NEMOJ DA ME NIKO IMITIRA NITI DA ME LIMITIRA!
16.dec.2017.
Ne podnosim ljude koji trče pred rudu i koji sebi ispunjavaju moje/tudje želje.
Mnogo puta sam nešto poželela, ali nisam bila u moguċnosti da to odmah i ostvarim.
I šta se dešavalo. Ubrzo po izrečenoj mojoj želji naglas, nekom u poverenju ili u razgovoru, javno, dogadjalo se i dogadja da se ta moja želja ostvari, ali na način koji mene počinje veċ da vredja. Neko drugi, često meni potpuno nepoznat, je baš to uradio, napravio, kupio, sagradio, započeo, otvorio...kako god, to sam ja osmislila, poželela, izmaštala. Ili baš na tom mestu gde sam ja želela. Tako, i da sam imala novca, uslova, ne bih mogla sebi ispuniti želju onako kako sam poželela.
I to me izludjuje. I uvek će.
Te takve ne podnosim. Prezirem ih jednostavno.
To su ljudi bez svog mišljenja, bez svojih želja, bez mašte, bez osećanja, bez identiteta. Prazni, imitatori. Ceo život provedu u nekom pijuniranju dtugih, u trčanju za tudjim idealima, tudjim identitetom, tudjim željama. Oni i kad ostvare, sebi, tu neku tudju želju, oni su nesretni i dalje. Sretni su samo trenutno, kratko, jer su nekog zeznuli, nekom pokvarili, upropastili, omalovažili, želju. I zato njihova radost i zadovoljstvo vrlo kratko traju.
I sta se dešava? Malo likuju i ubrzo ponovo zapadaju u apatiju, depresiju, nezadovoljstvo, tragaju za novom žtrvom. A onaj drugi takodje zapada u depresiju, nezadovoljstvo, što mu se nije ukazala moguċnost da sebi ispuni svoju želju, a drugi njegove želje ostvaruju kao od šale.
Zsto novac treba da bude svakom, ko ima neke želje i vizije za svoju buduċnost, kraću ili dužu, dostupan za ostvarenje istih. Svi imamo pravo i na život i na osmiljavanje svog života, a to je moguće jedino preko svojih želja i ostvarenja istih.
Zato, ne kradite tudji identitet, ne trčite za tudjim željama, ne imitirajte druge. Budite svoji, aman. Radite na tome da budete svoji, pa će vam se i dogoditi.
Podjednako ne podnosim ni onu drugu vrstu nabusitih, arogantnih, samoživih, uobraženih, nadmenih, koji do nesagledivoh razmera veličaju sebe i svoje želje i svoja ostvarenja. Kojima je sve drugo neprihvatljivo, manje vredno, glupo, bezvredno i ne znam šta sve ne. Samo je njihova želja važna, vrlo inteligentna, njihova ostvarenja su bitna, od krucijalnog značaja za sve ljude Sveta i ovu Planetu.
I jednima i drugima treba zabraniti da postoje, uopšte!
Treba im zabraniti, treba ih onemogućiti da imaju uvek na raspolaganju toliko novca, pre svega.
Imam uvek gomile novca, a nikada nemam svoje sopstvene želje. Šta ċe mi onda sav taj novac? Da unesrećujem druge kvareċi im želje i zamisli?
Zato kažem NEMOJ DA ME BILO KO IMITIRA, NITI DA ME LIMITIRA, u mojim željama, potrebama i prohtevima, niti u ostvarenju istih.
16.dec.2017.
Ne podnosim ljude koji trče pred rudu i koji sebi ispunjavaju moje/tudje želje.
Mnogo puta sam nešto poželela, ali nisam bila u moguċnosti da to odmah i ostvarim.
I šta se dešavalo. Ubrzo po izrečenoj mojoj želji naglas, nekom u poverenju ili u razgovoru, javno, dogadjalo se i dogadja da se ta moja želja ostvari, ali na način koji mene počinje veċ da vredja. Neko drugi, često meni potpuno nepoznat, je baš to uradio, napravio, kupio, sagradio, započeo, otvorio...kako god, to sam ja osmislila, poželela, izmaštala. Ili baš na tom mestu gde sam ja želela. Tako, i da sam imala novca, uslova, ne bih mogla sebi ispuniti želju onako kako sam poželela.
I to me izludjuje. I uvek će.
Te takve ne podnosim. Prezirem ih jednostavno.
To su ljudi bez svog mišljenja, bez svojih želja, bez mašte, bez osećanja, bez identiteta. Prazni, imitatori. Ceo život provedu u nekom pijuniranju dtugih, u trčanju za tudjim idealima, tudjim identitetom, tudjim željama. Oni i kad ostvare, sebi, tu neku tudju želju, oni su nesretni i dalje. Sretni su samo trenutno, kratko, jer su nekog zeznuli, nekom pokvarili, upropastili, omalovažili, želju. I zato njihova radost i zadovoljstvo vrlo kratko traju.
I sta se dešava? Malo likuju i ubrzo ponovo zapadaju u apatiju, depresiju, nezadovoljstvo, tragaju za novom žtrvom. A onaj drugi takodje zapada u depresiju, nezadovoljstvo, što mu se nije ukazala moguċnost da sebi ispuni svoju želju, a drugi njegove želje ostvaruju kao od šale.
Zsto novac treba da bude svakom, ko ima neke želje i vizije za svoju buduċnost, kraću ili dužu, dostupan za ostvarenje istih. Svi imamo pravo i na život i na osmiljavanje svog života, a to je moguće jedino preko svojih želja i ostvarenja istih.
Zato, ne kradite tudji identitet, ne trčite za tudjim željama, ne imitirajte druge. Budite svoji, aman. Radite na tome da budete svoji, pa će vam se i dogoditi.
Podjednako ne podnosim ni onu drugu vrstu nabusitih, arogantnih, samoživih, uobraženih, nadmenih, koji do nesagledivoh razmera veličaju sebe i svoje želje i svoja ostvarenja. Kojima je sve drugo neprihvatljivo, manje vredno, glupo, bezvredno i ne znam šta sve ne. Samo je njihova želja važna, vrlo inteligentna, njihova ostvarenja su bitna, od krucijalnog značaja za sve ljude Sveta i ovu Planetu.
I jednima i drugima treba zabraniti da postoje, uopšte!
Treba im zabraniti, treba ih onemogućiti da imaju uvek na raspolaganju toliko novca, pre svega.
Imam uvek gomile novca, a nikada nemam svoje sopstvene želje. Šta ċe mi onda sav taj novac? Da unesrećujem druge kvareċi im želje i zamisli?
Zato kažem NEMOJ DA ME BILO KO IMITIRA, NITI DA ME LIMITIRA, u mojim željama, potrebama i prohtevima, niti u ostvarenju istih.
Нема коментара:
Постави коментар