Probudim se ja tako s vremena na vrene i u sred noći ili bar ujutru otvorim oči sa pesmom na usnama. 

I ta melodija ili pesma me prati celoga dana skoro. 

Juče sam se probudila oko 3am sa pesmom: 

"Kad me put nase opet u njen grad, znam da neću biti kao nekad mlad.

Ali evo sad se kunem, bar još jednom dok ne umrem, njene usne poljubiću ja.

Srce moje deli se na pre i posle nje, 

na mlade godine i žal što ostade."

I toliko me je opsedala i nije mi dala mira ni šansu da nastavim da spavam da sam u trenutku počela i da je pevam. I otpevala sam je više puta pre nego uspeh da se umirim i nastavim da spavam. 

I čim se probudih i pesma se probudila i skočila opet na moje usne i u moje misli. 😁

Danas me okupira ova pesmica:

 "Još te nešto čini izuzetnom ne samo lepota, 

Voleo sam te i voleću do kraja života"