Ovo mi se sve dopalo, ali javila se i dilema. Ako je taj andjeo iščezao, a pojavila se vidno Bogorodica, zar taj nečisti duh, ako može da se preobrati u andjele, u svece, u samog Isusa Hrista, zar nije mogao i u Bogorodicu Devu da se preobrati? Kako znati da nije to slučaj, ako se nekom nešto slično dogodi?
Posmatrajući sve šta se dešava svuda okolo, u bližem i daljem okruženju, sve što i sama proživljavah i proživljavam još uvek, mogu zaključiti da ni djavo odavno već nije više tako crn, kao nekad, izbeljivao se poput Majkla Džeksona, izgleda, a čini mi se i da se sve manje boji krsta, da su i djavo i njegove sluge zaposele i crkve, pa čak i mantije obukle.
Ovde svakako ne mislim na vas, Oče, niti mi je želja da vas uvredim. Samo konstatujem neka moja zapažanja.
Teško se danas odbraniti od nečistih, nečastivih, djavolovih. Mnogo ih je, na svakom koraku.
Meni je žao što moja crkva, Pravoslavna, Hrišćanska, prima takve u svoje odaje. Sveštenici nisu Bogovi, oni su Božije sluge, spona izmedju Boga i Naroda, Veroučitelji. Neko ko treba da Boga približi narodu i preko molitvi i obreda da pomaže u povezivanju Naroda sa Bogom. Mogu jednom primiti grešnika u Božiji hram, dati mu šansu da se ispovedi, da se pokaje. Pa, možda i dva puta. Ali, više od toga NE! Prokockao je šansu i mora biti odbačen. Mora mu biti zabranjen ulazak u Sveti Božiji hram, Božiju kuću. I ne treba da se svi osećamo stalno grešnima. Rodjeni smo uz pomoć Svetoga Duha. Ta umnožena materija bila bi mrtva i beskorisna u utrobama žena, da Sveti Duh nije udahnuo Dušu i oživeo je.
Stvori se, umnoži se materija i u dečijim organizmima, koja su čedna i nevina, bezgrešna, u vidu tumora i karcinoma, cisti... Mi to zovemo bolest, a to je umnožena ljudska materija, ali nije živa i neće ni biti, jer joj Sv. Duh nije udahnuo dušu, nije je oživeo.
Ništa mi nismo zgrešili time što smo se rodili, čak i da smo rodjeni nečijim grehom, jer greh nije naš.
U Starom Zavetu lepo piše, u Mojsijevih 5 knjiga, da greh nije prelazan, da ne može sin da okajava grehe svoga oca, niti otac da okajava grehe sinovljeve ni ispašta zbog njih. Svako mora da snosi lično posledice za svoj učinjen greh.
Možda u tome i jeste problem. Ako crkva tvrdi i uči ljude da smo svi grešni, onda nekom prestupniku to unapred služi kao alibi za sve njegove počinjene i buduće grehove. I zato on, koliko god veliki greh i zločin učinio, smelo ulazi u crkvu, moli za oproštaj, navodno se pokaje i čim izadje odatle, smišlja novi prestup. Opet posle udje da moli za oproštaj i tako celog života.
Takvima treba zabraniti ulaz u Sveti hram, da ne prljalju Božiju kuću svojim prisustvom. Pa nek stave prst na čelo i nek misle posle. Kad bi se dvoje, troje tako javno odbacilo, mislim da bi malo ozbiljnije ljudi shvatali i veru i crkvu i Boga i moral i Božije Zapovesti ...i da ne nabrajam. Crkva mora da se ogradi od takvih.
Nije Bog tako blagonaklon ni milostiv, kako mnogi misle.
Vrlo je strog. To jasno i piše u Sv. Pismu, Bibliji, Kuranu... Bog je Adama i Evu bez pardona izbacio iz Raja za jedan jedini prestup i neposlušnost. Čak im nije dao niti jednu šansu da isprave grešku, da se pokaju. I prokleo ih je oboje vrlo gadno. Kasnije je još grdje i gore kaznio ceo ljudski rod. Pustio ih je da vidi dokle će da vilenišu i budu neposlusni, a onda odvojio osmoro ljudi, tj. 4 para, Noja sa ženom i njihova 3 sina sa ženama i napravio Veliki Potop. Sve ostale i ostalo urnisao, sem one u Arci, kaže Sv. Pismo. Znači, sa Bogom nema šale i neposlušnosti. Nije mnogo milostiv i ne prašta, kažnjava žestoko.
I Isus Hrist nije spasao ljudski rod u smislu da je oprao sa naroda grehe i odneo ih sa sobom i sad ljudi mogu da rade šta hoće, sve im je oprošteno, kao što to, izgleda, mnogi misle i tako shvataju. Mnogo greše ako tako misle.
Sveštenici mogu sa narodom i prestupnicima da se pomole ili u ime svoje i u ime naroda i prestupnika da se pomole, da zamole Gospoda Boga za milost i oprost grehova, ali to još uvek ne znači da je prestupniku ili narodu bilo šta oprosteno. Da li mu je Gospod oprostio, mora sam da prati i "osluškuje", kroz svoj dalji život, a svakako, samo ako nadalje bude poštovao Boga, Veru, Zapovesti, može mu ublažiti kaznu, ali biće na neki način kažnjen.
I ako mu se dogodi neko zlo, neka nezgoda, neka prirodna katastrofa, to treba da shvati kao Božiju kaznu ili kao Božiju opomenu, a ne kao neku natprirodnu slučajnu pojavu.
A sveštenici ne mogu i nemaju pravo da oproste bilo kome bilo kakav greh u ime Božije.
Ja tako shvatam Sv. Pismo, Stari i Novi Zavet.
A rešila sam da počnem sa tih 150 x dnevno, u jednom cugu, Molitvom Bogorodici Devi, za početak tri nedelje.
Danas je Sv. Luka i eto danas dajem sama sebi taj Zavet i Majci Božijoj, koju je, kako kaže predanje, Sv. Luka lično poznavao i ikonopisao. Pomoz Bog svima, pa i meni!
Bogorodice Devo, raduj se blagodatna Marijo, jer Gospod je s tobom.
Blagoslovena si ti medju ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje,
Jer si rodila Spasitelja duša naših. Amin!