NAŠA PČELARSKA ŽIVOTNA PRIČA ... No 1.

Kupim ja pčele, planirajući da i sina uključim i napravimo big biznis. Stignu košnice sa pčelama, postavimo ih, a sin pita gde će one da lete, na koju stranu? Nemoj ovamo ka kući slučajno ili tamo gde je on planirao nešto da posadi.
Ja se u sebi smejem, naglas ne smem... mator čovek, nije dete. I objašnjavam da još niko nije dresirao pčele, oa neću moći ni ja da im naredim gde da lete, kojom putanjom. One to same odrede prema izvoru hrane i vode.
Nije oduševljen.
Ako na mene pojure i neka me ubode sve ću ih uništiti. Ma, zapsliću ih, preti on.
Hoćeš, hoćeš, kako da ne, kažem, sad i js ljutito. Samo pokušaj!

Onda objašnjavam da sad ima bsgrema i da će one u visine da se vinu, samo ih bagrem trenutno interesuje, da ga umirim, utešim.

Insistira da kupimo kosilicu. Treba nam, ali ima i prečih stvari, no on uporan. Onda se preganjamo električnu ili motornu.
Ja ipak uzimam električnu.
On planira da me napusti, da se preseli u grad. Ja da idem s kanticom u Sopot ili okolna sela na pumpu po gorivo ne dolazi u obzir.
Kupih i trimer, isto električni. I kabal od 50m i motalicu.

Potrsio je celo dvorište do zemlje i to u par kratkih intervala ponovio. Ni travku nije ostavio, a bilo je divnog bilja za pčelice. Nabio mi račun za struju samo tako. Ćutim ja. Samo rekoh glasno koliki račun je stig'o za struju , bez komentara.

Onda uporno tražih nekog iskusnog pčelata da zajedno pregledamo sve košnice, da unesem stanje u dnevnik...i da mi pomogne oko razrojavanja, ali nsjednom niko nema vremena. Čak ni oni koji du ranije obećavsli ili koji imaju i neku moralnu obavezu.
Tražim ja i dalje.
Dodje vreme i da se nešto izvrca...
Moji polunastavci prazni kompletno.
Šta sad?
Rešim da kaznim moje pčelke i uzmem im po dva rama iz plodišta da izvrcam.
Prethodno nabavih vrcaljku, ručnu četvororamnu i korita sa otklapačima i ostali pribor.
Sin hoće da pomogne sve, samo ni slučajno da ima posla sa pčelama.
Ja ni ne insistiram.

Izvrcasmo nekih 30-35 kg simboličnih.
On je čak insistirao na kraju, kad je ukapirao neke stvari, da par ramova sa samo bagremovim medom izvrca na kraju za sebe.
Ja odobrih. On sav srećan i sav važan, što je uopšte i vrcao i otklapao saća. Ja ćutim.
Sin krene svakodnevno da me nešto zapitkuje u vezi pčela.
Ja odgovirim, onako ukratko, da ne budem "smarač", a naglasim da ima i na internetu, na Jutjubu.
Posle nekog vremena on pita, ali i objašnjava neke stvari, video na Jutjubu, kaže. Onda ukapiram da se nešti često interesuje za tu temu i kopa po Internetu, ali ništa ne komentarišem.
A i med uzima redovno, čak mu tegla nešto kratko traje ... brzo se prazni, čini mi se. Umesto kašičice biće da uzima po kašiku i to par puta dnevno, no ne komentarišem. Preporučuje se do 100gr dnevno, pa ako može, nek pojede.
Ja mogu kašičicu dnevno, retko dve.
Ni toliko ne baš redovno svakodnevno. Moram da pravim pauze. Ja slatkiše ne obožavam baš. Više sam tip za slaniše.
U medjuvremenu, dok je kosio travu i raščišćavao dvorište, iz žbuna je iskočila pčela, osa, stršljenčić, nije siguran šta i ubola ga kod oka. Oteklo mu oko, skoro se zatvorilo, obraz isto. Nije hteo da izlazi napolje neko vreme. Ali, uporno je počeo da tvrdi da to nije bila pčela iz naših košnica!
Ja mu nudih pčelarsku bluzu, pa pčelarsku kapu, povremeno, ali on ni da čuje. Neće i neće.
Dobro, ako nećeš ne moraš, govorih.
Hoćeš da kupimo za tebe, tvoj broj? Neće! Ok!
Onda hednog dana pristade da obuče moju bluzu s kspom. I dopslo mu se, videh. I oko košnica je kodio. I osilio se.
Ja ne pitam više, poručim bluzu za njega, xxl, sa kapom. I boju sama idabrah, zelenu.
Rekoh posle dva dana, a on razočaran što nihe bela. Hoćeš da zovem i promenim boju, navala je velika, još nisu poslali?
Zelena je lakša za održavanje, manje upadljiva uz travu, pčelama... Neće da menjamo boju.
I bluza stigla. On obukao i raščistismo neko granje ispred košnica.

Onda pre nekoliko dana pita on mene kad ću da pregledam košnice? Kad nadjem pomagača, rekoh.
Pa ja ću da ti pomognem, kaže.
Eh, tako bih voleo da skinem jedan roj, kaže.
Nije to baš tako jednostavno, rekoh.
Ih, pa znam. Znam ja jako se to radi, video sam na Internetu, kaže.
Ja se u sebi nasmejah.
Pa bilo bi lepo da se pojavi neki, u svakom slučaju, rekoh, da uvećamo naše stado.