Moja Iscrpljenost Mi Ne Dā Mira.

14.nov.2021.

Moja iscrpljenost mi ne dā mira. 

I razmišljam stalno kako da je se oslobodim. 

A onda se setih jednog detalja s početka bolesti. 

Od noći Nedelja/Ponedeljak 17./18.okt.21. se nisam osećala dobro. U Četvrtak, 21.okt. sam ipak skupila svu energiju i otišla do DZ Zvezdara, do moje dr., busom, gradskim prevozom. 

I odbih predlog sestara na šalteru da idem u Kovid ambulantu. Imam jaku upalu grla. Najjaču od kad pamtim.

Dr. me primila.

Kako nisam bila sigurna da li ću produžiti terapiju ili će mi nešto korigovati, ne popih ujutru antibiotik.

Dr mi je uz njega dala još jedan antibiotik. Bilo mi je čudno, ali "tako treba", reče. 

Ok! Verovah joj.

Dok čekah na sanici bus za Sopot, setih se propusta, a i novog leka, pa uzeh njega. 

Već u busu su počele noge da me bole. Kad stigoh iz Sopota na moju stanicu i krenuh kući, opet neki problem u zglobu, u cevanicama, pravim greške u hodu,  teško hodam, nige mi se mrse, pogled magli ... 

I sama iznenadjena, pitam se šta mi se sad pa to dešava? 

Stigoh nekako do kuće, pa u krevet. 

Nešto mi ne daju mira te moje noge. 

Setih se novog leka, pa uzeh  listić da se sa njim upoznam. Sa neželjenim dejstvima, kontra indikacijama ... 

I zaprepastih se šta mi je moja Dr. dala mirne duše. 

Setih se i kupovine istog. 

Gospod me je, valjda uputio lično tog dana u Državnu Apoteku pri DZ, gde uglavnom bude gužva i čeja se u redu prilično. Bila sam spremna i na to čekanje, iako sam imala preko puta DZ još dve privatne apoteke, bliže i bez redova. 

Kažem, Bog je tako uredio, da bi mi skrenuo pažnju na taj lek u startu. 

U Apoteci su mi tražili lični dokument, upisali u kompjuter moje pune podatke, sa godinom rodjenja, adresom stanovanja, kso i puno ime i prezime doktorke, koja mi je lek preporučila. Imala sam i cedulju sa potpisom i faksimilim doktorkinim, jer "taj antibiotik ne ide na recept"! 

Eto to mi nije odmah zapalo za oko, koliku bol u grlu sam imala. Ali, sve mi ipak beše čudno. Pitah da li je to uopšte antibiotik, šta će im svi ti podaci? Znam da za lekove za nervni sistem upisuju sve podatke pacijenata. 

Jeste antibiotik, ali odavno već moraju da upisuju i za antibiotike te podatke, kaže apotekarka. 

Kupih lek i odoh. 

Beše to ORVAGIL (Orvažil). 

Neželjeni efekti, da ti se digne kosa na glavi. 

...   ...   ... 

I ako pitaš lekara, kaže ti da ne obraćaš pažnju na to, "ma to je na 1 pacijenta od 1000".

Znam, samo, nisu stavili spisak tih 1000-tih, možda sam baš ja jedna od njih! 

Nisam više ni jedan popila, sem tog na stanici. 

I samo tog Četvrtka popodne, po povratku, dobih   povišenu t° oko 38°C, kao i dijareju, kasnije te noći i celog narednog dana. 

U Subotu uveče, 23. sam ipak otišla u Kovid Ambulantu u Sopotu, na pregled. 

Dobila Kontrolok i za dijareju  Smektu, uz moj antibiotik Panklav i Probiotik. Orvažil nisam htela više piti. To potvrdih i toj dr. 

Nije ništa komentarisala. 

Samo da u Sopotu nema Rg aparat i ako mi i do Ponedeljka ne bude bolje, da se opet javim i vetovatno ću mirati u Kovid bolnicu. 

Prihvatih to. 

Ja sam prijavila lekarima u Kovid bolnici da mi taj Orvažil ne odgovara. Ali, šta su mi oni sve davali preko braunile, ne znam. 

Možda ova iscrpljenost potiče upravo zbog jakih, otrovnih lekova, tipa Orvažil. 

Znam da mi ni Kontrolok ne odgovara. 

Sad sam ga prvi put popila kod kuće i dobila osip po rukama, od dlanova do lakata. 

I u bolnici pri prvom ubrizgavanju kroz venu opet osip, od lakata do ramena i prednjeg dela ramenog pojasa. 

Pažljivo su pogledali lekari i konstatovali alergiju, ali ne i na koji lek. 

Osip poput bobičastog mesa. 

Sada, sa ove vremenske distance (posle 7 dana ležanja kod kuće +17 u Kovid bolnici i evo još +7 opet kod kuće u izolaciji,  znači, posle 31-nog dana), razmišljam, možda sam pogrešila što nisam kod kuće bar 3 dana pila antibiotik, pa ako ne umine bol u grlu otišla kod lekara. 

Zapravo sam razmišlhala i tada o tome, ali 3 dana je bilo sa Petkom. U Subotu neće možda dežurati moja doktorka. A čekati do Ponedeljka, to mi baš nije zvučalo primamljivo, uz toliku bol, koju sam osećala u grlu i tolike psihofizičke pripreme za svaku progutanu pljuvačku, bez hrane ... 

Da sačekam do petka, petkom, a good ponedeljkom je uvek nesnosna gužva po DZ. 

Ići ću ipak sutra, u četvrtak, reših u sredu popodne. 

I tako i uradih. 

Da sam sačekala do ponedeljka, ko zna ("Da baba ima trolu, bila bi tramvaj ili trolejbus", "Šta bi bilo da je bilo"), 

možda bih rešila problem bez odlaska u bolnicu. 

Možda mi se usput ili čekajući red u DZ, za šalter, pa red kod lekarke, jer bilo je zakazanih pacijenata,  baš tog dana prilepio taj Virus na bolno grlo. 

No, glupo je sad o tome razmišljati, gubiti vreme na to.