Vera, Misli, Život

 Pomoz': Bog oče Peđa! 

Koje ste godište oče Peđa, kad kažete "mi, matori"? Meni je punih 67 i nisam još "matora". TEK mi je 67. Do 180 imam još i hi hiiii. Jedva sam pristala, još kao malo dete, na tih 180, mada, razmisliću kad dođe vreme, pa možda i produžim. 

Možda biste mogli malo i na tu temu. Kažu "kakve su ti misli, takav ti i život". Kažu "sve je u veri". A onda nas celog života bombarduju time da ko god se rodio taj će i da umre... I to slušamo celoga života iz dana u dan. I narod k'o narod, počne u to i da veruje. I to mu se na kraju i dogodi. A upravo nam je Hristos pokazao da ne moramo umreti, kroz oživljavanja nekih poput Lazara i ne samo Hristos, bilo je tu i drugih odabranih, koji su oživljavali umrlog, vaskrsavali. A najzad je i sam Hristos, BogoČovek, Vaskrsao. Po meni, nije to samo lekcija i učenje da nas na Nebu, u Božijem Carstvu, čeka Večni Život. Sve je ovo na Zemlji Božije Carstvo. Mi samo tabanima dodirujemo tu zemlju, a sve od površine Zemlje naviše je Vazdušno, Nebesko Carstvo, samo se gustina tog Vazduha razlikuje, ako ste me razumeli, a verujem da jeste.  

Hristos je lečio i razne bolesti, što znači da bolest nije Bogom dana i nije prirodno da je imamo. Imamo je jer činimo, mislimo, govorimo nešto pogrešno. 

Šteta što u Jevanđeljima ne piše šta su tačno jeli Isus i Apostoli, niti kako su im odabrani domaćini  spremali tu hranu. Samo minijaturni deo nam je razotkriven kroz Jovana Preteču, med i skakavce, kojima se hranio u pustinji. Otkud med u pustinji, ostaje da nagađamo. I zašto se mi ne hranimo skakavcima? Možda je on ipak bio u nekoj Oazi. Neko nam je, možda i namerno utajio te važne podatke.

Molitva je važna. Ali i hrana, voda. I svakako Misli, Vera. 

Pa, sama Molitva nije ništa drugo nego Reč, Govor. Ako samo izgovaramo te reči onako rutinski, mašinski, automatski, naučene napamet, to je Nula. Ako sa razumevanjem izgovaramo te Molitve, imajući u Mislima i u Slici to što govorimo, onda ta Molitva ima smisla i može nam biti uslišena,  jer je izgovaramo potpuno svesno, sa Verom u to što govorimo, znači da je i osećamo, prožima celo naše biće, umno, duhovno i materijalno. Jedno bez drugog ne može. Materijalno i duhovno moraju biti u sprezi.