Uroš Davidović_ "Bolja Zemlja" ...

Izgleda da niko nije svestan kojom brzinom ova zemlja ostaje bez radno sposobnog stanovništva. Mi bi trebalo da TRAŽIMO od EU da nam pod hitno uvede vize. Naši stari su bili pametniji, IZVOZILI SU SVINJE za Evropu a gajili decu ovde. Danas UVOZIMO SVINJE a izvozimo DECU. I to ne može da bude dobro ...

Ja:
Može, može. Ne trebaju nam tudja deca, da nam popravljaju natalitet u Srbiji. Pretrpasmo zemlju izbeglicama, od '90-tih na ovamo. Svi došli kao kod svoje kuće i odmah se u svoj teškoći, nemaštini, bacili na pravljenje novog potomstva. Odomaćili se i ne pomišljaju da se vrate kući.
Gladni smo, izbeglice nam sve pojedoše, ako negde ne odu uskoro, i nas će pojesti.
Ako su oni ti koji odlaze i njihova deca, Srećan im put!
Reče jednom moja tetka sa sela, iz Župe, "Došlo neko naopako vreme, ne možeš da nadješ radnika prostaka!". Mi u smeh. Kako prostaka? Pa, prostog, običnog radnika, kaže ona. Ove izbeglice, što se ovde navukle, svi bi da dodju ovde, da direktuju. Meni ne preba direktor, ja znam šta treba da se radi na mom imanju i oko moje kuće. Treba mi fizički radnik, godine stigle, ne može se kao pre, kaže, a oni svi glume gospodu, niko neċe da radi.
E, to vam je slika Srbijanske seoske stvarnosti.
Neka idu, sretno im bilo.
I neka se uvoze i svinje, nek bude meso i hrana što jeftinija da se i mi domaći žitelji najedemo, gladni smo. Postiš neko vreme, ali ne možeš celoga života. A žene izbeglica šire neg duže. Stavila sam i jedan video zapis na moj YT Channel sa tim damama.
Kad je gužva u busu, one sve onako glomazne, pozamašnih zadnjica drsko ti se obrate, ako prigovoriš da te guraju, ne možeš da dišeš, da treba da oslabiš, pa ċeš imati mesta. Zaprepastiš se i ne znaš da li da se gromoglasno nasmeješ ili da je oteraš u majčinu.
Neka idu, samo nek idu pravi, da nam malo rasterete državu i prostor i životni i radni.
Možda zvuči grubo, ali je istinito.