K40

 08.nov.2021. 

Večernji śećer 10,6.

Sestri se nije dopao, pita šta sam jela? 

Supu, krompir pire, pire od spanaća i juneću šniclu (barenu). 

Za užinu griz, samo zamirisan vanilom, danas. 

Često pire od pečene jabuke. 

Ponekad iskamčim voćku, zel.jabuku ili mandarinu. Meni bananu nisu davali ☹️

Inače, u ovoj bolnici hrana nije bolnička. Ketering služba nas snabdeva hranom. Sve upakovano u pet ambalažu...

Svakodnevno nas obidje posle doručka dr. Nutricionistkinja da proveri ima li ko kakvih problema sa hranom, dijareju, zatvor, alergiju ... Ima li neko posebne želje ili potrebe, ima li novopridošlih pacijenata. 

Ja dodjoh u noći Pon./Uto. I odmah se ptijavih za Post Sre. i Pet. i ona to zapisa i sebi, a zapisuje i na široke trake i lepi na ivicu kreveta, servirkama.

Posle 2-3 dana shvatih da "obična" hrana obiluje pecivima iz pekare, koja je pri ovoj bolnici  za doručak i večeru (buhtle, sendvič, bela tortilja sa suvim mesom, sarajevska pita ...)

Meni se to nije dopalo, ne hranim se po pekarama, sem ponekad, volim zdravu hranu i zdrav život. 

I žena, nutricionista mi promeni na "Laganu" hranu pa još x 2. 

Često umesto jogurta čaj, ako želim. Ponekad uzmem duplo, ako je samo bareno povrće. Kod konkretnijih, musaka od tikvica i sl. jedna mi je porcija sasvim dovoljna. 

Za doručak dobijem sir/kuvano jaje ili sir/kuvano belance/prsa pileća-ćureća ili kačamak sa sirom i pire od jabuke jogurt/čaj od nane ... 

Naravno, sve nesoljeno, bez ulja, sirća, hrana i salata. 

Od jučerašnjih kesica Kalijum hlorida, groznog ukusa ja se malo osolih. Usne slane, ukus u ustima slan. Prija. 

Nema više onog sladunjavog ukusa. 

Hrana je  sasvim Ok, mada dijetalna, nezačinjena. 

Nažalost, moje nogice, butine pretvoriše se u dve čačkalice ...😜 Tužno ih pogledati.  Zato valjda kad čučnem pored kreveta, plače mi se 😥 Ne mogu da ustanem. Samo uz pomoć kreveta i još nešto snage u rukama. 

No, biće bolje, samo da dodjem kući. 

Najvažnije Duh mi nije klonuo, vraća se u normalu ... 

Moram reći, ima i onih gladnih očiju. Možda su pojeli više i bolje i stalno im neko nešto prošvercuje, što je nama nedostupno, ali oni pate što nisu dobili 2 jogurta, nisu dobili ribu (ja je dobih sa prženim krompirićima jedan dan, a onekad da barenim povrćem), pa krenu neukusni komentari tipa "uhvati vazduh, diši" ili se žale servirki zašto on-i ne dobijaju ribu i sl. 

Broje ti zalogaje dok jedeš. 

Možda ipak skupim ovo pisanije, razradim ga i preoblikujem u knjižicu neku.