Zanimljivostima nikad kraja!
Neko me baš revnosno prati, u stopu, izgleda!
No, meni to ne smeta. Svakako me neće zbuniti, ni posramiti, niti ću ustuknuti, ni prestati da govorim i pišem ono što mislim.
Davno sam porasla i prerasla tu životnu fazu svog odrastanja.
A evo zašto to kažem!
Moje neke objave, komentare, razmišljanja ponekad stavim i na moj Blog. Tako stavih i ovaj vezan za ovu neviđenu tragediju u OŠ u Prestonici.
I vratim se posle nekog vremena da nešto još dodam. I sačekalo me je iznenađenje!
Ceo tekst ispisan ćirilicom. A pišem samo latinicom, jer u ovom mom Mob ne postoji opcija Srpski/ćirilica. Kad baš hoću neku reč da napišem ćirilicom, ako je to moguće, upotrebom rusko pismo.
Naravno u ruskom nema slova Đ, pa je "Vredniša" koji me prati i "koriguje" moje objave, između ostalog, u jednoj reči napravio grešku u pisanju.
Eto, na Društvenim mrežama, a Blog svakako smatram društvenom mrežom, iako ga lično više doživljavam kao Notes, za pribeleške, koje ću jednog dana upotrebiti za napisati makar jednu knjigu iz mog Života, je svako iznenađenje moguće.
Zato, Narode, ne dajte se zbuniti, pišite, objavljujte sve o čemu imate svoje mišljenje, stav, sve što vam leži na duši, što vas muči, koči ili raduje, uveseljava.
Samo bez vulgarnosti, poput one "spisateljice" Rudan, nepristojnih reči, ako je ikako moguće, a jeste, ako se potrudimo. Sinonima ima na pretek i opisnih reči i načina.
Нема коментара:
Постави коментар