Pritisak 150/90.

 21.nov.2021.

Pritisak  150/90.

Svake noći zlobno budjenje pacijenata sa mob i YT.  Pacijent D.
Energetski vampir.
Zloba, pakost, zavist, podlost ... Hrana za njegovu dušu ... Nekad se posle umiri i nasladjuje svojom podlošću.
Nekad krene u tiradu, napad da smo mi ovakvi i onakvi, sebični, samo na sebe mislimo itd, itd, na pravdanje i providno, glupo  pitanje pa šta je on to sad tako strašno uradio?!
Ako ga ne opomeneš prestati neće sigurno, ako opomeneš kreće dodatno tiranisanje, iscrpljivanje.
I naravno, u sobama u okruženju se to čuje i probude se i ti pacijenti, pa narednih nekoliko sati kod njih kreće razgovor, priča, ponekad i rasprave i bunjenje, kao i u našoj sobi prethodno.

D. ima kancer i dobio k19, pa stigao ovamo.
Rade mu PCR test i čim bude negativan otpuštaju ga kući, tj. da ide na dalje lečenje na Onkologiju, gde je prekinuto zbog ovog virusa.

Ni L. nije bolji po karakteru.
Vrlo je drčan, non stop nešto šapuće i psuje, takodje bez slušalica, uz ton prati YT na mob, u vreme koje njemu odgovara.
Na ženu svoju se drsko izdire preko mob i traži ove i one bokserice i majice, pakete vode i štošta, kao i D., ali slušalice ni jedan od njih.
L. neku Brnabiċku i Vučića non stop sluša, ali i Kesića i parodije, Slagalicu ... Svašta nešto.

To su dva napaljena starca 70+ , koji ne mogu da se pomire sa svojim biološkim satom, glumataju i dalje neke mangupe, svako na svoj način, čuju se redovno sa svojim pajtosima i čeznu za trenutkom kad ċe izaći iz bolnice i otići u kafanu u svoje njima slično, staračko, "mangupsko" društvo ... da pare oči mladim ženskim guzama, alkoholom i dr. naopakim, samoubilačkim idejama.
Evo, sada se nasladjuju obojica YT glupostima, ne daju nam više da spavamo ... L. su rekli dr-i da danas ide kući, pa valjda da se dovoljno još dodatno iživi nad nama pre odlaska ...
D. je već sad neko pozvao na mob i eno, melje glasno i naravno svaki dan iste priče u krug do iznemoglosti.
Sad mu dr reče da mu je test i dalje +, ali da su dr-i za to da ide u kućnu izolaciju. On od početka nije na kiseoniku.
Daj Bože da i njega i L. danas otpuste.
L. ćuti pa naprasito tek skoči i umeša se, kao i Dušan, u skoro svaki razgovor drugih, posebno moj sa nekom od pacijentkinja.
Juče ih obojicu u trenutku spustih na zemlju, pitajući ih koji je njihov problem?
Zašto tako naprasito, kao bikovi skoče, oči da mi izvade ni zbog čega? Zašto se oni uopšte mešaju u svaki moj i ne samo moj razgovor sa drugim pacijentima? To je pre svega nevaspitano. I nek  uzdržavaju ubuduće svoje komentare i uplitanja. Ja sa njima nisam vodila razgovor nego sa pacijentkinjom pored sebe. I nek ćute i gledaju svoja posla.

A žena je sa Kosova, 1943., živi u Resniku.
Drži povezanu maramu na glavi od dolaska. To je i korisno, toplije joj je, ako otvore prozor, krevet joj je prvi do otvorenih širokih ulaznih vrata u sobu.
Ali baka ima kateter, vodili je par puta i na dijalizu, a ona uporno hoće da ustane, ode do kupatila da se umije, opere ...oblači suknju uporno, mada je sestre stalno opominju, niti iz kreveta sme van, niti joj suknja u krevetu treba ...
I ja pokušah da joj objasnim da treba da skine suknju, bluzu, gaderobu u kojoj je došla. Koliko god smo mi čiste, ta garderoba nije, puna je prašine, sedale smo kojekuda, nije čisto za krevet, za postelju, a ni udobno.
Oni skočiše, što maltretiram ženu, to je navika, običaj, žena je sa sela, šta mene briga šta ona radi ...
Prvo, i na selu žene uveče skidaju odeću, oblače spavahicu ili pižamu, raspletu i kosu i očešljaju, koliko znam sa sigurnošću, pa idu u postelju.
A drugo, šta vas briga o čemu ja sa njom razgovaram, šta se to vas tiče? Lezite tamo i stišajte hormone.
I sestre je non stop opominju. Samo želim da joj pomognem.

I pomažem joj kad je i koliko potrebno. Dodam joj vodu, papir za ruke, otvorim joj porcije sa hranom, pribor za jelo, ako nema nešto od pribora, kašiku, vkljušku, ponekad se desi pa dobijemo skraćenu varijantu pribora, dam joj moj, neotvoren, (onaj plastični uz ketering, koji ide), koji nisam bacila, sačuvala sam ga ... bacim joj ambalažu ponekad, kesu sa njenim lekovima joj dodam, jer pacijenti koji su na nekim terapijama bili pre dolaska, svoju terapiju piju redovno i dalje uobičajeno, a u bolnici im daju ono što  bolnica prepiše, a oni nemaju.
Slabo jede, a krupna je žena,  samo kis.mleko i hleb. Ubedjujem je da mora da jede, ako hoće kući, mora da ojača, pa da je puste kući ...
Pre par večeri dobih barene, pa propržene krompiriće i lep komad panirane ribe.
Ona uzela samo kis.mleko.
Gleda ona kako jedem, pa pita šta mi je to? Ja joj rekoh. Pitam jel bi volela i ona? Bi, kaže, malo ribe.
Nailazi servirka da pokupi praznu ambalažu i ja je zamolih ako joj je preostao koji obrok kao moj, baka bi volela malo ribe.
I žena donese porciju.
Bi mi jako drago. Tada je prvi put od dolaska pojela nešto konkretno, ne samo kis.mleko.
Poslali joj njeni mob, ona s tim ne ume da barata, da se javi kad je zovu, ja ustanem i uključim joj vezu i objašnjavam joj koje dugme da upotrebi i kako da uspostavi vezu.

Mladoj ženi, sa astmom objasnih, jer njen muž se bavi nekim pčelama hobistički, negde u Vojvodini na očevom imanju, otac star, da sme samo i isključivo bagremov med da jede, nikako livadski, ima alergiju na polen uz tu astmu. Da, kaže, znam. Ni od bagremca ne, rekoh, jer bagremac takodje ima polena, pčele sakupljaju polen sa bagremca (to nije znala). I med od bagremca je uvek jače žut od čistog bagrema, bagrem je više beličast, tako ćete ga lakše prepoznati.
I komšiji s moje druge strane pričah o lekovitosti pčelinjih proizvoda.
Čovek došao sa prepunom kesom lekova, apoteku može da otvori s njima.
A bolesti mu ne jenjavaju prisutne, i nižu se nove.
Imao je i par padova i udario glavom, pa mu i o pergi i mešavinama pričah i preporučih neke.

Naravno, L., a i D. odmah se umešaju u smislu koliko sam prepametna, sve znam, pa zašto sam uopšte ovde, kako se razboleh.
Jednostavno, rekoh. Nisam ovog puta vodila računa o sebi, potrčala sam za novcem, da zaradim koju paru više, nisam sebi dala dovoljan prostor i za odmor i eto, to mi se sada osvetilo.
Znam gde sam pogrešila i to ću ubuduće ispraviti.
I povreda prstiju na mašini mi je puno poremetila i oslabila imunitet, pa je to dodatno uticalo na ovo što mi se desilo. 
Ovaj virus postoji već nekoliko godina, ja sam bila i protiv maske, teško sam je prihvatila i ništa mi se nije desilo.
Nego, eto, ja glupača i neznalica, dodjoh ovde samo zbog ovog virusa. A vidim da svi vi, prepametni, experti za sve, ovde ste došli sa 100-tinu bolesti i tegoba, + virus.
I ućutali su, jedno vreme.
Objasnih im da su njihovi životi njihova stvar i oni o njima odlučuju. Ako im bilo šta kažem, to nije kritika, već dobra namera, samo da ih podstaknem da razmišljaju o sebi, da se proanaliziraju, da vide gde su i šta pogrešili i da to nadalje isprave. Ako hoće, naravno. Ako ne, opet je to njihova volja, njihovo pravo i njihova odluka.

L. je, i pri mom razgovoru sa komšijom B., Lalom, koji voli svoju Sosu i sada, posle 48 god braka,
umeša se čovek vrlo ozbiljno i glasno, koja glupost, šta pričam, neće valjda čovek samo jednu ženu da voli celog života i samo sa jednom da bude!

Evidentno je da ta dvojica imaju neku pogrešnu sliku, pogrešnu viziju i ubedjenje
u vezi sa ženama, neki problem kod njih postoji. Nazvah ih Ženomrzci.
Nisu se pobunili.

A usput im jednom prilikom objasnih i da imam 65 god. života i da sam ja živela moj život. Nisam sedela, ispijala kafe s ptijateljicsma, s komšinicama i vodila abrove, tračala.
Čovek u mladosti završi neke škole, a posle, tokom života se stalno usavršava. Posebno jako napreduju tehnika, tehnologija, nauka.
Čovek danas mora da bude elektronski pismen, pre svega. A onda prema interesovanju i da prošiti svoje vidike, da savlada neke nove veštine.
Mene je mnogo toga zanimalo, kso napr. ručno tkanje, slikanje na svili, razne tehnike dekupaža, aromaterapija, pa Forex, berza novca i zlata. Može na njoj i lepo da se zaradi, ali mora se mnooogo sati sedeti uz kompjuter, pomno pratiti kretanje valute, potrefiti pravi trenutak za kupovinu ili prodaju, biti prisutan u tom trenutku ili ode mast u propast. Uz sve mora se i uložiti neki kapital.  I shvatih da to nije za mene, to me smara.
I još mnogo drugih veština savladah, da ih sad ne nabrajam, rekoh.