Želim danas da podelim sa mojim Fb Pajtosicama i Pajtosima sledeće:

Veċ sam pisala o nemilom pehu sa ovogodišnjeg Sajma knjiga i kusura od celih 500 din, koje mi na štandu Nove poetike nisu vratili, o tome da sam se toga setila tek u povratku, na Mostaru i obavestila dragu mi autorku kupljene knjige, Danijela Trkulja, koja je bila toga dana na štandu prisutna u svojstvu Gosta Autora, promotera, svog drugog romana.
Ona je reagovala na pravi način, sve je bilo dogovoreno da se kusur vrati mom komšiji, takodje izdavaču, prisutnom na jednom od štandova, da ne dolazim ponovo po kiši, ali to se zbog drskosti devojčure, koja me je i opelješila, smišljeno, iskoristivši moj gubitak koncentracije. A ja sam to otpustila u tom trenutku, smatrajući se sigurnom i bezbednom u tom okruženju, jer sam u prijateljskom društvu. Bilo kako bilo, Danijela je par puta predložila da mi ona pošalje moj kusur, pa da se ona sa njima posle raskusura. Ja sam odbila. U slučaju da joj ne nadoknade iznos izgledaće kao da mi je poklonila knjigu. A ja sam je kupila i pošteno platila i preplatila. Razliku je neko nepošteno stavio sebi u džep.
Njen rezon je bio da mi ona dā taj novac,  jer ne želi da kad god uzmem njenu knjigu, da se sećam tog peha.
I bila je u pravu.
Započinjala sam čitanje više puta i odustajala. Onda reših da budem upornija. 
Pročitah 30-tak stranica i rekoh Bljak, ovo mi se ne svidja. Ova kupovina je čist promašaj. Ne volim uopšte ove teme. Droga, alkohol, slobodan sex, skrajnute likuše i likove.  Imala sam takve u okruženju, kroz srednjoškolski period, a i kasnije. U početku sam prema njima i njihovim slabostima bila ravnodušna, posle ih sažaljevala, a na kraju ih nisam mogla više da podnesem. I ni dan danas  ih ne varim, podjednako kao ni psiho poremećene.

 Posle nekog vremena ipak nastavih sa čitanjem Danijeline druge knjige Pozdrav Suncu. Posle tog uvoda, meni neomiljene teme, nadolazile su stranice pune raznih svakodnevnih doživljaja i susretanja sa mnogim milim i nemilim dogadjajima iz svakodnevnog života, protkanih obiljem divnih tema za razmišljanje, za preispitivanje kako sebe samih, tako i drugih i raznih životnih situacija, divnih, mnogima od nas već delom i poznatih, coaching saveta, pa nekih recepata ...
Knjiga je zaista sjajna i vredi svakog utrošenog minuta. 

Nego, ja ne bih bila ja, kad ne bih bila iskrena i kritična, pa moram, poput onih, parafraziram "selektora, političara i igrača, koji znaju najbolje poteze", reći i sledeće ... Previše je dato prostora onim raspravama i razmiricama, vrlo učestalim. Možda je trebalo malo ih skratiti uz opasku da su bile vrlo uestale i postajale nepodnošljive...bla, bla, bla ... roman obogatiti većim prostorom životnih  zbivanja iz života drugih značajnih likova poput Frede i njenog novog životnog iskustva, sa Maretom, koji možda pobija. njena dotadašnja ubedjenja, pa o maloj Leni, koja se prosto pred kraj zagubila negde i više nije pominjana.

Zapravo, stekla sam utisak da je u sred Zapleta došao kraj romana.
Ostala su mnoga pitanja nerazjašnjena.
Šta je bilo sa onim jednogodišnjim inostranstvom?
Šta je bilo sa audicijom, pevanjem i nastupima?
Šta je bilo sa Veterinom?
Šta se desilo sa Nadom i sa druženjima preko Skajpa?
Konačno, šta se dešavalo tokom te poslednje posete? Samošto je otvorila vrata tog doma, u sledećoj nam ih je pred nosom zatvorila bez reči objašnjenja.
I još mnogo drugih otvorenih tema, koje su jednostavno bez objašnjenja prekinute.
Ili ih je Danijela Trkulja namerno ostavila otvorenim, za neka dalja stvaralaštva i razradu u neke nove romane?!
Možda je ovo samo Prvi Tom obimnijeg Danijelinog dela ...