Odustajanje od Hora

 03.avg.2021. 

Hor 

Odustala sam od Hora. 

Iziskivao je puno žrtve, trčanja, smaranja, vežbanja kod kuće, odricanja od posla i zarade, odricanja od odmora od napornog rada. 

I sve to uzaludno, jer na svim našim malobrojnim nastupima našoj dirigentici je bio uključen mikrifon, pevala je svo vreme sa nama, čas sa altom, čas sa sopranom i to je moralo zvučati jadno, da ne kažem očajno. Uz to, na svakom nastupu je obezbedila prostor i za svoje solo numere. A mi smo, zapravo, više služili za scenski dekor, nego kao stvarni hor. 

Dotična je neke od nas lično primila u hor, putem kratke audicije. Druge je nasledila od prethodne dirigentice i voditeljke hora, čiji član je prethodno i sama bila. 

Reč je o Amaterskom Ženskom horu. Sve smo došle dobrovoljno, samoinicijativno ili na predlog prijateljica, da pevamo iz hobija, razonode, zabave, da se družimo, proširimo krug poznanika iz okruženja. Mnoge od nas  nove u ovoj sredini, druge starosedeoci. 

I dotična voditeljka hora je jedna od novih u ovoj sredini, muzički obrazovana. Zaposlena u Operi. 

Kako to sve snažno i čarobno zvuči! 

Pomislih da je operska diva I zadivih joj se da ima i vremena i volje da se još i jednim horom u maloj sredini bavi. Čak i da se uključi kao član hora i da peva u njemu, u početku. Naša opština pripada velikom gradu, ali je zapravo mala varošica na periferiji Prestonice. 

Ima običaj da nam priča, na Probama ili van njih, o Horu Opere u kojoj radi, da kritikuje svoje kolege, kako su zapošljeni preko veze, a sa pevanjem veze nemaju. A često, vrlo često, da je to postalo iritantno članicama našeg Hora, o svom mužu, koga bi pomenula bezbroj puta i tako nam krala puno vremena od Probe i užitka u pevanju, trudeći se da sebe, svoj brak i porodicu prikaže u savršenom svetlu.  Ujedno   da ispuni svoje neostvarene želje i ambicije za solističkim nastupima.

Uz to je vrbovala sebi novu decu, decu članica, malu i veliku za privatne časove klavira, koji uzgred budi rečeno, očajno svira, što bi se reklo, kao da cepa drva. 

I ni jedna proba  nije protekla da nije napravila  više puta grešku u sviranju. 

A tek kako nakaradno zvuče snimci, koje nam je slala na Messenger da kod kuće vežbamo. To je tek za diskusiju, da li je tragičnije pevanje ili sviranje. 

Neki ljudi nikako da shvate da nije dovoljno imati papir na kome piše da ste visoko obrazovani u nekoj naučnoj oblasti, niti da ste veliki stručnjak jer posedujete diplomu neke škole, nekog fakulteta. Jer, fakultet se završava i sa Šesticom i Osmicom i Desetkom. Ponekad se može i kupiti diplomica. 

I nisu svi svršeni studenti FMU, a posebno dotična dirigentica, sposobni, ni talentovani i za pedagoški rad i za svirku i za pevanje i za dirigovanje, niti svi imaju liderske, niti organizacione sposobnosti, bez obzira na vrstu obrazovnog profila,  vrstu zanimanja. 

Vid'la žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Tako je i sa našom voditeljkom Hora i dirigenticom, koja je u Operi zapravo samo obična članica Hora Opere. Njen muž jednom prilikom reče, njoj treba oduzeti mikrofon, što znači u prevodu da njoj mikrofon nije potrebsn, koliki volumrn gladovni ima. A kako sama često kaže, njen muž posle svakog nastupa u Horu Opere,  prokomentariše "samo se ti čuješ". Njen glas dominira tamo. 

Biće da se ona toliko dere, zapravo. Toliko se eksponira, trudi se iz petnih žila da se istakne, da je neko uoči, da je zapazi, da joj dā neku solo numeru da otpeva, ali očito nije taj kalibar, taj kvalitet, taj kapacitet, čim joj do sada to niko nije ponudio. 

U šali predlagah na nekim probama da je prijavimo za emisiju "Nikad nije kasno" da nastupi nekom pesmom. 

Odmah bi izričito odbila, uz komentar "da joj popularnost nikako ne bi prijala, njoj je najvažnija njena porodica i miran život ... Tra la la la la ..., A ni njenom mužu se to, sigurno, ne bi dopalo ..." 

Biće da ima ljubomornog muža, pa pleše k'o balerina na konopcu. Ili je on uvek prisutan, da kontroliše njeno ponašanje i količinu alkohola, koju će da sruči u sebe. 

A ruku na ♥️ i nije obdarena za liderstvo, za javne nastupe pred kamerama uz (raz)govor, predstavljanje.

Na gostovanju na jednoj TV nas je sve obrukala, ne snašavši se u razgovoru sa voditeljem programa, kao ni sa odabirom pesme za nastup, u emisiji tipa Poselo u mom kraju, pa od svog izvedenog programa, naš nastup nije ugledao svetlost dana na TV. Bio je isečen. 

A ona je još i razglasila mnogima kada će biti emitovana emisija. 

Bila zgranuta da nas nema u njoj! 

I kao svaki debelokožac, bila je izričita na prvoj našoj probi, da je ta  TV ispod svake kritike i da mi više na toj TV nećemo nastupati. Ta TV za nju više ne postoji. Mogu je zvati koliko hoće!

I mi, Članice smo svo vreme sedele po nekim foajeima i rupama od garderobe, dok je "liderka" Hora sedela za stolom sa važnim gostima iz našeg kraja, kao i iz sveta estrade, biznisa, pred kamerama, bez stida i srama. 

Kažu neki, Hor je nosilac jedne Opere. 

Ja se sa tim ne slažem. 

Hor ima značajnu ulogu u jednoj Operi, da u jednom muzičkom delu dočara i naslika sve ono što se opisima dočarava u jednom književnom delu, napr. 

Ali (!) u Operu ljudi ne idu, niti su išli, zbog Hora opere, već zbog operskih diva i divova. 

Hor drži Operu samo tamo gde nema dobrih solista. 

U Operu su ljudi odlazili zbog  Marije Kalas, Zinke Kunc, Maria del Monaka, Pavarotija i mnogih drugih velikana opere, a ne zbog operskog hora. 

Uzgred budi rečeno, zahvaljujući jednom gostovanju našeg Hora u drugom gradu, videh pravo lice, pravu stranu i pravi karakter dotične, alkoholičarke, koja u pripitom stanju tek ima loš karakter, nevaspitano i nedolično ponašanje i drsko ophodjenje sa članicama Hora. 

Hor vodi na putovanje, kao guska kroz maglu, jer osnovne stvari o organizaciji putovanja, ni vodjstvu ne poznaje. I tako članice dovodi u vrlo neugodnu situaciju, u nepotrebni trošak, uskraćuje im slobodno vreme za lični užitak, razgledanja, kupovine suvenira, šetnje, odmor, dobar san pred sutrašnji rani, matine nastup ... 

Vratih sve note, haljinu za nastup, koju smo dobile od na korišćenje za nastupe od Centra (a po njenoj ideji počele smo šiti i nove haljine za nastupe o svom trošku) i "pozdravih" se uz jasan komentar da dok je ona vodja ovog Hora, ja sigurno više neću pevati u tom Horu. 

Kako vidim, Hor je i pre mene napustilo više članica, dolazile su i nove i ubrzo odustajale, a posle mene je jedna veća grupa članica takodje odustala. 

Od onih što su ostale, dve-tri umeju da pevaju, lepo pevaju, ostale su ispod proseka, za njih je ogromna čast da su uopšte primljene u Hor i čuvaju grozničavo svoje mesto u njemu, dodvoravajući se dotičnoj vodji ovog Hora i dajući joj podršku na sve načine. 

Odustala sam nedelju dana pred jedan važan nastup na lokalnoj Manifestaciji, uz već uzete mere za brzinsko šivenje nove toalete. 

Otišla sam mirne duše, sa velikim olakšanjem i uzdignuta čela. 

Šteta da je ovaj Hor upropašćen. A bilo je dobrih, talentovanih pevača i lepog druženja. Sad se sve to rasulo. 

Ako se desi Čudo, pa dotična ode iz kog god razloga, iz Hora, neko drugi preuzme vodjstvo, rado ću se vratiti u Hor. 

Ili ako bi se formirao neki novi hor, neko novo pevačko društvo pri Centru za Kulturu ili uopšte.