Neko mi se drsko umešao u moj Fb Profil tako što veċ duže nemam ikonicu za Friend request niti za Messenger/ Chats.
Ne znam da li se radi o haketu ili o nečem drugom?!
Činjenica je da nisam platila račune za mob i tablet, jer nemam. Finansijski sam potpuno iscrpljena već duže. Do Božića sam se nekako i snalazila i raduckala neke posliće, a od Božiċa niti radim niti sam uspela da nadjem bilo kakav posao. Jedva preživljavam. Nameće se logično pitanje od čega živim, koje se mnogi ne snebivaju da odmah postave. Ne razmišljaju kako nekom pomoći, nego kako nekog srozati što više, onemogućiti ga da sačuva ni trunku ljudskog dostojanstva.
Pa evo da utolim glad za takvim informacijama mnogima. Živim, zapravo preživljavam zahvaljujuċi novcu koji mom sinu daje njegov otac, jer ni on ne radi, pa od toga se oboje hranimo i preživljavamo, čekajuċi da dodjemo do mog dela od prodaje stana i započnemo neki novi život, na nekom drugom mestu, uz neke nove aktivnosti ... Vraćamo se prirodi, selu ...kao i mnogi u današnje vreme.
Mi nismo sa sela, rodjeni smo u ovom velegradu, raspuste smo provodili u selu kod rodjaka često i volimo selo. I prirodu i zdrav život, zdravu hranu... Što sam starija sve su mi potrebniji zdravi uslovi za život, a ne gradska vreva, smog, izduvni gasovi i druga zagadjenja, buka...
A što se tiče poljo proizvdnje, pa ni seljaci nisu završavali fakultete za istu, sve su naučili sami. Tako ċemo i mi. Uostalom, proizvodiću ono što budem mogla, u skladu sa mojim fizičkim mogućnostima.
No, razmišljam o tim nedostajuċim ikonicama. Dugujem za neplaċene račune, tačno je. Ali šta ću, viša sila. Nije trebalo da se dogodi da imam neplaċene račune. Sve je trebalo davno da bude regulisano od prodaje stana, koji bezuspešno prodajemo više od godinu i po preko 4-5 agencija i ništa. Mnoge su digle ruke od nas, intenzivno se javljaju samo dve i često dovode nekakve potencijalne kupce, ali bezuspešno.
Možda je neko tim uklanjanjem ikonica sa mog profila, ako nije neki haker umešao prste, hteo da mi kaže da ja nemam prijatelje i da mi ne treba ta ikonica?! Ili da me podseti da migu od prijatelja da pozajmim novac za izmirenje duga po računima?
Po tom pitanju mogu mu poručiti sledeće:
1.Ja NE POZAJMLJUJEM NOVAC OD PRIJATELJA i POZNANIKA!
2.Prijatelji ne postoje da bi ih koristio, iskorišćavao i od njih pozajmljivao stalno nešto!
3.Država je ta koja treba da pomogne svog žitelja, a ne komšiluk i prijatelji.
Država za to i postoji, da organizuje život jedne društvene zajednice na odredjenom terenu, na odredjenom prostoru.
Država mora da zna i da ume ... Mora da zna sa čim raspolaže i koliki broj ljudi može sa tim da opsluži i podmiri. Takodje mora da zna listu prioriteta, a prioritet MORAJU biti starosedeoci, nosioci te države i potomci osnivača i nosioca, a ne mase i bulumente nekih pridošlica.
Država se mora ponašati u skladu sa onom opšte prihvaċenom od svih političkih sistema i religija, a to je da je Porodica osnov društva. Što u prevodu znači, kako se ponaša jedna porodica u svojoj kuċi tako mora i društvo, na čelu sa Upraviteljstvom u jednoj državi.
Pa, ako nešto slavimo zovemo one koje smatramo da treba da ih ugostimo, a ne svakog ko prodje ulicom i sokakom, a i od tih nama važnih i značajnih biramo onoliko koliko možemo fizički i finansijski da ugostimo.
4.Država kad je u problemu ne trčkara okolo da prosi pomoċ od komšijskih i drugih država, nego se obrati MMF-u i Svetskoj banci, ako njome upravljaju zdravi i normalni ljudi.
E tako je i sa nama, običnim smrtnicima. Mi treba da se obratimo našem MMF-u, tj. naoj Državi za pomoć. I DA DOBIJEMO TU POMOĆ!.
U porodici se oni "slabiji" obrate glavi porodice za pomoć, a ne komšijama. Tako i narod, prvo se obrati Rukovodstvu države za pomoć, a ne komšijama i prijateljima.
Za to služi DRŽAVNA KASA a ne za bahanalije, izmišljena putovanja, promasene investicije.
Umesto u promašene investicije uložite novac u ljude, u narod, ali onaj kome je ta pomoċ potrebna i od nekog ko je trenutno problem u zemlji učinite nekog ko je resio svoj životni problem, a ne da finansirate strance i vučete ih za rukav da dodju ovde da otvaraju nekakve svoje firme na našoj zemlji, sa našim novcem i našom, jeftinom, radnom snagom!
Prema tome ja nemam prijatelje pred kojima ću da se snishodljivo presamiċujem i prosim neki zajam. Ja imam Držaju u kojoj živim, u kojoj sam trenutno problem, ali ne zato što sam ja glupa i nesposobna žena, nego zato što imamo nesposobno rukovodstvo i glupo, koje samo misli kako da ojadi svoj narod i što bolje napuni svoje džepove. Rukovodstvo koje ovom narodu NIŠTA nije pružilo ni omoguċilo, a uzelo je maximum maximuma i još nas iscrpljuje.
Nije smelo da se dogodi da Ja čekam ovoliko na moju penziju, pre svega. Nije smelo da se desi da ja id 2000.-te godine samo 2 godine i 9-10 meseci radnog staža imam u MOJOJ Državi, da živim kao pseto, da se snalazim i teškom mukom zaradjujem povremeno za preživljavanje, da radim po svakoj klimi na otvorenom po 10-12 sati, bez radnog staža, da bih mogla da preživim.
Ja sam se snalazila koliko sam mogla, u uslovima koje su nametala razna nezajažljiva i nesposobna rukovodstva. Trudila sam se koliko sam više mogla. Radila i na -11°, -15° i na + beskonačno. Više ne mogu, niti želim. Umorila sam se od uzaludnog truda da nešto zaradim i steknem sopstvenim radom, jer se pamet i rad u ovoj Državi, ali ni šire ne cene niti vrednuju. Samo bahatost, hohštapleraj, lopovluci, otimačine, gramzivsti, sila i nasilje.
Pokušavala sam nekoliko puta da se obratim državi, na raznim mestima, ali Država nije imala sluha za moj apel niti vapaj za pomoċi. Ja sam im nužno zlo, kolateralna šteta, valjda i jedva čekaju da me nema.
No, ko drugome jamu kopa sam u nju upada, to su zaboravili ili misle kako su mnogo vispreni pa ċe je izbeći. Teško da ċe im se to ostvariti, ali, neka ih neka i oni gaje neke uzakudne nade. I oni pre njih su gajili slične.
Što više nagrabe više ċe izgubiti, pa ċe više i patiti. Zna Bog šta radi! Ne sumnjam ja u Boga.
Ipak sam uspela da se obratim Državi, a kakva ċe njena odluka biti, videću.