Kad smo već kod Imitiranja i Limitiranja, nešto veoma važno, podjednako važno u životu svih ljudi na Zemlji jeste nekakvo Ljudsko pravo i Ravnopravnost.

Gledam često, mnogo često, da na svakom koncertu ozbiljne muzike neko plače. Zadnji put što pogledah, plače i dirigent i glavni maestro na violini!
Ljudi Božiji, pa ta je to toliko za plakanje?
Pa čak i da su neke tradicionalne arije, vezane za neke velike ratove...pa zar je to razlog da plačemo? Mi, potomci tih ratnika?
Ma, dajte se uozbiljite. Niste bili ni rodjeni u to vreme, najveċa veċina vas. Pa za čim onda plačete i ronzate?!

Glumite emotivnost, dirljivost, tananost duše?
Manite se toga.

Onda se setih da su to mahom Holandjani. A oni su, opet, vezani sa Burima, sa juga Afrike. Zaboravih više tačni tok te povezanosti, ali...eto, imaju dodirnuh tačaka i razlog za ronzanjem. Posebno dok tamo neku numeru "African Dream" izvodi neka crna žena, prelepim glasom.

No, opet se javlja sumnja i pitanje, zašto Crnkinja, izvodjačica ne plače, ako su Crni imali tako težak život, nego plaču beli? Koji je to Afrički San, zbog koga plaču beli, a ne crni?
Možda Holandjani plaču što im je propala želja da zavladaju u potpunosti Afrikom, ljudstvom sa tih prostora, pa eto, za tim tuguju?!
Crna žena peva, suze ne roni, pažljivo i pronicljivo posmatra auditorijum ispred sebe i studira koliko ih je ganula, dodirnula njena pesma.

Nešto ne verujem da Beli Holandjani, skoro albioni, vode poreklo od Crne Afrike. Nema ni teoretskih šansi, a o praktičnim ni da ne govorimo.

Nego, zanima mene, zašto mi nismo u stanju da se ponašamo normalno? Zasto se Čovek smatra višim bićem, kad čak i životinje bolje misle i rade od čoveka?
Dokle će neko stalno da nas zatupljuje svojim nakaradnim vidjenjem života i sveta, a sve samo i isključivo da bi nas štp bolje iskoristio za svoje lične interese?!
Šta je to što me okupira i što mi ne dā mira?
Postoje na Zemlji Planeti Biljke, Životinje i Ljudi. Za razliku od biljaka životinje i ljudi su mobilni. Životinja ima raznih, divljih, pitomih_ krupne stoke, sitne stoke, ptičurina, ptica i ptičica, gmizavaca, rogatih i pernatih, od tone i od par grama... I one tačno znaju ko su, kom jatu, krdu, zajednici pripadaju i ko se sa kim razmnožava, a razmnožavaju se isključivo u okviru svoje vrste i podvrste. A žive često u zajednici, u preriji, savani ili na domaćoj farmi. I sa par izuzetaka, u slučaju magaraca i konja, nema nikakvih vansrrijskih ukrštanja.

Piam se ja, a pitam i druge, zašto ljudi ne prihvataju činjenicu i istinu o sebi i ne počnu veċ jednom da se tako i ponašaju. Da prihvate činjenicu da ljudi nisu svi isti, da se vrlo razlikuju iako svi imaju trup udove i glavu.
Jedni imaju crnu, drugi beli, treċi žutu kožu. Visoki, niski, tanani, debeli, plavokosi, ridjokosi, smedji, crnokosi... Nismo si isti, niti ċemo biti. Ali, to ne znači da treba da se mrzimo i sa budemo podli, podmukli, zli, večiti rivali.
Zar ne možemo onako čovečno, ljudski sesti i popiti kafu, piċe, obedovati jedni sa drugima, popričati, razmeniti mišljenja, pomoċi u nevolji, radovati se zajedno nečemu?
Zasto ne možemo biti prijatelji, a da pri tom ne svojatamo sve tudje, da ne banemo u tudju kuċu, kuću tih prijatelja kad god nam se prohte, da ne pozajmljujemo ili se sami ne poslužujemo tudjim stvarima, da ne smatramo da je sve sto je prijateljevo odmah i naše, da mi tu imamo nekakva beskrajna prava na tudju imovinu? Zasto ne umemo da budemo prijatelji sa nekima, a da to odmah ne podrazumeva i deljenje postelje, ukrtanje krvno sa tim prijateljima?
Kako životinje mnoge žive na jednoj farmi i ne skaču non stop jedna na drugu, ne razmnožavaju se ukrštanjem sa drugim vrstama?
Zašto ne možemo biti prijatelji jedni s drugima poštunuċi identitet i integritet tih prijatelja, njihovu intimnost i privatnost, njihovu svojinu ne smatrajući samo njihovom?
Zašto se moramo ponašati gore čak i od životinja?
I zašto nas neko uči i primorava da mislimo da smo svi isti, da treba da izgubimo lični identitet i stopimo se u neku ljigavu masu, bezličnih, a da pri tom ti isti nas primoravaju da treba da poštujemo svu iščašenu i izvitoperenu različitost koja se odnosi na abnormalne pojave i deformitete, tipa homosexualnost, lezbijanstvo?!
Svi smo isti, kad je boja kože u pitanju i to moramo tako prihvatiti i poštovati, ali zapravo nismo svi isti i ta naklonost ja istom polu se mora prihvatiti i još i poštovati!

Pa što onda ne poštujemo i to da nismo svi isti i da ima i manijakalnih i sa ubilačkim i samoubilačkim nagonima ...
Da ukinemo zatvore i ludnice, da postujemo tu različitost kod, danas nažalost, mnogobrojnih?!
Poštuj pedere i lezbejke i gaji naklonost prema njima, ali nikako ne smeš da uvrediš crnog čoveka, rekavši mu da je crn, niti lopovu da je lopov, a ni kurvi da je kurva. Sve im je to po anarhistima, antihristima i partizanima, valjda dar od Oca Gospoda Boga i/ili Majke Prirode. I to je za poštovanje, po nekima.

Sorry, ja se nikako ne mogu uklopiti u tu modlu, u taj milje.
Nisam iz tog filma.
A ako onima deformisanog ponasanja nije lako da shvate i ukapiraju da su deformisane ličnosti, pa pobogu, bar ovi drugi imaju ogledalo.
Ali, to što ogledalo im kaže da se razlikuju od drugih, ne znači da se ne mogu ponašati ljudski, čovečno, prijateljski. Ili makar nekog da zaobidju prijateljski. I to je za poštovanje. Prijateljski nekog zaobići.

Krajnje je vreme da SVI prihvatimo činjenicu da NISMO svi isti. Svi pripafamo grupaciji živih bića zvanih Ljudi, ali nismo svi od iste vrste. Unutar te ljudske vrste postoje mnoge podvrste. I to se mora tako prihvatiti i poštovati.
Slon i kamila jesu životinjska vrsta, ali nisu, niti če biti isto, mada imaju  sličnih obeležja i namena ...svaka je vrlo izdržljiva, služe obe za transport ljudi i robe ... Ali, nisu isto, niti su u srodstvu. Golub i vrabac i noj su životinje, čak ista podvrsta, ptice, ali nisu isto, vrlo se razlikuju po mnogo čemu... Tako je i sa ljudskom vrstom i podvrstama.

Živeti i pustiti i druge da žive, ne ugrožavati njihov integritet, ne imitirati ih i ne limitirati ih.