Nekad me neke osobe toliko iznenade, zaprepaste svojim ponašanjem, svojim stavovima, da to, jednostavno, ne mogu da zaboravim. S vremena na vreme izrone sećanja na te osobe i te događaje, iako sam to samo preskočila, onako, skokom u dalj i nastavila svojim putem.
No, eto, razmišljam, nema primitivne sredine, postoje jedino proste, primitivne osobe. I uopšte nije određeno mesto njihovog bitisanja, selo ili grad, varošica, palanka ili neka zabit ili velegrad.
Svuda ih ima. I nisu obeleženi ni mestom rođenja, ni mestom stanovanja, niti stepenom obrazovanja.
Ima toliko primitivnih, koji su nabacili firmiranu, skupu garderobu, ulepšavaju se na razne načine, mašu diplomama visokih škola, a onda padnu, spopletu se, na običnu svakodnevnu životnu stvar, pojam, neku, po njima i njihovoj primitivnosti tabu temu.
I prosto ne zna čovek da l' da ih žali ili ne. Džaba im njihova diploma.
A tako kulturnih osoba, vaspitanih, toplih duša, slabo obrazovanih, koje žive na selu i u čijem društvu vam je milina naći se i porazgovarati, razmeniti mišljenje po raznim pitanjima.
Нема коментара:
Постави коментар