Kristalna noć: Svijet je samo gledao
U noći 9. novembra 1938. godine širom Njemačke uništene su sinagoge, jevrejske prodavnice i stanovi. Jevreji su ponižavani i brutalno zlostavljani. Sve se dogodilo pred očima njemačkog stanovništva i cijelog svijeta.
default
Uništena sinagoga
Stotine sinagoga i prostorija za molitvu te noći je zapaljeno. Ljudi su otvoreno na ulicama ponižavani, bili pretučeni, a u nekim slučajevima i ubijani - i to samo za to jer su bili Jevreji.
A ta noć je bila tek početak. Već 10. novembra 30.000 jevrejskih muškaraca je odvedeno u koncentracione logore Dachau, Sachsenhausen i Buchenwald. Među njima je bio i otac W. Michaela Blumenthala koji se prisjeća:"Još uvijek čujem riječi moje majke kada je on odveden. U rano jutro došla su dva policajca, koji su ga vjerujem najprije odveli u neku stanicu prije nego što su ga dalje transportirali. Šta se dešava? Šta će učiniti s njim? Šta je učinio? Gdje ga odvode? I kao 12-godišnje dijete naravno da osjećate strah odraslih, u ovom slučaju moje majke."
Blumenthal je tada bio dječak od 12 godina. 75 godina kasnije on ponovo živi u Berlinu gdje radi kao direktor Jevrejskog muzeja.
Novemberpogrome 1938
Deportacije Jevreja počele su odmah nakon Kristalne noći
Prelomnica u svjetskoj istoriji
Tjelesni napadi i zastrašivanja bili su u Njemačkoj svakodnevnica odmah nakon dolaska nacionalsocijalista na vlast. Brojni Jevreji su odjednom dobijali zabranu rada, nisu više smjeli slobodno stupiti u javne ustanove, a imovina im je bila oduzeta. No nakon toga su nacionalsocijalisti dobili povod za javni progon.
7. novembra je jevrejski tinejdžer Herschel Grynzpan u Parizu ubio njemačkog diplomatu. Dva dana kasnije Hitler je dao naredbu za pogrom. Istoričar Raphael Gross kaže: "Važno je da se novembar 1938. godine uzme kao rez u istoriji, kao ono što se dogodilo pred očima svijeta, pred očima medija, pred diplomatskim predstavništvima, pred svim građanima."
Svi diplomati koji su tada bili stacionirani u Njemačkoj izvijestili su svoje zemlje o ovim događajima. Poljski generalni konzul u Leipzigu izvijestio je tada o poljskoj porodici Sperling: "Sperlingova supruga je skinuta do gola nakon čega su pokušali da je siluju." Letonski ambasador je napisao: "Kurfuerstendamm (glavna ulica u Berlinu - op. red.) izgledala je kao bojno polje."
Pa ipak diplomate nisu u svoje domovine poslale konkretne zahtjeve ili prijedloge da se djeluje. O tome svjedoči Hermann Simon, direktor Jevrejskog centra koji je sakupio diplomatske izvještaje iz 20 zemalja:
"Posebice velike sile nisu željele konfrontaciju, a također nisu željele veliki broj izbjeglica iz Njemačke. Dakle bilo je to određeno suzdržavanje ili čekanje, kao i varljiva nada da će se nekako moći usaglasiti sa režimom. Utoliko je odjek na ove izvještaje bio relativno mali."
SAD jedine povukle ambasadora
SAD su bile jedina zemlja koja je povukla svog ambasadora iz Berlina. A Velika Britanija je bila jedina koja je pomogla izbjeglicama, kaže Raphael Gross: "Velika Britanija je izrazila spremnost da primi djecu i to odmah. Tako je 10.000 djece stiglo u Englesku neposredno nakon novembra 1938. godine. To znači da je shvaćeno da se dogodilo nešto novo. Nakon toga su pojedine države reagirale, ali premalo i previše suzdržano."
Reichskristallnacht in Berlin
Te noći gorjele su sinagoge ne samo u Berlinu, već širom Njemačke
To da bi nacionalsocijalisti mogli imati plan da usmrte sve Jevreje u tom trenutku se nije moglo predvidjeti, smatraju Simon i Gross. Tako je italijanski ambasador 16.11. 1938. godine napisao:
"Nije zamislivo da će 500.000 ljudi jednog dana biti strijeljano ili da će biti osuđeni na samoubistvo ili da će biti zatočeno u koncentracionom logoru."
Bila je to fatalna pogrešna procjena. Porodici W. Michaela Blumenthala pošlo je za rukom da pobjegne u Šangaj. Bilo je to jedino mjesto u tom trenutku u koje su izbjeglice mogle pobjeći bez vize. Raphael Gross stoga u tome vidi svojevrsnu opomenu: "Ljudi se uvijek pitaju šta iz toga možemo naučiti. Utoliko se može reći da možda uopće nije loše ako bi se stavili u situaciju tih izbjeglica. Mi smo sada u situaciji u kojoj vidimo da je u Šengenskom prostoru do sada umrlo 20.000 ljudi, koji su se najvećim dijelom utopili u Sredozemnom moru, tako da bi se već moglo razmisliti o tome šta zapravo doživljavaju te izbjeglice. Stoga ne bismo smjeli razmišljati o njima samo nošeni strahom."
Autori: Sarah Judith Hofmann / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Azer Slanjankić
Komentari ... moji i ...
Ovo mi se svidja! Tako se nekako nadovezalo na nešto što me danas okupira u mislima, onako, bez stvarnog razloga. Žalosno je što je toliki jevrejski narod stradao, to ne poričem. Interesantno je da je na stotine sinagoga uništeno!
Pitanje se samo nameće. Otkud tolike sinagoge u Nemačkoj? Otkud toliko Jevreja u Nemačkoj? Nemačka nije njihova postojbina. Odakle im pravo da se u tolikom broju nasele na tudju teritoriju?
Možda su planirali da Nemačku zauzmu umesto Palestine, Nemci ih "provalili" i ...napravili belaj.
I ĉudno je, mnogo je čudno da neko ko nema svoju domovinu bude extremno bogat, a Jebreji, stalne lutalice i beskućnici, uvek su, po njihovoj priči bili užasno bogati. I stalno i danas lutaju po Svetu i iskopavaju nekakva "svoja" bogatstva. Biċe da znaju gde su šta sakrili od kradenog po svetu, pa kasnije sami ili potomci idu pa iskopavaju. Meni sve na to liči. Isti je slučaj sa crncima. To me danas opseda. Crnci važe za nekakve paċenike i robove u prošlosti, koje je eksploatisao beli čovek i mučio i maltretirao. To su njihove bajke za malu decu. Činjenica je da su crnci jaki, žilavi i vrlo izdržljivi, mnogo više od belog čoveka. Uz to ako dodamo i da su crnci ljudožderi bili u prolosti, a još uvek ima po Africi ostataka takvih plemena, stvarno ne znam ko je kome bio pretnja i agresor. Biće da ih je beli čovek pripitomljavao kao životinje što se pripitomljavaju, uvodio ih u civilizaciju, a oni su resili da ismeju inteligenciju belog čoveka, da ga iskoriste i zavladaju svetom. Upravo su bili na tom putu, blizu cilja, li ih je Trump omeo u tome. Ali, zato su se oni brzo snašli i uvukli u kraljevske familije ... Ali ni to im neċe proći. Ja sam beli čovek i branim belu rasu, koja je vrlo ugrožena zadnjih godina posebno i preti joj istrebljenje, koliko ja mogu da vidim i sagledam situaciju.
Biljana Cebic Madzarevic
Ovoliko nepoznavanje istorije I mesetarstvo podacima po slobodnom nahodjenju skoro nisam procitala.
Nepoznavanje istorije? Gde vi živite? Svaka država i svaki narod je sam pisao svoju istoriju. Ali i razni doseljenici i izbeglice, prema svom nahodjenju. Toliko lažnih dokumenata, toliko falsifikata, literature "resavskih škola", izmišljotina, lažnih svedočenja ... A o istom dogadjaju svaka strana se izjašnjava prema svom vidjenju i svom interesu. Budimo već jednom ljudi, pogledajmo istini u oči i budimo objektivni, koliko god to bilo bolno. Važno da je istinito i pravedno. Samo tako čovečanstvo može biti spašeno i može napredovati.
Sujeta nečija je isla toliko daleko da su i Sv. Pismo, Novi Zavet napisali prema istom s enariju. Četiri Jevandjelja pišu četiri čoveka, sveca (!), o istom dogadjaju i u svakom se činjenice neke razlikuju od prethodna tri. Najupečatljivije je poslednje Jovanovo Jevandjelje, gde "Jovan kaže", tačnije pita " Šta znaĉi kad ja kažem da je Isus nahranio narod sa dve ribe i 5 hlebova, a ta kad kažem sa 5 riba i 7 hlebova"? Ili tako već nekako, trenutno zaboravih tačne cifre.
Kako shvatiti ta 4 jevandjelja po vama? A to su Svete Knjige. Bar za nas Hrišćane.
Kako ste onda Vi dosli do Vase istine?
Pa, vrlo jednostavno. Nisam učila napamet razne literature i hvalisala se recitujuċi iste. Pažljivo sam slušala šta ko priča i kako se ko ponaša. A kako sam oduvek volela matematiku, samo sam sve sabrala, uporedila i odbacila ono što se kosi sa logikom, po onoj srbijanskoj "U laži su kratke noge, a duboko dno".
Nego, nije mi bila namera da se prepucavam sa bilo kim, jednostavno sam dala moje vidjenje stvari, potpuno svesna da ima puno neistomišljenika i da ċe i drugi da daju svoje misljenje po pitanju ovog članka.
Žalosno je što ċe neki Srbi da skoče odmah da vade oči i brane te iz članka, ko god da je, ne moraju biti uopšte Jevreji. Ali, u suprotnom, da je članak o stradanju Srba, niko od drugih naroda ili vrlo, vrlo redak slučaj, da bi neko od njih uzeo u zaštitu te napaćene Srbe.
To je ono najžalosnije.
Sve članke pišu "oštećeni", a podržavaju ih svi oni, koji su u sličnim situacijama, u tudjoj zemlji, na tudjim jaslama, imovini...
Ja Jevreje ne mrzim, da se razumemo. Ali (!) ono što para čula jeste da je čudno, mnogo je čudno da su beskućnici bogati i to najbogatiji ljudi na Planeti. Zar nije? I to vas vodi u dalje razmišljanje...
Šta je još zanimljivo! Jevreji su najosvetoljubiviji narod. Oni non stop trčkaraju po svetu i traže i pronalaze nekakve naciste i ljude koji su nekom od njih učinili neko zlo, likvidiraju ih ili izvode pred sud pravde. I to kakve pravde? Tipa Nirnberški proces. Ideš na sud formalno, ali veċ si osudjen na smrt, samo ajd' da to i verifikujemo.
Za ostale narode Planete Zemlje to pravilo ne važi. Apeluje se da se zaborave tragedije, "nesuglasice", da se nastavi kao da ničeg nije bilo. Zašto? Kako? Po čemu je život jednog Jevrejina važniji i vredniji od života jednog Srbina, napr.? Po meni, ni po čemu.
Objektivno moramo posmatrati i staviti se u položaj onog drugog, da bismo bolje procenili situaciju.
Prosto, ne verujem da su Nemci iz čista mira, bez ikakvog razloga krenuli da uništavaju jevrejske radnje, kuće, narod... Morao je postojati vrlo jak razlog za to. Samo, nikada do sada nismo ni od koga čuli koji?!
Jugana Marjanovic ... Gif:crnac u uniformi, koji ponavlja I'm devastated!
Zašto se ne vrati u Afriku?
I zašto uopšte svi koji žive u tudjim državama, ako im se ne svidja život u toj državi, ne pokupe pinkle i ne vrate se kući?
Srbi Srbijanci, gde god da odu, budu neko vreme, zbog nekog posla, neke zarade i vraćaju se kući. Ako ostanu u toj državi da žive, izuzetno su lojalni, asimilovali su se sa sredinom i tu su.
Ne trče na ulice da demonstriraju, da traže svoja manjinska prava, da traže otcepljenje dela teritorije za neke svoje nove države.
Ma, kad odu u običnu posetu, u goste negde, ako im se nešto ne svidja, nisu zadovoljni tretmanom, ubrzo se pokupe_ izvinu nekom obavezom i odu kući.
E tako nek se ponašaju i drugi i biće Raj na Zemlji.
Kakva je to drskost sedeti u tudjoj zemlji i stalno tražiti neke promene, neke uslove postavljati domaćinima?! To je bolesno ponašanje.
A što se Jevreja tiče, ja ih uopste ne mrzim, daleko od toga. Ni crnce. Samo sam objektivna. Mada, to zvuči vrlo grubo, ali činjenice su činjenice. Nek promene svoja ponašanja, nek se poprave, pa će i činjenice biti drugačije.
Jevreji su poznati od pamtiveka kao lihvari, zelenaši. Zelenastvo nije deo zdrave ekonomije ni u jednoj zemlji u svetu. Uz to što su zelenaši, još u i neviidjrne tvrdice, škrtice.
Em sediš u tudjoj zemlji, još zaradjuješ na nekorektan i nepošten način (zelenaštvo, sem preprodaje je i neka vrsta ucene, ucenjujem te sa cenom, jer znam da si u škripcu i moraš mi prodati, pa ću uzeti bud zašto-Sramota, odsustvo čovečnosti 200%), još si cicijaš i gledaš kako da izbegneš bilo kakvo davanje državi i društvu, sve bi što zaradiš da zadržiš za sebe!!!! Ali ċeš druge da ganjaš da daju do poslednjeg cvonjka.
Je li to normalno? Naravno da nije.
I drugi to gledaju, gledaju, dok im se ne smuči i ne padne im mrak na oči i krenu u žestok obračun sa takvima. Tada gube razum, ruše sve pred sobom, jer i oni su godinama bili devastated! Sorry.
Ako imate takav zaštitnički stav prema Jevrejima, onda treba isti takav da imate i prema Šiptarima na Kosovu. Jevreji u Nemačkoj su isto što i Šiptari na Kosovu. S tom razlikom to su Jevreji nastradali, a Šiptari okupirali teritoriju i proglasili svojom državom.
Mada, Jevreji su, eto, spasili svoju decu, expedovali ih po svetu i umnožili se još više.
Čak su i radjali decu po logorima, što je meni potpuno neshvatljivo, ali znam neke Jevrejke koje kažu da su rodjene u logoru, a sećaju se mnogih jevrejskih reči, koje ih je mama naučila. Prema njenim kazivanjima, mama je nastradala u logoru i tata, a nju, njenu stariju sestru i starijeg brata su poslali u tri različite porodice, koje su prihvatile da ih odgajaju.
Pitam se onda, koliko godina su oni to boravili po tim logorima? 9 meseci treba za trudnoću, prve tri godine deca ne pamte, to je skoro 4, pa dok zapamte toliko toga, što kažu da pamte, to je više od 4 godine. Nešto je u toj matematici nelogično. I uz sve to, u logorima su gladovali, živeli na vodi... A deca normalna, bez deformacija rodjena, odgajena...odakle im mleko za bebe, kad gladuju? Znate, ne treba samo čitati i čitati i slepo usvajati i pamtiti. Treba i razmišljati o pročitanom, o onome što čujemo, vidimo. Pitanja se nekako sama nameću, bez da vi nekog mrzite, tražite dlaku u jajetu ...
I, bilo bi lepo da jednom već zavrsimo s tim I i II svetskim ratom i bunama i ustancima... Jer svako stalno podsećanje stvara loš osećaj, podgreva mržnju i želju za osvetom, a to vodi u nove obračune i ratove, zar ne?
Jel to borba za mir?
Kako nas uče neki dušebrižnici non stop? Treba Oprostiti, treba Zaboraviti, jer je to u interesu našeg zdravlja, sreċe, napretka, trt mrt... Pa hajde da svi narodi već jednom Oproste i Zaborave i krenu zdravom linijom dalje u budućnost.
Onda će valjda prestati i svakodnevna masovna ubistva po celom Svetu.
Evo danas je u Srbiji novokomponovani "praznik" Dan Primirja (!) u I sv. ratu! Bolesno do srži!
Lep dan, moje dame, vam želim i vedrije teme.
I Ne Osudjujte pre nego dobro razmislite.
Danas dadoh jedan iskren komentar na post o "Kristalnoj noći". Da neko ne shvati lično, a sa spiska je mojih Fb Prijatelja, pomislih da se izvinim. Da znam da je neko iz te nacionalne grupacije, svakako ne bih promenila mišljenje, niti napisala drugačiji komentar, ali bih se verovatno uzdržala od komentara iz čiste pristojnosti. Ignorisala post.
Onda odlučih da ne proveravam ničiju nacionalnu pripadnost, ali i odbacih izvinjenje kao opciju. Istina boli, ali neistina mnogo više. Sve je to mnogo manje nepristojno i bolno, od svih onih uvreda, koje mi Srbi svakodnevno slušamo na naš račun i na račun naše zemlje, od onih, koji su u bekstvu iz svojih, pronašli utočište u našoj i čiji hleb jedu, od davnina do današnjih dana, a živi preko 40 nacionalnosti u Srbiji.
U noći 9. novembra 1938. godine širom Njemačke uništene su sinagoge, jevrejske prodavnice i stanovi. Jevreji su ponižavani i brutalno zlostavljani. Sve se dogodilo pred očima njemačkog stanovništva i cijelog svijeta.
default
Uništena sinagoga
Stotine sinagoga i prostorija za molitvu te noći je zapaljeno. Ljudi su otvoreno na ulicama ponižavani, bili pretučeni, a u nekim slučajevima i ubijani - i to samo za to jer su bili Jevreji.
A ta noć je bila tek početak. Već 10. novembra 30.000 jevrejskih muškaraca je odvedeno u koncentracione logore Dachau, Sachsenhausen i Buchenwald. Među njima je bio i otac W. Michaela Blumenthala koji se prisjeća:"Još uvijek čujem riječi moje majke kada je on odveden. U rano jutro došla su dva policajca, koji su ga vjerujem najprije odveli u neku stanicu prije nego što su ga dalje transportirali. Šta se dešava? Šta će učiniti s njim? Šta je učinio? Gdje ga odvode? I kao 12-godišnje dijete naravno da osjećate strah odraslih, u ovom slučaju moje majke."
Blumenthal je tada bio dječak od 12 godina. 75 godina kasnije on ponovo živi u Berlinu gdje radi kao direktor Jevrejskog muzeja.
Novemberpogrome 1938
Deportacije Jevreja počele su odmah nakon Kristalne noći
Prelomnica u svjetskoj istoriji
Tjelesni napadi i zastrašivanja bili su u Njemačkoj svakodnevnica odmah nakon dolaska nacionalsocijalista na vlast. Brojni Jevreji su odjednom dobijali zabranu rada, nisu više smjeli slobodno stupiti u javne ustanove, a imovina im je bila oduzeta. No nakon toga su nacionalsocijalisti dobili povod za javni progon.
7. novembra je jevrejski tinejdžer Herschel Grynzpan u Parizu ubio njemačkog diplomatu. Dva dana kasnije Hitler je dao naredbu za pogrom. Istoričar Raphael Gross kaže: "Važno je da se novembar 1938. godine uzme kao rez u istoriji, kao ono što se dogodilo pred očima svijeta, pred očima medija, pred diplomatskim predstavništvima, pred svim građanima."
Svi diplomati koji su tada bili stacionirani u Njemačkoj izvijestili su svoje zemlje o ovim događajima. Poljski generalni konzul u Leipzigu izvijestio je tada o poljskoj porodici Sperling: "Sperlingova supruga je skinuta do gola nakon čega su pokušali da je siluju." Letonski ambasador je napisao: "Kurfuerstendamm (glavna ulica u Berlinu - op. red.) izgledala je kao bojno polje."
Pa ipak diplomate nisu u svoje domovine poslale konkretne zahtjeve ili prijedloge da se djeluje. O tome svjedoči Hermann Simon, direktor Jevrejskog centra koji je sakupio diplomatske izvještaje iz 20 zemalja:
"Posebice velike sile nisu željele konfrontaciju, a također nisu željele veliki broj izbjeglica iz Njemačke. Dakle bilo je to određeno suzdržavanje ili čekanje, kao i varljiva nada da će se nekako moći usaglasiti sa režimom. Utoliko je odjek na ove izvještaje bio relativno mali."
SAD jedine povukle ambasadora
SAD su bile jedina zemlja koja je povukla svog ambasadora iz Berlina. A Velika Britanija je bila jedina koja je pomogla izbjeglicama, kaže Raphael Gross: "Velika Britanija je izrazila spremnost da primi djecu i to odmah. Tako je 10.000 djece stiglo u Englesku neposredno nakon novembra 1938. godine. To znači da je shvaćeno da se dogodilo nešto novo. Nakon toga su pojedine države reagirale, ali premalo i previše suzdržano."
Reichskristallnacht in Berlin
Te noći gorjele su sinagoge ne samo u Berlinu, već širom Njemačke
To da bi nacionalsocijalisti mogli imati plan da usmrte sve Jevreje u tom trenutku se nije moglo predvidjeti, smatraju Simon i Gross. Tako je italijanski ambasador 16.11. 1938. godine napisao:
"Nije zamislivo da će 500.000 ljudi jednog dana biti strijeljano ili da će biti osuđeni na samoubistvo ili da će biti zatočeno u koncentracionom logoru."
Bila je to fatalna pogrešna procjena. Porodici W. Michaela Blumenthala pošlo je za rukom da pobjegne u Šangaj. Bilo je to jedino mjesto u tom trenutku u koje su izbjeglice mogle pobjeći bez vize. Raphael Gross stoga u tome vidi svojevrsnu opomenu: "Ljudi se uvijek pitaju šta iz toga možemo naučiti. Utoliko se može reći da možda uopće nije loše ako bi se stavili u situaciju tih izbjeglica. Mi smo sada u situaciji u kojoj vidimo da je u Šengenskom prostoru do sada umrlo 20.000 ljudi, koji su se najvećim dijelom utopili u Sredozemnom moru, tako da bi se već moglo razmisliti o tome šta zapravo doživljavaju te izbjeglice. Stoga ne bismo smjeli razmišljati o njima samo nošeni strahom."
Autori: Sarah Judith Hofmann / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Azer Slanjankić
Komentari ... moji i ...
Ovo mi se svidja! Tako se nekako nadovezalo na nešto što me danas okupira u mislima, onako, bez stvarnog razloga. Žalosno je što je toliki jevrejski narod stradao, to ne poričem. Interesantno je da je na stotine sinagoga uništeno!
Pitanje se samo nameće. Otkud tolike sinagoge u Nemačkoj? Otkud toliko Jevreja u Nemačkoj? Nemačka nije njihova postojbina. Odakle im pravo da se u tolikom broju nasele na tudju teritoriju?
Možda su planirali da Nemačku zauzmu umesto Palestine, Nemci ih "provalili" i ...napravili belaj.
I ĉudno je, mnogo je čudno da neko ko nema svoju domovinu bude extremno bogat, a Jebreji, stalne lutalice i beskućnici, uvek su, po njihovoj priči bili užasno bogati. I stalno i danas lutaju po Svetu i iskopavaju nekakva "svoja" bogatstva. Biċe da znaju gde su šta sakrili od kradenog po svetu, pa kasnije sami ili potomci idu pa iskopavaju. Meni sve na to liči. Isti je slučaj sa crncima. To me danas opseda. Crnci važe za nekakve paċenike i robove u prošlosti, koje je eksploatisao beli čovek i mučio i maltretirao. To su njihove bajke za malu decu. Činjenica je da su crnci jaki, žilavi i vrlo izdržljivi, mnogo više od belog čoveka. Uz to ako dodamo i da su crnci ljudožderi bili u prolosti, a još uvek ima po Africi ostataka takvih plemena, stvarno ne znam ko je kome bio pretnja i agresor. Biće da ih je beli čovek pripitomljavao kao životinje što se pripitomljavaju, uvodio ih u civilizaciju, a oni su resili da ismeju inteligenciju belog čoveka, da ga iskoriste i zavladaju svetom. Upravo su bili na tom putu, blizu cilja, li ih je Trump omeo u tome. Ali, zato su se oni brzo snašli i uvukli u kraljevske familije ... Ali ni to im neċe proći. Ja sam beli čovek i branim belu rasu, koja je vrlo ugrožena zadnjih godina posebno i preti joj istrebljenje, koliko ja mogu da vidim i sagledam situaciju.
Biljana Cebic Madzarevic
Ovoliko nepoznavanje istorije I mesetarstvo podacima po slobodnom nahodjenju skoro nisam procitala.
Nepoznavanje istorije? Gde vi živite? Svaka država i svaki narod je sam pisao svoju istoriju. Ali i razni doseljenici i izbeglice, prema svom nahodjenju. Toliko lažnih dokumenata, toliko falsifikata, literature "resavskih škola", izmišljotina, lažnih svedočenja ... A o istom dogadjaju svaka strana se izjašnjava prema svom vidjenju i svom interesu. Budimo već jednom ljudi, pogledajmo istini u oči i budimo objektivni, koliko god to bilo bolno. Važno da je istinito i pravedno. Samo tako čovečanstvo može biti spašeno i može napredovati.
Sujeta nečija je isla toliko daleko da su i Sv. Pismo, Novi Zavet napisali prema istom s enariju. Četiri Jevandjelja pišu četiri čoveka, sveca (!), o istom dogadjaju i u svakom se činjenice neke razlikuju od prethodna tri. Najupečatljivije je poslednje Jovanovo Jevandjelje, gde "Jovan kaže", tačnije pita " Šta znaĉi kad ja kažem da je Isus nahranio narod sa dve ribe i 5 hlebova, a ta kad kažem sa 5 riba i 7 hlebova"? Ili tako već nekako, trenutno zaboravih tačne cifre.
Kako shvatiti ta 4 jevandjelja po vama? A to su Svete Knjige. Bar za nas Hrišćane.
Kako ste onda Vi dosli do Vase istine?
Pa, vrlo jednostavno. Nisam učila napamet razne literature i hvalisala se recitujuċi iste. Pažljivo sam slušala šta ko priča i kako se ko ponaša. A kako sam oduvek volela matematiku, samo sam sve sabrala, uporedila i odbacila ono što se kosi sa logikom, po onoj srbijanskoj "U laži su kratke noge, a duboko dno".
Nego, nije mi bila namera da se prepucavam sa bilo kim, jednostavno sam dala moje vidjenje stvari, potpuno svesna da ima puno neistomišljenika i da ċe i drugi da daju svoje misljenje po pitanju ovog članka.
Žalosno je što ċe neki Srbi da skoče odmah da vade oči i brane te iz članka, ko god da je, ne moraju biti uopšte Jevreji. Ali, u suprotnom, da je članak o stradanju Srba, niko od drugih naroda ili vrlo, vrlo redak slučaj, da bi neko od njih uzeo u zaštitu te napaćene Srbe.
To je ono najžalosnije.
Sve članke pišu "oštećeni", a podržavaju ih svi oni, koji su u sličnim situacijama, u tudjoj zemlji, na tudjim jaslama, imovini...
Ja Jevreje ne mrzim, da se razumemo. Ali (!) ono što para čula jeste da je čudno, mnogo je čudno da su beskućnici bogati i to najbogatiji ljudi na Planeti. Zar nije? I to vas vodi u dalje razmišljanje...
Šta je još zanimljivo! Jevreji su najosvetoljubiviji narod. Oni non stop trčkaraju po svetu i traže i pronalaze nekakve naciste i ljude koji su nekom od njih učinili neko zlo, likvidiraju ih ili izvode pred sud pravde. I to kakve pravde? Tipa Nirnberški proces. Ideš na sud formalno, ali veċ si osudjen na smrt, samo ajd' da to i verifikujemo.
Za ostale narode Planete Zemlje to pravilo ne važi. Apeluje se da se zaborave tragedije, "nesuglasice", da se nastavi kao da ničeg nije bilo. Zašto? Kako? Po čemu je život jednog Jevrejina važniji i vredniji od života jednog Srbina, napr.? Po meni, ni po čemu.
Objektivno moramo posmatrati i staviti se u položaj onog drugog, da bismo bolje procenili situaciju.
Prosto, ne verujem da su Nemci iz čista mira, bez ikakvog razloga krenuli da uništavaju jevrejske radnje, kuće, narod... Morao je postojati vrlo jak razlog za to. Samo, nikada do sada nismo ni od koga čuli koji?!
Jugana Marjanovic ... Gif:crnac u uniformi, koji ponavlja I'm devastated!
Zašto se ne vrati u Afriku?
I zašto uopšte svi koji žive u tudjim državama, ako im se ne svidja život u toj državi, ne pokupe pinkle i ne vrate se kući?
Srbi Srbijanci, gde god da odu, budu neko vreme, zbog nekog posla, neke zarade i vraćaju se kući. Ako ostanu u toj državi da žive, izuzetno su lojalni, asimilovali su se sa sredinom i tu su.
Ne trče na ulice da demonstriraju, da traže svoja manjinska prava, da traže otcepljenje dela teritorije za neke svoje nove države.
Ma, kad odu u običnu posetu, u goste negde, ako im se nešto ne svidja, nisu zadovoljni tretmanom, ubrzo se pokupe_ izvinu nekom obavezom i odu kući.
E tako nek se ponašaju i drugi i biće Raj na Zemlji.
Kakva je to drskost sedeti u tudjoj zemlji i stalno tražiti neke promene, neke uslove postavljati domaćinima?! To je bolesno ponašanje.
A što se Jevreja tiče, ja ih uopste ne mrzim, daleko od toga. Ni crnce. Samo sam objektivna. Mada, to zvuči vrlo grubo, ali činjenice su činjenice. Nek promene svoja ponašanja, nek se poprave, pa će i činjenice biti drugačije.
Jevreji su poznati od pamtiveka kao lihvari, zelenaši. Zelenastvo nije deo zdrave ekonomije ni u jednoj zemlji u svetu. Uz to što su zelenaši, još u i neviidjrne tvrdice, škrtice.
Em sediš u tudjoj zemlji, još zaradjuješ na nekorektan i nepošten način (zelenaštvo, sem preprodaje je i neka vrsta ucene, ucenjujem te sa cenom, jer znam da si u škripcu i moraš mi prodati, pa ću uzeti bud zašto-Sramota, odsustvo čovečnosti 200%), još si cicijaš i gledaš kako da izbegneš bilo kakvo davanje državi i društvu, sve bi što zaradiš da zadržiš za sebe!!!! Ali ċeš druge da ganjaš da daju do poslednjeg cvonjka.
Je li to normalno? Naravno da nije.
I drugi to gledaju, gledaju, dok im se ne smuči i ne padne im mrak na oči i krenu u žestok obračun sa takvima. Tada gube razum, ruše sve pred sobom, jer i oni su godinama bili devastated! Sorry.
Ako imate takav zaštitnički stav prema Jevrejima, onda treba isti takav da imate i prema Šiptarima na Kosovu. Jevreji u Nemačkoj su isto što i Šiptari na Kosovu. S tom razlikom to su Jevreji nastradali, a Šiptari okupirali teritoriju i proglasili svojom državom.
Mada, Jevreji su, eto, spasili svoju decu, expedovali ih po svetu i umnožili se još više.
Čak su i radjali decu po logorima, što je meni potpuno neshvatljivo, ali znam neke Jevrejke koje kažu da su rodjene u logoru, a sećaju se mnogih jevrejskih reči, koje ih je mama naučila. Prema njenim kazivanjima, mama je nastradala u logoru i tata, a nju, njenu stariju sestru i starijeg brata su poslali u tri različite porodice, koje su prihvatile da ih odgajaju.
Pitam se onda, koliko godina su oni to boravili po tim logorima? 9 meseci treba za trudnoću, prve tri godine deca ne pamte, to je skoro 4, pa dok zapamte toliko toga, što kažu da pamte, to je više od 4 godine. Nešto je u toj matematici nelogično. I uz sve to, u logorima su gladovali, živeli na vodi... A deca normalna, bez deformacija rodjena, odgajena...odakle im mleko za bebe, kad gladuju? Znate, ne treba samo čitati i čitati i slepo usvajati i pamtiti. Treba i razmišljati o pročitanom, o onome što čujemo, vidimo. Pitanja se nekako sama nameću, bez da vi nekog mrzite, tražite dlaku u jajetu ...
I, bilo bi lepo da jednom već zavrsimo s tim I i II svetskim ratom i bunama i ustancima... Jer svako stalno podsećanje stvara loš osećaj, podgreva mržnju i želju za osvetom, a to vodi u nove obračune i ratove, zar ne?
Jel to borba za mir?
Kako nas uče neki dušebrižnici non stop? Treba Oprostiti, treba Zaboraviti, jer je to u interesu našeg zdravlja, sreċe, napretka, trt mrt... Pa hajde da svi narodi već jednom Oproste i Zaborave i krenu zdravom linijom dalje u budućnost.
Onda će valjda prestati i svakodnevna masovna ubistva po celom Svetu.
Evo danas je u Srbiji novokomponovani "praznik" Dan Primirja (!) u I sv. ratu! Bolesno do srži!
Lep dan, moje dame, vam želim i vedrije teme.
I Ne Osudjujte pre nego dobro razmislite.
Danas dadoh jedan iskren komentar na post o "Kristalnoj noći". Da neko ne shvati lično, a sa spiska je mojih Fb Prijatelja, pomislih da se izvinim. Da znam da je neko iz te nacionalne grupacije, svakako ne bih promenila mišljenje, niti napisala drugačiji komentar, ali bih se verovatno uzdržala od komentara iz čiste pristojnosti. Ignorisala post.
Onda odlučih da ne proveravam ničiju nacionalnu pripadnost, ali i odbacih izvinjenje kao opciju. Istina boli, ali neistina mnogo više. Sve je to mnogo manje nepristojno i bolno, od svih onih uvreda, koje mi Srbi svakodnevno slušamo na naš račun i na račun naše zemlje, od onih, koji su u bekstvu iz svojih, pronašli utočište u našoj i čiji hleb jedu, od davnina do današnjih dana, a živi preko 40 nacionalnosti u Srbiji.
Нема коментара:
Постави коментар