Želim jedan od mnogih doživljaja, koje imadoh za mog boravka, od nekoliko godina, u Athini, da podelim sa vama.
Grčka nije samo poliglotska država, nego je i Meka za raznorazne narode celoga Sveta, a posebno onih problematičnih kategorija, političkih i drugih izbeglica, kojima je grčka, a Athina posebno, put u Svet. Preko nje idu dalje legalnim ili ilegalnim kanalima i vezama u Evropu.
Imadoh prilike da se upoznam sa pripadnicima raznih nacionalnosti, a i raznih veroispovesti.
Jednom prilikom me je nova poznanica pozvala, da to oko Katoličkog Božića budem njen gost, da zajedno idemo u njenu, Protestantsku crkvu. Bila sam malo iznenadjena, pojasnih da sam ja Hrišćanka Orthodox, pa ako to ne smeta, hoću, vrlo rado, jer nikada ranije nisam bila u jednoj Protestantskoj crkvi. I uz napomenu, da ako se od mene očekuje da predjem u njihovu crkvu i veru, od toga nema ništa. Ona je dala reč da toga biti neće, da oni to ne rade, a moje Pravoslavlje nije nikakva smetnja. To je jedno lepo druženje u čast njihovog Božića, ja ċu biti njen gost na toj svečanosti i to je to.  I ja prihvatih poziv.

Njihova Crkva je bila u jednom soliteru, ne seċam se tačno kom, od viših spratova. Stan, okrečen u belo, na suprotnoj strani od ulaza, na zidu veliki zlatnožuti krst, u uglu na prostoru nalik na binu, klavir, a u sredini stolice u više redova.
U susednoj prostoriji, spojenoj sa prethodnom, spojena dva stola, fino dekorisana i aranžirana sa puno ukusne hrane i djakonija raznih, zelenim grančicama sa crvenim bobicama i svim obeležjima Božićne svečanosti.
Svi, počev od organizatora, bili su vrlo ljubazni, promenili su tokom večeri i po nekoliko rečenica sa mnom, poželeli mi dobrodošlicu i da se ugodno osećam kod njih.
Bilo je malo crkvene muzike izvedene na klaviru_ pevali su i nekoliko crkvenih pesama, neke njihovi specijalni gosti večeri, a neke svi, horski.
Onda je usledio jedan neobičan Performans. U prvim redovima, tačnije u drugom redu, mesta u sredini zauzeo je jedan par sa detetom. Dama, izvodjač Performansa ih je tu smestila. Imali su i oreole na glavama, poput Svete Porodice. Pored njih, sa njihove desne strane smestila je drugi par, mladji, vrlo doteran i nalickan, što će reći jedan poslovno vrlo uspešan crnački par sa detetom. Sve je obavljeno ćutke, samo mimikom, poput pantomime.
Voditeljka je držala u rukama jednu dobro namotanu rolnu toalet papira. Klanjala se paru sa oreolom i rukom gestikulirajuċi ih uzdizala u nebesa. Počela je odmotavati tu rolnu toalet papira, snažno, a onda je gestikulacijom i rukom usmeravala parove da se pomeraju za po jedno mesto u levo. Posle svakog pomeranja ona je razmotavala gomile papira sa rolne. I tako, sve dok par sa oreolom nije potpuno izašao iz reda i sa stolica i dok crnački par nije zauzeo mesta prethodnog para. Performans se sastojao u tome da je crnački par potisnuo Svetu Porodicu, zauzeo njihova mesta i voditeljka se onda nastavila klanjati novom paru.
Prisutni su bili oduševljeni, sa sirokim osmesima na licima mnogih, aplaudirali su, a ja sam se trudila da prikrijem svoju zgranutost onim to sam videla, da ne uvredim domaćine, u čiju sam Kuću došla. Moja poznanica, čiji sam gost bila, je žena u godinama, dosta starija od mene, poreklom Engleskinja, koja je rodjena i živela u Južnoafričkoj Republici, sve do dolaska u Athinu, gde su joj dve ćerke udate. Ona je bila razvedena. I sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Nije živela sa ćerkama, jer je zetovi nisu hteli, već je boravila u Kući Majke Tereze.
Posle tog Pervormansa, muzički deo je nastavio sa prijatnom klavirskom svirkom, a ostali su pohrlili ka stolu i posluženjima. I ja sam im se, naravno, pridružila i poslužila, iz pristojnosti. Dobili smo svi i po neki simboličan Božićni poklončić.
Provele smo prijatno veče, u ljubaznom društvu. Sve je ličilo na jedan Koktel Party, pre nego crkveni obred. Sa izuzetkom grupne molitve, sa samog početka i ispijanja minijaturne čašice nekog napitka, koji mi je do danas ostao tajna. Raxmišljah da li ili ne, pa reših da prihvatim tu čašicu, razmisljajući "pa ako se svi oni ne otruju od ovog, neću valjda ni ja". I nije bila voda, kao u Mormonskoj crkvi. Bilo je nešto jače i tamne boje. I svi su izgovorili uobičajenu molitvu, a onda podigli ruke u vis i glave i krenuli da se lelujaju kao u transu. U tom delu nisam ih pratila, već sam ih ćutke posmatrala.

Ne znam kako drugi vide ovaj Performans, ali meni je prosto rečeno, ličilo na to, da uz velika sranja (jer toalet papir se za to koristi), polako se izbacuju iz redova i života Josif, Sv. Marija i Hrist i mic po mic, crni će zauzeti njihova mesta i biti glavni gospodari Sveta.

Volela bih da čujem i tudja mišljenja.