Novi momenti, nove teme ... Detalji koje treba još da doradim:
Na nekom konkursu, na nagradno pitanje:
Koga bih uzela za svog savetnika, kad bih bila Vladar/-ka, moj odgovor je glasio:
Nikoga. U se i u svoje kljuse!
Ako mi trebaju savetnici, onda ja nisam podobna za Vladarku.
Nagrade su dobili neki veliki filozofi i fantazeri, no nebitno. Ja im čestitam. Začudio me je žiri, koji je 2. Nagradu dodelio za predlog da to bude Vuk Karadžić i obrazloženje koje gladi ovako, citiram:
"Da sam ja u ulozi vladara, za svog prvog i najvažnijeg savetnika bih izabrala Vuka Stefanovića Karadžića.
Izabrala bih ga iz razloga što je
Vuk Stefanović Karadžić bio srpski pisac, reformator srpskog jezika i jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Srbije.
Njegovi najveći doprinosi su zapisivanje narodne književnosti koja je do tada isključivo prenošena usmenim putem i reformacija srpskog jezika kojom je stvorio jedan od najjednostavnijih i najlogičnijih pravopisnih sistema.
Pre Prvog srpskog ustanka i pojave Vuka Karadžića, u očima Evrope bili smo nesrećni buntovnici, hajduci, tuđi vojnici, odmetnuti ili mirni turski podanici koji se ponose svojom dalekom istorijom, nekadašnjim kraljevima i njihovim junačkim pohodima, pobedama i zadužbinama koje su kroz vekove ostavili. Iako smo znali ko smo i koliko vredimo, kakve su nam sposobnosti i šta sve možemo, nismo uspeli da se istaknemo i pokažemo drugim evropskim narodima u svoj svojoj veličini. Bili smo na rubu Evrope, pomalo odbačeni i izolovani i tek se s pojavom Vuka Stefanovića Karadžića sve promenilo.
Izabrala bih ga za svog savetnika takođe i iz razloga što Vuk nije bio naučnik, koji bi se zadovoljavao samo time da iznosi svoje teorije i da njihovu primenu prepusti vremenu. On je bio čovek iz naroda sa malo škole, ali puno životnog iskustva koje je pretočio u svoj rad i svoja dela. Bio je praktičan radnik i energičan borac, uvek spreman da se suprotstavi svojim protivniicima i bezobzirno im nametne svoje ideje."
Otkud onda ona Kletva na Gazimestanu, ako je Vuk Karadžić opismenio Srbiju i Srbe? Kakve li je to "Sitne knjige" pisao Knez Lazar i slao u Tursku i drugde, ako se sve usmeno prenosilo pre Vuka Karadžića?
Da nije Vuk Karadžić poslužio nekom neprijatelju da pomrsi račune Srbiji i srpskom narodu i medjusobno i u svetu? Samo cigani/Romi nisu imali svoje pismo ni svoje zapise i do skoro nisu ništa zapisivali. A Srbi NISU nomadski narod niti ciganskog roda. Srbi su bele rase, svidelo se to nekom ili ne i vrlo su bili od uvek vezani za jedno mesto, za svoje porodično ognjište, selili su se zbog preke potrebe 3 puta kolektivno u svojoj istoriji. I najmanje nas ima po inostranstvu i dijaspori. Sve ostalo su druge nacionalnosti, koje su preko Srbije, uvek gostoprimljive i gostoljubive u prošlosti, i preko Yu, otišli u svet kao nekakvi Jugosloveni i kao nekakvi Srbi. Te detalje ne smemo zaboraviti.
Na nekom konkursu, na nagradno pitanje:
Koga bih uzela za svog savetnika, kad bih bila Vladar/-ka, moj odgovor je glasio:
Nikoga. U se i u svoje kljuse!
Ako mi trebaju savetnici, onda ja nisam podobna za Vladarku.
Nagrade su dobili neki veliki filozofi i fantazeri, no nebitno. Ja im čestitam. Začudio me je žiri, koji je 2. Nagradu dodelio za predlog da to bude Vuk Karadžić i obrazloženje koje gladi ovako, citiram:
"Da sam ja u ulozi vladara, za svog prvog i najvažnijeg savetnika bih izabrala Vuka Stefanovića Karadžića.
Izabrala bih ga iz razloga što je
Vuk Stefanović Karadžić bio srpski pisac, reformator srpskog jezika i jedna od najznačajnijih ličnosti u istoriji Srbije.
Njegovi najveći doprinosi su zapisivanje narodne književnosti koja je do tada isključivo prenošena usmenim putem i reformacija srpskog jezika kojom je stvorio jedan od najjednostavnijih i najlogičnijih pravopisnih sistema.
Pre Prvog srpskog ustanka i pojave Vuka Karadžića, u očima Evrope bili smo nesrećni buntovnici, hajduci, tuđi vojnici, odmetnuti ili mirni turski podanici koji se ponose svojom dalekom istorijom, nekadašnjim kraljevima i njihovim junačkim pohodima, pobedama i zadužbinama koje su kroz vekove ostavili. Iako smo znali ko smo i koliko vredimo, kakve su nam sposobnosti i šta sve možemo, nismo uspeli da se istaknemo i pokažemo drugim evropskim narodima u svoj svojoj veličini. Bili smo na rubu Evrope, pomalo odbačeni i izolovani i tek se s pojavom Vuka Stefanovića Karadžića sve promenilo.
Izabrala bih ga za svog savetnika takođe i iz razloga što Vuk nije bio naučnik, koji bi se zadovoljavao samo time da iznosi svoje teorije i da njihovu primenu prepusti vremenu. On je bio čovek iz naroda sa malo škole, ali puno životnog iskustva koje je pretočio u svoj rad i svoja dela. Bio je praktičan radnik i energičan borac, uvek spreman da se suprotstavi svojim protivniicima i bezobzirno im nametne svoje ideje."
Otkud onda ona Kletva na Gazimestanu, ako je Vuk Karadžić opismenio Srbiju i Srbe? Kakve li je to "Sitne knjige" pisao Knez Lazar i slao u Tursku i drugde, ako se sve usmeno prenosilo pre Vuka Karadžića?
Da nije Vuk Karadžić poslužio nekom neprijatelju da pomrsi račune Srbiji i srpskom narodu i medjusobno i u svetu? Samo cigani/Romi nisu imali svoje pismo ni svoje zapise i do skoro nisu ništa zapisivali. A Srbi NISU nomadski narod niti ciganskog roda. Srbi su bele rase, svidelo se to nekom ili ne i vrlo su bili od uvek vezani za jedno mesto, za svoje porodično ognjište, selili su se zbog preke potrebe 3 puta kolektivno u svojoj istoriji. I najmanje nas ima po inostranstvu i dijaspori. Sve ostalo su druge nacionalnosti, koje su preko Srbije, uvek gostoprimljive i gostoljubive u prošlosti, i preko Yu, otišli u svet kao nekakvi Jugosloveni i kao nekakvi Srbi. Te detalje ne smemo zaboraviti.
Нема коментара:
Постави коментар