve_ a onda smo ipak krenuli sa predavanjima, ali "štampa se nova literatura, koja eto malo kasni, a prethodna više ne važi"!?!
Stigne uskoro i nova literatura, POTPUNO, ali potpuno različita od prethodne. Sad imam prethodnu i nije problem da ih uporedim.
Prvo, različit dizajn i format. Naslovnice na prethodnom su bile bele, sa plavim detaljima po margini duž leve i desne strane, a format uzdužni pravougaoni. Naše, nove su potpuno crvene boje, sa zlatnožutim slovima i znakom Srp i Čekić, mnogo kraće i nešto šire, zapravo kvadratnog oblika.
Nego, forma i boja su manje važni u celoj priĉi, ali 'ajde da ih tek pomenem. Bitan je sadržaj, koji se dijametralno razlikovao od prethodnog. Prethodni je obradjivao pojam Preduzeća, Podele rada u preduzeċima, Radničko samoupravljanje, poslovanje, dohodak, dobit, raspodelu dobiti ... I sve što uz to ide.
Naše knjižice i naša škola su bili na potpuno drugom, da kažem višem nivou. Mi smo sve posmatrali na nivou pojma Komunizma, pojma Države, sistemskog uredjenja, dobrobiti od komunistiĉkog sistema uredjenja države, o Marksu i Engelsu, Manifestu Komunističke partije, Kapitalu, o Lenjinu i sl. Bila sam potpuno raxočarana, s jedne strane, ali šta je tu je, vredno i ozbiljno prionuh na posao, pisah i neke referate, na zadate teme ... Sve je proteklo savršeno, naučih dosta toga, shvatih neke meni do tada nepoznate stvari i pojmove i šta je u svemu tome zaista dobro i korisno i šta se od svega u praksi zaista primenjuje ili ne primenjuje i kako oni tumače mnoge stvari i pojmove, sasvim lepo objašnjene u toj literaturi, ali potpuno pogresno tumačenih, pa samim tim i pogrešno implementiranih u svakodnevnom životu. I bi mi žao, ali se i upitah da li oni to rade slučajno, jr nisu pravilno shvatili materiju ili potpuno namerno sve to tumače, jer im je njihova verzija više u interesu, izvlače iz nje veći lični interes i dobit?! I to mi pitanje, ta dilema ostade bez odgovora, kao tema za novi životni referat, za pažljivo posmatranje, upijanje informacija i donošenje preciznih odgovora.
I tako i bì.
Političku školu sam uspešno završila i dobila i prikladnu Diplomu. A potom i člansku kartu SKJ.
Ubrzo sam završila i srednju školu, krenula sa vanrednim studijama na Višoj turističkoj, sa nametom da se ubrzo i zaposlim, po želji moje majke. Konkurisala sam na par mesta, ali odgovora nije uopšte bilo, niti poziva na razgovor i sl. Onda mi se dušebrižna majkina familija, njena rodjena sestra i sestrinčad, nešto starija od mene smejahu, jer ja sam se javljala na konkurse po visokim državnim institucijama, to mi se dopadalo i to sam želela. Rekoše mi da lebdim u oblacima i mnogo maštam i da na takvim mestima nikada neċu biti primljena, nego da se spustim na zemlju i tražim neko prizemnije mesto i firmu. Nerado to učinih par puta, ali ni tu me niko nije pozvao ni na razgovor. Na Birou za zapošljavanje, kad bih otišla na redovno javljanje i overu kartona, naslušala bih se svakojakih priča, koliko dugo ko čeka na posao i koliko je dugo ko na evidenciji, kako mnogi i sa diplomama fakultetskim godinama čekaju na posao.
Na kraju sam se zaposlila preko neke veze, koju je moja majka našla, ali ne iz prve ruke, nego preko neke, kako se to žargonski kaže, triper kombinacije. I nije mi se uopšte posrećilo. Bilo je mnigo poteškoća dok konačno nisam dobila stalni posao, ali sam mnogo nepravde tu doživela na mnogim poljima i mnogo štete.
Nisam se nigde priključila u članstvo SKJ, jer sam čekala upravo to zaposlenje, pa da se prikljuĉim u svojoj firmi, ali kako je ovo bilo samo predstavništvo, ekspozitura firme iz druge republike i nije imala komuniste, bar ne takav broj da bi oformila grupu i imala sastanke, to reših da se priključim u mesnoj zajednici, gde sam stanovala. Prisustvovaj na jedno dva sastanka, gde su neki penzionisani Crnogorci, te neki Bosanci vodili glavnu reč i donosili odluke, a mi smo samo trebali podiċi dva prsta u znak podrške i saglasnosti, što me je potpuno razočaralo. No, ipak odlučih da se "privežem" i izborim za neki drugi status i naĉin rada u toj jedinici. Zahtev sam podnela odboru  na Opštini gde i živim, po pravilima, na koja su me uputili, u pisanoj formi. Dugo sam čekala na odgovor, a kad sam ga konačno dobila bila sam zaprepašćena. Nisu me prihvatili u članstvo iako sam već imala člansku kartu i članstvo, još iz srednje škole, a uz jedno smešno i providno objašnjenje i razlog, "nisam se na vreme javila i priključila, po prestanku školovanja i prethodnog članstva, a propisani rok po pravilniku SKJ je ...dana...".
Ispod je bio uredno odštampan i pravni lek, u kom roku mogu da uložim žalbu.
Ja sam ih u sebi, a možda i naglas, čitajuċi sve to, sočno ispsovala i zahvalila na članstvu u TAKVU jednu zajednicu i partiju.
Niti sam uložila žalbu, niti me je više zanimalo angažovanje u takvoj organizaciji.
Mogla sam se žaliti i prečicom, preko mojih rodjaka, bližih i daljih, baš tih vojnih lica, od kojih je jedan čak bio i vojni ataše u Parizu, svojevremeno. Mogla sam i posao tražiti preko rodbinskih veza, jer smo imali rodjake na uticajnim mestima, uglavnom sa majčine strane, jer u njenoj familiji je bilo i komunista i partizana i poginulih, poput njenog drugog rodjenog brata, streljanog na Banjici u logoru. Ali, ja sam želela da se sama probijam kroz život, bez veza i vezica, da svojim ličnim radom, trudom i zalaganjem, svojom pameċu i inteligencijom uspem u životu. I eto, shvatih tokom svih godina se i potvrdjivalo da živim u pogrešnom okruženju, zatrovanoj sredini i da nikakvi politički sistemi ne pomažu niti sam rodjena u pogrešno vreme i sl. gluposti.
Rodjena sam u pravo vreme, na pravom mestu, samo u pogrešnom okruženju. Nakotilo se društvenog i moralnog šljama toliko, da su preplavili Planetu. Ako su mogli, uostalom, da hladnokrvno ubiju jednog Isusa Hrista, pa posle da mu se klanjaju do zemlje, da navidno žale i da ga veličaju, uz idiotsko objašnjenje kako je on morao umreti, jer je time "spasio" čovečanstvo, a od čovečanstva i čovečnost odavno već nema više ni Č, šta ja mogu da očekujem, pored sve pameti i inteligencije i upornog rada i zalaganja? Šta?
U pogrešno vreme i na pogrešnom mestu našli su se svi oni! Sve te sitne, podle i pogane duše je trebalo uništiti zauvek, ne dozvoliti da se niti jedna takva duša više otelotvori ni u vidu životinje ni biljke, a nekamoli u vidu čovečijeg bića.
Jednoj takvoj duši sam to nad njenim posmrtnim ostacima i sandukom i poželela i uputila najiskreniju molitvu da dušu iz tog tela uništi i satre za vjek i vjekova Amin, te da se više ne ponovi bilo kada ni bilo gde, dok je sveta i veka i Sunca i svih galaksija. Da vuše nikom ne nanosi zlo kakvo sam ja od iste osobe preživljavala. I sigurna sam da mi je Gospod veċ ispunio želju i uslišio moju molbu i beskrajno Mu HVALA, do nebesa.
I evo, upuċujem mu istu molbu još jednom, da napravi veliko spremanje u mom nja, njaširem okruženju, da počisti detaljno ovu Planetu i ovu i okolne galaksije i uništi u potpunosti sve te sitne, pogane, podmukle, bolesno ljubomorne, zle i nikad nezasite duše, za sva vremena, za vjek i vjekova, Amin, da se bilo kada niti bilo gde više ne pojave ni reinkarniraju. HVALA Ti Gospode, unapred!
Za mog boravka u grčkoj, od par godina, grci su se maximalno trudili da mi "osveže" pamćenje, još na najranije detinjstvo i priredjivali su mi neverovatne stvari, sve sa željom da sve čega se setim izbrišu iz Mašine. Ali, Bog je bio dovitljiviji i ovog puta. Ničega se nisam sećala. Kao da sam imala anamnezu. Iz moje memorije može da se obriše SAMO ono što ja želim da obrišem i kad ja to poželim. Iz Božije "Mašine" NIŠTA se ne može izbrisati. Uzalud vam trud i nade, grci.
I Bog ih je dodatno kaznio za te pokušaje i za sav maltretman koji sam tamo za mog boravka imala i preživljavala. I neuspelim pokušajima da mi prizovu seċanje, da mi uzmu potpise u banci, da me pokradu na sve moguće načine, ne birajuċi sredstva, neuspesima u poslivima koje su obavljali, raznim ličnim traumama njihovim u njihovim životima, zemljotresima, požarima velikih razmera, više puta ponavljanim ... I još će im se svetiti.
A moguće je da je zbog takvih stvari i moj glas potpuno drugačiji na snimcima od mog prirodnog. Nekada me je to nerviralo, ali sam uvidela da je to zbog sigurnosti i zaštite.
Možda sve ovo zvuči čudno i glupo, ali tako je kako je.