Paris - London

Prvo što su me pitali po povratku iz Londona jeste da li mi se London svidja? Rekoh da sam oduševljena Londonom i da bih tamo mogla živeti.
Onda ti se Pariz ne bi dopao, reče  jedna moja koleginica, tužno. Ona je bila zaljubljenik u Pariz.
Zašto, upitah začudjeno? Kaže, Pariz i London su čudni, kome se svidja London, ne dopada mu se Pariz i obrnuto. Ja se nasmejah slatko. 😁
Sada gledam ovaj video i ne mogu da verujem sta vidim. Bila je potpuno u pravu.
Pa ovaj Pariz zaostaje za Svetom 200 godina najmanje. Uopšte mi se ne dopada. Tako deluje jadno, prosto primitivno. Uski neki sokačići, kao u Srbijanskoj najudaljenijoj provinciji, gomile nadžičkanih radnjica i restorančića, kao na nekom buvljaku, kao Baš čaršija u Sarajevu i sve grčki ugostitelji uglavnom. Kao da si na Plaki, u Monastirakiju... u Athini.
A ulice su priča za sebe. Kocka na ulicama, koja je i iz Beograda izmestena pre pola veka već, pa još puna rupa i zakrpa...kao u prigradskim beogradskim naseljima, nerazvijenih opština, sad već prošlog veka. Ili ogromne kamene ploče, uglačane i pogibeljne i po suvom, a mogu zamisliti kad padne kiša ili sneg na šta to sve liči.
Jedino je lepa panorama na rekama, sami priobalni pojas i te brodice za razgledanje... Moj Beograd je Metropola za taj Pariz.
A naš Kalemegdan! Pandan Staroj Tvrdjavi u Londonu!
London je neprikosnoven. Pariz je nekako, Cigan mala.
Sad znam zašto je naš Beograd izgledao tako jadno i još uvek u mnogim  delovima. Zato što su ga neki uredjivali po ugledu na bezvezni  primitivni Pariz.
A ja toliko želim da budemo svoji ili makar da ličimo na London.