Streljana, sport

 Što se tiče odlaska u streljanu i baratanja oružjem, rano se i počinje. Ja sam, a i neki moji drugovi iz škole, krenuli smo na streljaštvo sa 14 godina. Jednoga dana došao je u našu OŠ "Marija Bursać" na Zvezdari, čika Branko, naravno uz dopuštenje uprave škole i pitao je ko je od đaka voljan da se bavi streljaštvom? Uslov je bio da imamo 14 godina, da smo dobri đaci, da imamo dobro, tj.odlično vladanje i da porazgovara o sa našim roditeljima, da se i oni slažu sa našom odlukom. Čika Branko, zaboravih mu prezime 🤷 Jovović ili Pejović, bio je tada i trener naše čuvene Mirjane Mašić, evropske šampionke, kasnije i muž, kako pre 20-tak god saznah... Išli smo na strelište u Mirijevo i čika Branko je bio jako strog u pucaonici, dok smo bili sa oružjem, tu nije bilo zezanja. Njegov moto bio je da i prazna puška može da opali. 

Taj klipan jeste malo ranije  krenuo, ali je išao sa ocem i imao nadzor oca. 

Hoću reći, to što je išao tako rano u streljanu i učio da puca, rano se i počinje. 13 ili 14, nije baš neka razlika, sem u odgovornosti i zakonu. Ide se kao i na svaki drugi sport. A to što je on došao na idiotsku, monstruoznu ideju, to se ne može predvideti, sem ako je pre toga imao neke ispade u ponašanju. A on jeste imao, kako smo imali prilike da pročitamo, čujemo. 

Muž

 Pa kako nije smešno? Šta traže ti od 40+ sa tim mladim curama? Zar među njihovom generacijom 5±god nema žena za njih? Šta su čekali do tih 40+, što se ne skućiše na vreme? Čije pare troše te mlade cure? Ako troše svoje šta koga briga. Ako su od muža, muž je za mužu valjda (šala)

Jesu li Cige, Cigani ili su Romi ili Romali/Romeli, pitanje je sad!

 Neku Romkinju vređali učenici iz razreda, Seka Aleksić hoće da joj bude pratnja na maturskoj večeri, neki sportisti hoće da joj kupe haljinu i cipele za tu priliku ... 

Bez uvrede, molim! Ne znam šta je to toliko uvredljivo reći ciganin, jer su se tako i sami nazivali sve do kraja '60-tih, a tad su se prekrstili u Rome. Šta uopšte znači to Rom? Da su iz Rima (Rome) možda? Ciganin je od grčke reči ciganizo, što znači dimiti,  pušiti, a Cigani su poznati po vatrama na otvorenom, da kažem logorskim vatrama oko kojih su se okupljali, a i po pušenju cigara i to, pored muških, prvo su krenule njihove žene da puše, kasnije su krenule i druge žene, bar ovde u Srbiji.

Ako misle da su Romáli, Ròmeli, onda neka se tako i nazovu, a ne Romi. I to će biti Ok. 

I u njihovoj pesmi se kaže "Hej, Romàle...", a ne "Hej, Rome/i...", zar ne! 

Možda baš to što se predstavljaju onim što nisu, nervira ljude, pa ih provociraju. 

One, koji sebe nazivaju Ciganima, niko ne provocira. 

Jedan stariji, čistač ulica, reče jednom "I mi, Cigani, imamo dušu" i stade da odmori malo i započe fin, uljudan, domaćinski razgovor. 

A drugom prilikom, ja umorna, setivši se toga, rekoh "I mi, Cigani, imamo dušu", sa namerom da malo predahnem. Tu se jedan mladi Rom sesmrtno uvredi, pa krenu paljbu "Pa šta, ako smo Cigani? Pa mi nismo Cigani, mi smo Romi! ..." pa ovo pa ono. Nije mi ništa bilo jasno. Onaj stari sam sebe nazva Ciganinom. Ovaj žutokljunac se vređa na tu reč,  upotrebljenom u njegovom prisustvu, a tvrdi da nije Ciganin nego Rom. Pa ako je Rom, što se uopšte obazire na reč Ciganin, što to jednostavno ne ignoriše. 

I za nas Srbe neki kažu da smo Cigani. Mene to ne dotiče uopšte. 

Znam ko sam, čija sam, od koga vodim poreklo, tj. ko su moji preci. 

Klupe

 Klupe, klupe 😅 divno ih je videti. Kad sam ja bila dete u selima i varošicama se obavezno, a vrlo često i u gradovima, ispred kuće, tj. negde blizu kapije, a ispred ograde, do puta, ulice, stavljala klupa. Uglavnom bez naslona, ali klupa. Na njoj se odmarali popodne, ćakulalo sa komšijama levo, desno ili sa prolaznicima, poznanicima, svakako. A mogao je i nepoznati prolaznik da sedne i predahne, odmori malo, na svom nekom putu. 

Danas toga uglavnom više nema.

Bar ovde, na Kosmaju, gde se preselih iz Bgd pre 5 god, po odlasku u penziju. Uzbrdo, nizbrdo koliko hoćeš i nećeš, a nigde da sedneš i predahneš, onako neobavezno. 

K.K.

 Prestanite više sa tim glupostima o njegovoj inteligenciji, aman! Da je uopšte inteligentan ne bi ni pomislio o tako nečemu, a nekamoli uradio. Mali je glup do bola! 

Proverite ko su mu deke i bake. U kakvim su oni korelacijama bili sa nacistima. Mali je odličan medijum ili vrlo povodljiv. 

A ako mu je majka potrčala da vidi da nije i on među postradalima, kako to da niko iz ekipa na terenu nije odmah nju intervjuisao, makar usnimio na licu mesta? 

Za dobra dela i korisne izume potrebni su pamet i inteligencija. Za zlodela pored nedostatka pameti i inteligencije potrebni su zloba, podlost, podmuklost, ljubomora, zavist, pakost.

Školske Akcije

 U OŠ na Zvezdari, u Bgd smo prvo išli u Mirijevo da vidimo zasejane njive i bašte i domaće životinje i alatke za poljoprivredu. Posle smo sejali po koje zrno pasulja, pšenice, jabuke, ko je šta doneo, na mokroj vati i pratili klijanje. Posle smo sadili neko cveće i drveće u dvorištu škole. U srednjoj išli organizovano na radnu subotu u Dobanovce da beremo kukuruz ☺️

Sve mi boje lepo stoje!

 Sve mi boje lepo stoje! 

😅 Eh, ja znam te boje. I za mene su bile rebus u detinjstvu, ali sam ih uz moju Nanu i babu savladala.
Graorasta je Grao, tj. sivkasta, siva. Rezeda je svetlo zelena, zelena sa primesom žute. Ali postoji i Banana boja, ona je žuta sa primesom zelene.
Ali postoje još i Šećerlijasta, Pembo, Kafena. Naravno, tu su Kajsija boja, Breskva boja, Trula višnja, Staro zlato, Boja vina, što mu dođe neka Prljavo roze, ali dunkl (neko zamućeno vino 😆). Pa, Golubija, gde pomislite na sivu, ali nije siva, to je plavo-siva.

Pa Boja kože! E, tu vas niko ne proziva za rasistu, iako je boja kože boja svetle kože. Pa Dim boja ... 😄
U Sv. Pismu se pominje i Purpurna. Ja sam dugo mislila da je to crvena, ali nije, to je vrsta ljubičaste, one sa primesom crvene. Jer, postoji i Lila, to je ljubičasta sa primesom plave.
U skorije vreme, da kažem, pominje se i Mangenta boja. E, to je ona tamno ljubičasta, sa primesom bordo. Bordo je tamno crvena, kao vino iz Bordoa, francuskog grada.
A tek, boja senfa, pa Kaki boja ...može se knjiga napisati o bojama. I o nijansama. Najpoznatije kod nas su dunkl (tamna) i Liht (svetla).
Liht roze, pa na štrafte. A ima i Šućmurasta. E, to je neka šarenila, neodređena boja 🤣

Juče~Danas~Sutra

 Mi živimo u vremenu Juče~Danas~Sutra

Da, naš život na Planeti Zemlji svodi se na Juče~Danas~Sutra. 

Ono što je za nas u Centralnom delu Danas, to je za Istočnjake bilo Juče, a za Zapad će to biti Sutra. 

Znači, svi Mi kaskamo za Istokom, neki manje, neki više ili manje~više trčimo pred rudu, u odnosu na Zapad. 

Dobra strana tog kaskanja jeste da smo manje~više Mlađi od Istočnjačka. I da imamo više vremena za razmišljanje, da se pripremimo za nadolazeće prilike, bile one loše ili dobre. 

Dok to trčanje pred rudu kaže da smo manje~više Stariji od Zapada i da smo živi udžbenik za Zapad i za ono što ih čeka, pa mogu da se pripreme i preduprede ono loše, bolje se pripreme za dobro ili za nešto neizbežno loše. 

Emergency trovanje naroda

 Ovaj avion je navodno Emergency, "hitno" sleteo negde u Indiji. 

A lepo se vidi na snimku da je od samog poletanja sa nekog Apt/aerodroma iz njegovih motora šibao plamen i u početku beličasti dim, da bi se kasnije, valjda kad je preleteo polaznu zonu i nadletao druge, krenuo da kulja crni dim. 

Zanimljivo je da je ipak leteo i leteo sve takav, nije eksplodirao i "izdržao" je do ciljanog Aerodroma. 

Čime li je, kakvim otrovima zasipao teritoriju i narod koje je nadletao?! 

Meni ovo nije ličilo na Emergency, nego na smišljenu i organizovanu akciju sa određenim ciljem. 

Možda će tu uskoro krenuti sa testiranjem neke nove vakcine.  🤔 

Ovo liči na dečiju igricu više nego na realni događaj, što je i potvrđeno na kraju, kad se otvori klikom dole ispod texta snimak. 

No, u naslovu objave stajalo je nešto drugo. Fake Info, Fake naslov. 

Eto sa kakvim igricama se deci i odraslima okupira vreme, mozak i raspaljuje mašta. 

(Avion US) 

Ljuske jaja

 Znam za kalcifikaciju na taj način. Čak imam i Rp, samo moje jaje bude posle meke opne, ali se isto može koristiti za jelo. Jedino se pitam  koliko je korisna ta kalcifikacija, da možda ne dovodi do okoštavanja?! Odgovor na to pitanje još nisam pronašla.

Dobročinstvo i posledice

O. Peđa, Pomoz' Bog! 

Upravo htedoh reći da više puta mi se desilo da sam nekima učinila neku uslugu, prekinuli me u sred ručka sa porodicom, napr. i ja prekinuh obrok, ostavih porodicu za stolom i odoh hitno da pomognem, da prevezem nekog do određenog mesta (važno mu je, hitno mu je, ješću kad se vratim) ili drugi put da po kasarnama, sabirnim centrima tražimo sina dotične zabrinute majke, dobrovoljca, žutokljunca (i nikada nisam naplatila uslugu, niti gorivo)... Ili dam/poklonim gomilu dobre očuvane garderobe, pa vidim kasnije tog nekog u košulji pogužvanoj, kao da su ga krave ižvakale. Njih mrzelo i da ispeglaju košulju posle prvog pranja. A dobili čistu, opeglanu robu, lepo, uredno složenu. Žive u velegradu, u soliteru, na spratu, nisu iz podruma. I nekako, posle nekog vremena kao da me ne poznaju, ni dobar dan, kako si, da pitaju. Svaki put mi se to dobročinstvo nekako čudno vrati. Ne mislim da treba da me kuju u zvezde, niti da mi se klanjaju do zemlje, ali ipak neko čovečno ponašanje treba da postoji. Jedna osoba je bila baš i nešto drska, pa se naljutih na tu drskost, nevezano za moja davanja. A ona reče drugoj, glasno, da čujem " Uh, što se nasikirah, što, neće da mi dođe na slavu!" Nisam ništa komentarisala, ni pre ni posle toga. Ako me neko baš uvredi svojim ponašanjem, ma oprostim ja njemu/njoj, ali prekidam dalji kontakt, ne želim da mu/joj pružim priliku da ponovi to. Zdravo, doviđenja, nismo društvo jedno s drugim. Hoću da se družim samo sa osobama u čijem društvu mi je prijatno. Sa onima, koji svojim prisustvom u mom životu i blizini, okruženju šire toplinu, radost, sa kojima imam o čemu da pričam, imam šta i da naučim, jer čovek se uči dok je živ. Sa tim se potpuno slažem. I dobro je dok je tako, dok smo otvoreni za nova saznanja, da nismo blokirani u svojoj uobrazilji da sve znamo i samo ono što mi radimo i kako smo naučili da radimo je ispravno. Dobro je dok smo spremni da saslušamo druge, njihove ideje, savete, poglede na život. A da li ćemo ih prihvatiti i primeniti, o tome ćemo sami odlučiti, kad sagledamo sve i razmislimo, donesemo naše zaključke, naš sud o tome. Ne osudu, nego zdravo rasuđivanje. Ako je neko u nekom problemu, da pomognemo, ako znamo i možemo. Možda ne možemo mi, ali znamo ko bi mogao da pomogne, pa uputio jedne na druge ili posredujemo. Ne volim ljude, koji su k'o francuske sobarice. Sve bi da čuju, vide, znaju, a stalno su po strani i prave se nevešti, "nemaju pojma ni o čemu", ne pritiču u pomoć nikada nikome. Samo abrovišu. 

Sto ljudi, sto ćudi. Ali, ima nekog gore, ko sve pomno prati i piše recke. I kad dođe vreme naplate, nema posle čuđenja i iščuđavanja, foliranja, blefiranja,  negiranja, džaba mu pokušaji. 

Po Meni

 

Po Meni, 

Klipan, 

ako je dobio zaista negativnu ocenu iz istorije, a škola je prestižna, "elitna", uz to što je ogledna, deca su mu se sigurno smejala, ismevala i zadirkivali direktno ili indirektno, a grad je čaršija i sredina mala, koliko god bio sa 2 mil. stanovnika i verovatno se i taj čuvar Dragan možda našalio, podsmehnuo ili često pitao da li je popravio ocenu iz istorije, pa se zato našao na meti. Ili jednostavno kao neko ko bi mogao da zasmeta u toj nameri, sa kojom se saživeo klipan i sa kojom je ušao u školu toga dana, pa bi intervenisao i onemogućio ga, možda, da sprovede u delo ceo plan odstrela. 

Klipan jednostavno nije bio spreman na poraz, nije naučen kroz tih 13+ godina da gubi, da podnese gubitak, "sramotu", lošu ocenu, samom tom činjenicom da je u prestižnoj školi, "prestižnom" društvu. 

To što je uradio, je samim tim, njegov odgovor tom podsmehu, ismevanje, vređanju, njegov revolt iskazan na užasan način, podjednako užasan i težak, koliko je teškim i taj podsmeh društva sam doživljavao. 

I sada, kad se vratimo unazad kroz godine i decenije, moguće je i da su neka deca iz drugih škola i drugih sredina, a dobra deca i dobri đaci, a bilo ih je, izvršili samoubistvo iz istih ili sličnih razloga. 

Činjenica je da mnoga deca nemaju mere u zavitlavanju, podsmehu, ismejavanju, zadirkivanju druge dece, a posebno devojčice mogu biti pa može se reći nemilosrdne u tome.  

Deca, kao deca, ne kaže se džabe "Sto ljudi, sto ćudi", ne doživljavaju, ne prihvataju, ne podnose, sva isto takve grube šale, najblaže da ih tako nazovemo. Emocije su vrlo ozbiljna i vrlo lična stvar i sa Emocijama drugih NE smemo se igrati. 

Ja sam i o. Peđi zamerila njegov "pedagoški" čin, kada je rasplakao starijeg sina, ozbiljno se šaleći da ga neće pustiti da putuje na neki turnir sa klubom, jer nije bio kod kuće baš naj, naj, nešto se zamerio sestri. Taj gest o.Peđe po meni je bio vrlo, vrlo pogrešan, poigrao se grubo sa osećanjima tog svog deteta. Morao je smisliti neki drugi, lakši način da ga kazni za nedolično ponašanje prema svojim ukućanima. 

Srećom, dete je čvrsto, postojano, pa Bogu Hvala, nije uradilo neku veću glupost od te za koju je kažnjen, da iskaže revolt. Tu je, srećom, mnogo doprinelo versko vaspitanje, kojim je obasipan od rođenja. 

Emocije su nešto u šta se ne sme dirati, kopati, vršljati, povređivati. 

Ako je klipan zaista dobio keca iz istorije, pa je i nastavnica istorije zato ranjena, to je njemu, s obzirom na sve okolnosti (dotadašnji uspeh, odlične ocene, prestižna škola, neka posebnost, obeleženost s obzirom na školu) to bila ogromna teška rana na srcu i duši. Ne verujem da je bio kažnjen od strane roditelja, možda samo upozoren da vodi računa ubuduće šta radi. Ali, podsmeh društva je bila dodatna trauma, so na bolnu ranu. I pošto ocenu nije mogao jednostavni da preboli, niti da obriše, rešio je da ukloni i obriše prisustvo svih tih koji su mu dodatno zagorčavali život. 

Mazgov

Što se tiče tog drugog mazgova, to je mogao uraditi iz obesti. Iz, takođe, nekog "prestiža", dobrostojeće porodice, "prestižnih" članova familije ili prijatelja na položajima u policiji ili drugim službama. A izazov može biti i klipanov gnusni čin od prethodnog dana, pa povodljiv mazgov k'o veli, zar ovaj od 13 god da ima veća m.da od mene, bude jači, veća faca od mene sa 21 god. I tako krene "da se dokazuje", nekontrolisano. S tom razlikom da nije imao petlju da posle sam pozove Policiju i preda se, kao klipan. 

Nije tu u pitanju nikakva sekta, bar ne da se svesno učlanio u bilo kakvu. 

Ako je koja sekta i imala uticaja na obojicu, to je moglo biti samo nesvesno s njihove strane, tj. preko računara, da im se nametnuo kroz razgovor kakva "dobra duša, dušebrižnik, savetodavac, guru..." da im "pomoći gne, posavetuje ih", dā im instrukcije ... Poremeti im um, racio, pamet. 

Ubović i test u podkastu

 Eh, kad bi 🙏 Siniša Ubović  prokomentarisao moj doživljaj, moje viđenje ✍️, značilo bi mi. Pomoglo da shvatim bolje na čemu treba da poradim, šta da menjam.  A to je izgledalo ovako: 

Zamislila! U daljini nepregledno prostranstvo, spaja se sa Horizontom, ali ja sam u jednoj lepoj uvalici, malom zalivu, punom zelenila okolo, koji se otvara dalje u prostranstvo tog okeana. Zahvata vodu jednom širokom i dubokom činijom, nalik velikoj, xl salatari ☺️ od bambusa, onolikoj, koliko mogu da ponesem kad je napunim. Oko mojih nogu, jer sam zagazila u tu vodu prethodno, doplivavaju i okružuju me razne školjke, morske zvezde i morski konjići, puževi,  hobotnice, šarenolike ribe i ribice, poneka kornjača, morske alge, nešto dalje poneka prozračna meduza pluta, ali ne približava mi se, dok iza njih  skakuću delfini. 

To je moj ugođaj. Ne bih da menjam posudu jer ne bih mogla da ponesem veću, tj.težu. I u njoj imam samo vodu. Zadovoljna sam da su flora i fauna tu, morski plodovi, oko mene, na dohvat ruke i da me uveseljavaju svojim prisustvom, svojim postojanjem na toj obali, u toj vodi. 

Sad razmišljam, da li bi trebalo da izađem iz te uvale na drugu plažu, drugi neki deo obale okeana, sa još pregledniji prostranstvom u pučinom? 

Ali tu je samo pesak na sve strane i ta voda. Pusto previše. 🤔 Da sam na nekom brod hotelu na otvorenom moru, i, to bi bilo nešto drugo 😄 To bi mi vrlo prijalo, takođe. 

Moram primetiti nešto važno. Apropo tog Umiranja. Zar nije i to ubeđenje, koje vam je neko usadio u memoriju? Od rođenja nas uče da ko se rodio jednog dana MORA i da umre. I mi im, iskusnim zrelim osobama, poverujemo. I to prihvatimo zdravo za gotovo. I umiremo. 

A ja ipak mislim da se neki od nas prezasite ovoga života na Zemlji i svojevoljno, svesno, odluče da im je dosta ovozemaljskog života i požele da se iz njega povuku. I na kraju to i urade. Urade na svoju radost i zadovoljstvo, a na žalost i neopisivu tugu nekih drugih, bliskih ljudi, naviknutih na nas, naše prisustvo u njihovim životima. Ako verujemo da moramo umreti, umrećemo. Ako ne verujemo da moramo umreti, produžućemo sebi život ovozemaljski. To je moje uverenje. A mnogi se slažu sa tim da je sve u veri. 

Ja jednostavno verujem u to. 😅

Ženska ćud je glavni uzrok loših momaka

 Pa, znate kako, za sve su žene krive, pre svega. Žene daju užasno loš primer i deci i lošu, ružnu podršku muškarcima. Neke žene, ne sve, ali mnoge žene. Ženske osobe, žene, devojke. Kako? Tako što vole i veličaju jake, fizički, ne umno, snažne muškarce, šibadžije. Podržavaju i veličaju ih, ponosne su na svoje muškarce što su se negde potukli, pogotovo ako su njih "štitili", bili ljubomorni što je neko pogledao njihovu damu ili učinio gest neki, koji se pratiocu nije dopao. Ima i suludih majki, a i žena, koje potenciraju da njihovi sinovi, dečki, muževi piju, jer po njima "kakav je to muškarac kad ne može da popije 1-2 rakije i flašu piva", napr. I mic po mic, oni postaju alhosi. A deca gledaju i slušaju starije, upijaju svaku reč, svaku misao, svaku izgovorenu rečenicu, što svesno, što podsvesno, pa i ona krenu da ne razočaraju starije... Mnogim devojkama i ženama imponuje da imaju pored sebe takvog muškarca i ništa im ne smeta u njihovom ponašanju dok agresivnost pokazuju prema drugima, samo ako su fini i meki prema njima, svojim "damama". I alkoholisano stanje partnera im ne smeta, naprotiv, pogodno je za manipulaciju njima.  One sa osmehom pričaju "kako im je dečko bio priveden, jer je nekom policajcu, na dužnosti, ...sve po spisku", što ga je zaustavio zbog brze vožnje, napr. I sutradan, kad se uda i postane majka, njena deca će shvatiti iz ponašanja majke da to tako treba, sin će se truditi da bude goropadni šibadžija, a ćerke će prihvatati majčin stil i tip muškarca ... Jer umno jaki, pametni, obrazovani, za njih su šonje, metiljavi, mekušci ... Siledžije su za njih prave muškarčine. 

Ima, nažalost i slučajeva, gde decu u nekom periodu uhvati pod svoje i loše društvo, u odsustvu jednog roditelja, koji je otišao u pečalbu da svojoj deci omogući bolji život, bolje uslove, dalje školovanje ...,a drugi roditelj pokaže svoju nezrelost, uprkos svojim godinama života  ili bake, deke, ne pokažu se u datom trenutku kao autoriteti, pa dete društvo krene da prevaspitava i dete bez adekvatne kontrole podpadne pod uticaj društva i jednog dana i prekori roditelja od autoriteta, da ga nije lepo vaspitao za prilike u kojima žive, ali su mu "drugari" objasnili šta i kako treba ... Nekad ni roditelj kao usamljena jedinka ne može svoje dete da povrati u normalu, treba mu ozbiljna pomoć u tome, a država i društvo u celini, potpuno zataje. Ne postoji dobar, razrađen sistem pomoći, tapka se u mestu, baulja u mraku, pa normalno da porodica propada, budućnost  mladog čoveka se urušava, ugrožava, sunovraćuje. 

Ne mogu se žrtvovati nikakve generacije ni zbog kakvog razloga! Niko nema pravo da žrtvuje bilo koju generaciju zarad nekakvog "boljitka" države ni društva. Žrtvovanje generacije je ravno ubistvu, ranjavanju sa kobnim doživotnim posledicama. I onda neko posle hladno izjavi "ta generacija je izgubljena".(!) Hej, čoveče, jesi li ti svestan svoje nesvesti?! Ko ti daje pravo da uništiš budućnost bilo koje zdrave jedinke u društvu, a pogotovo cele jedne generacije?! Te, koji su uništili, napr. generaciju '80-te, treba najstrože kazniti.  I sad, zapravo, nameće se pomisao, možda se sve ove grozote i gadosti dešavaju sa razlogom. Ne gradi se sreća na tuđoj nesreći. Kad tad sve to dođe na naplatu. I to se mora imati uvek na umu! 

Ali, žene, na prvom mestu, svakako treba pod hitno i obavezno da se osveste i shvate šta one to promovišu i protežiraju, koji tip muškaraca i zašto? I da se malo dozovu pameti. Tada će biti i brakovi uspešniji i dugotrajniji, a i potomci normalniji. Najveća ironija je da mnoge žene vole pored sebe snažne muškarce, a s druge strane one bi da diriguju, budu glavne u porodici. E, to Zakon Prirode ne podržava. 

🌞 Sunce je Izvor Života

 

Apsolutno se slažem sa tom konstatacijom. Bagrem kasni zbog snega u Aprilu. A Sunce! Obožavam ga. Kad se jutrom probudim, a napolju vidim Prirodu obasjanu Suncem, sve mi neka milina prođe kroz ❤️ i celo telo. Budem čila, radosna i orna, puna energije i volje za sve. Kao i 🐝🐝🐝

A kad me dočeka namršteno, tmurno Nebo, tad bih da se okrenem na drugu stranu i prespavam to mrtvilo Prirode, tu sumornu stvarnost. Osećam se kao da su mi sve lađe potonule. Bezvoljno ustajem, ubeđujući sebe skrećući misli na nešto drugo. Ponekad neraspoložena, nervozna, bez razloga. Opet, kao i 🐝🐝🐝 

No, biće sve dobro, daće Bog i Medno! ☺️🙋

Crkva i vera

 Oče Peđa, Pomoz' Bog! 

Kad osetim zasićenje crkvom, kad shvatim da idem iz navike, kao po naređenju, kad mi je teško da ustanem i odem, tad shvatim da mi nešto tamo smeta, da mi se nešto ne dopada, ja prestanem da idem, na neko vreme. I onda krenem, kad osetim potrebu, bilo da je to u toku dana ili nedeljom na liturgiju. Posle liturgije, mi u našoj parohiji, svratimo u parohijski dom na kafu, čaj, neke slatkiše, slaniše, štogod, šta ko donese ili popadija spremi i posedimo i družimo se, razgovaramo. I razmišljam, neću da dolazim u crkvu zbog druženja, ko hoće da me vidi i druži se sa mnom, zna gde živim, ima i moj br.mob. Dolazak u crkvu zbog tog postliturgijskog druženja smatram licemernim, bogohulnim. I prestanem na neko vreme da odlazim. Kod kuće upalim kandilce, svećicu, pomolim se, zahvalim se, odslušam i koju molitvu preko YT i eto, te video zapise nekih od vas, otaca i crkve. I kad opet osetim jaku želju da odem u crkvu ili na liturgiju, ja opet krenem. Ne znam koliko je to  ispravno, ali ja tako funkcionišem i smatram to iskrenim odnosom sa Bogom i crkvom. Uostalom, Bog nije samo u crkvi, on je u nama samima i svuda oko nas. A i Sin Božiji nas pažljivo prati i čuva i kad to ne znamo, a posebno kad ga zamolim za pomoć u nečemu.

Neka Bisenija (!)

 Ne znam čega se boji ova KTV kad ne dozvoljava komentare na svoj rad i svoje video zapise puštene na YT?! 

Ne samo u ovom slučaju, nego uopšte. 

Verovatno žele da dominiraju, da nameću svoje mišljenje, koje mi treba samo da prihvatamo zdravo za gotovo i Aminujemo. 

Hvala, ne želimo! 

A ova majka, koja sad onog klipana naziva monstrumima, a sama kaže da je fin, lepo vaspitan i uglađeni dečko bio, kad je dolazio u njenu kuću i družio se sa njenom ćerkom. I da nije ni predpostavila da u njemu čuli monstrum, hladnokrvni ubica, a zna, ne znam otkud (?) da on nije igrao igrice na mob , ni na računaru. Kad je ona to proveravala i kako? 

Tvrdi da su mu roditelji divni ljudi, a ujedno i da se nisu posećivali, ni privatno družili!?! 

Na osnovu čega onda to zaključuje? 

I kako je sigurna da je dobro procenila te roditelje, da su divni, kad, eto klipana je ocenila kao divnog i lepo vaspitanog, a on pokaza nešto drugo? 

Kaže dotična maskirana dama da su deca izgleda pogrešno naučena da žive sa maskama, jer se lagodnije pod njima živi, a ko ih tome uči (?) kad se i sama krije iza velikih tamnih naočara, a moguće i lažnog predstavljanja, jer joj prezime stoji i na duksu, na njoj. 

Ujedno tvrdi da i ona i njena ćerka, koja očigledno nije nastradala, niti povređena iako ga je otkačila po pitanju druženja (možda nije bila u školi toga dana?) idu redovno na seanse kod psihijatara, psihologa... 

Da li zbog straha da im ne spada u maske ili zbog nedovoljnog vazduha i mira pod tim maskama, to one znaju i stručnjaci sa kojima se druže. 

Smešno je ili bar ironično, sarkastično, makar nelogično da žena tvrdi da je klipan bio prosto obožavan u društvu, iz čega proizilazi da je, valjda, od te prevelike ljubavi i obožava isti došao na ideju da malo razgrne gužvu oko sebe, jer je ostao bez vazduha. Tolika ljubav počela da ga guši, valjda. 

Glupost nečuvena! 

Jabuka

 Kaže jedan lik na Fb: 

"Adam pojeo jabuku i dobio Evu. 

Snežana pojela jabuku i dobila princa. 

Ja napravio kolač od jabuka i svi dobili proliv. "

Šta reći na ovo?

Pogrešno zumiranje 😂
Adam samo zagrizao jabuku i dobio šut kartu iz Raja.
Snežana samo jednim zalogajem jabuke se otrovala, zadavila...
Tvoji su dobro prošli samo sa sraćkom od toliko jabuka, koje si stavio u kolač 😂. 

Eto, vremenom konzumacija jabuka sve veća, ali i sve veći broj ljudi sa problemom zbog toga.

Naravoučenije(!): Ne oštećujte, ne grizite, ne jedite Jabuke, ni sirće od jabuka, opasno po Zdravlje, a i po život. 
Ona Engleska "jedna jabuka dnevno drži doktora dalje od kuće", znači nije verodostojna. Biće da vam ti Englezi  takvim savetima ne misle dobro, a ni sebi. 

Nije Isus Hristos džabe odbijao sirće, dok je bio na Krstu razapet. 

Uzgred, ja sam Miljana. A miljá je grčka reč za Jabukovo stablo, što znači da je Miljaána čitav voćnjak, Jabukar,          dok je milo jedan plod jabuke. 

Pa sad, shvatite kako hoćete. 🤷☺️

Podsetiše Me

 Podsetiše me neki, svojom objavom na Fb: "Kome baka nije davala batak i karabatak, a sama jela trticu i šiju ..."

Trticu uvek uklanjam i bacam i sada, sa mojih 67 😅 ali leđa i šiju i krilca (sem onog vršnog dela do prvog zglobića, koji takođe bacim) oglockam zadnjih 10-tak godina (jer mi žao da bacim, kerovi ne smeju pileće kosti, a nema ko drugi da pojede) i shvatih da na tim leđima i krilcima ima i poprilično mesenca, onako, sve ukupno, ništa manje nego u jednom karabataku. Tetiva je dobra samo da zamasti supu, tu, po meni, nema šta da se pojede, sem holesterola 😄 Sem ako imamo različite pogled na to šta je trtica. Po meni to je onaj sami vršak na kraju leđa, ispod kog izlaze  jaja, ali i izmet.
Otac mi je čim sam počela sedeti za stolom davao batak u ruku i uživao gledajući me kako ga tamnim 🤷 karabatak su mi, neko od odraslih, sekli. Belo meso sam počela dobijati kasnije, jer je ono prilično suvo i teško se guta (smatrali su roditelji), sem u supi, čorbici iseckani ili ako je baš, baš sočno, mekano, dinstano ili od pečenog pileta. 

Uticaj na decu preko kompa

 Slažem se sa ovim čovekom. I ja sam, već odavno, stekla utisak da se na decu utiče, u negativnom smislu, putem interneta. Nisam provalila preko kog kanala, na koji način, ali posle par sati i par dana "kopanja", pretraživanja, druženja sa računarom i nekim društvom, deca i ne baš mala deca, odrasli ljudi, počnu da se ponašaju čudno, ponašaju identično, možda sa razlikom u sočnosti psovanja, načinu izražavanja nekih želja i prohteva ili besa, u tome da li konzumiraju opijate ili ne, ali da koriste ne samo isti rečnik, nego i cele rečenice, kao da su svi iz istog udžbenika učili napamet text... I onda stanem i zapitam se šta li je sad gledao, čitao, ko mu je taj savetodavac? I bilo mi je žao ponekad što ne mogu da saznam ko je, pa da ga nađem i lično se sa njim obračunam, da mu ja očitam Oče Naš. Jer to mora biti neki govnar, jak samo dok je u zasedi, u senci. Kad izađe na videlo svene pod sunčevim zracima, kao kap vode ispari.

Zanimljivosti sa Bloga

 Zanimljivostima nikad kraja! 

Neko me baš revnosno prati, u stopu, izgleda! 

No, meni to ne smeta. Svakako me neće zbuniti, ni posramiti, niti ću ustuknuti, ni prestati da govorim i pišem ono što mislim. 

Davno sam porasla i prerasla tu životnu fazu svog odrastanja. 

A evo zašto to kažem! 

Moje neke objave, komentare, razmišljanja ponekad stavim i na moj Blog. Tako stavih i ovaj vezan za ovu neviđenu tragediju u OŠ u Prestonici. 

I vratim se posle nekog vremena da nešto još dodam. I sačekalo me je iznenađenje! 

Ceo tekst ispisan ćirilicom. A pišem samo latinicom, jer u ovom mom Mob ne postoji opcija Srpski/ćirilica. Kad baš hoću neku reč da napišem ćirilicom, ako je to moguće, upotrebom rusko pismo. 

Naravno u ruskom nema slova Đ, pa je "Vredniša" koji me prati i "koriguje" moje objave, između ostalog, u jednoj reči napravio grešku u pisanju. 

Eto, na Društvenim mrežama, a Blog svakako smatram društvenom mrežom, iako ga lično više doživljavam kao Notes, za pribeleške, koje ću jednog dana upotrebiti za napisati makar jednu knjigu iz mog Života, je svako iznenađenje moguće. 

Zato, Narode, ne dajte se zbuniti, pišite, objavljujte sve o čemu imate svoje mišljenje, stav, sve što vam leži na duši, što vas muči, koči ili raduje, uveseljava. 

Samo bez vulgarnosti, poput one "spisateljice" Rudan,  nepristojnih reči, ako je ikako moguće, a jeste, ako se potrudimo. Sinonima ima na pretek i opisnih reči i načina. 

Masovno ubistvo u OŠ u sred Prestonice

 

Какав је то пиштољ са којим можеш да упуцаш 9 особа и раниш још 6? То ће пре бити пушкомитраљез.
И сва та саучешћа, па то је чисто лицемерје. Коме је до било чијег саучешћа кад изгуби нешто најдрагоценијие, а то је живот најмилијег?! Може ли саучешће да врати неког у живот? Нее

Посрнуло друштво у целини, посрнули закони. Школа одавно није ВАСПИТНО-Образовна установа, него само образовна. Родитељ може бити свако. А и да је најдивнија особа тај родитељ, он је огромна мањина у посрнулој друштвеној заједници, тешко се сам може изборити против свих зала.

Тај "геније" је још пре 2 год.изјавио на дечијој клиници, како прочитах негде, да ће се бавити Астро-физиком. И још већи "генији" га оценише као "врло интелигентног и паметног" дечака, 10-11 год.старог, уместо да су се са њим и његовим менталним здрављем озбиљније позабавили.

И да иронија и лицемерство буду већи,помоћ нуди неки Ескобар(!)из Америке, у којој се такве ствари, убиства и масакри по школама,вртићима,тржним центрима, дешавају, ако не свакодневно, оно бар недељно. Да умеју тај Ескобар и Амери да реше тај проблем, решили би га прво у Америци. 

И наравно, сада филозофирање по друштвеним мрежама, како је деци потребна родитељска љубав, а не њихови прекивремени сати  

ТВРДИМ ОДГОВОРНО да није тако! 

НЕ, деци је потребно СВЕ! И храна и одећа и обућа и друштвени живот и ваншколске активности и летовања и зимовања и викенди ван града, ако живе у граду и викенди у граду, ако живе на селу и миран и уредан породични живот, уз родитељску љубав и уз слободно време родитеља проведеним са својом децом. 

I naravno, ne zato da bi bili Inn, ni snobovi, niti strogo firmirana garderoba, nego sve ono što odgovara klimi ove naše geografske širine, a da je njima udobno, čisto, neokrpljeno, niti pocepano, u dobrom stanju i ono što decu interesuje od aktivnosti, za šta pokazuju sklonost, imaju talenta ili bi mogli da daju dobar učinak i imali korist od neke savladane veštine, bilo da im je korisno za zdravlje ili kao hobi, koji bi sutra mogao da bude i izvor nekog prihoda, a svakako razonoda i pametno utrošeno vreme. 

А за све је потребан НОВАЦ, кога у Свету има у изобиљу, само је ПОГРЕШНО РАСПОРЕДЕН, ПРИГРАБЉЕН од стране болесних мегаломана, који свој нерад и тиранију над недужним Човечанством, богато наплаћују на разне начине. 

I samo to ime, tj.prezime Eskobar izaziva sumnju i podozrenje i nije slučajno poslat u Evropu i Srbiju, već sa nekom simbolikom, ako znamo da je najveći magnat, proizvođač i narkodiler bio izvesni Kolumbijac Eskobar.

*Пабло Емилио Ескобар Гавирија био је колумбијски наркобос и кријумчар. У историји је запамћен као најмоћнији и најбогатији криминалац. На врхунцу моћи 1989. налазио се на седмом месту Форбсове листе најбогатијих на свету са процењеном имовином од 25 милијарди долара. Википедија"

Treba diplomatskim putem tražiti od Amerike da povuče tog Eskobara iz Srbije i pošalje nekog drugog. 

 

I naravno sada svi traže krivca u nekome, u porodici, u školi, u medijima, u igricama, samo ne u društvu u celini , niti u sistemu. A činjenica je da kad potražite pomoć tih stručnih lica, ne nailazite baš na dobar prijem, niti na širom otvorene ruke, mi dobar savet za rešenje problema, nego su naklonjeni sistemu koji vlada i ta načela primenjuju. 

Ovaj profesor je apsolutno u pravu, kad su ova škola i ova deca u pitanju. Njihova genijalnost je napumpana i našpanivana, kako je i sam rekao. A deca se upisuju preko veze, po preporukama, deca "uspešnih" roditelja, tj. biznismena, lovatora, idu na mnoge vannastavne aktivnosti, dobro plaćene, naravno, odevaju se formiranim, skupocenim garderobi, etc. I po tome je škola "elitna". Pohađaju je uglavnom deca iz krugova "elitnog beogradskog društva". I tu se roditelji utrkuju ili dovijaju na razne načine da pariraju onim boljestojećim roditeljima. 

A interesantno je da dečka, počinioca zločina stručna lica u razgovoru karakterišu kao asocijalno biće, anio i dan ranije na rođendanu kod drugova, drugarica,  usamljenog i povučenog u sebe, tihog, a sa druge strane da je imao razradu plana sa spiskom, uglavnom devojčica za odstrel, a da taj isti ima u porodici svojoj, u kući svojoj i sestru, 2-3 god.mlađu i da se njoj nije poverio ako je imao bilo kakav problem sa devojčicama i da od sestre nije tražio mišljenje i savet. 

A možda i jeste. I tu devojčicu treba na ispitivanje i preispitivanje, da se otvori i kaže šta ona zna o svemu.  

Zanimljivo je da je sve imao na stolu, a sestra nije čeprkala po njegovim papirima.. .ako to već nisu roditelji. 

I gde je bila ta sestra u vreme izvršavanja tog zločina, u kojoj školi? 

A škola je elitna, jer je pohađaju deca uspešnih biznismena, lovatori, deca roditelja iz "elitnog društva", tajkuni i drugi. Koliko su talenti za bilo šta, to je diskutabilno, sve uspehe postižu uz veliki napor i rad, uz časove van nastave. I tu se utrkuju roditelji, da pokažu svoj visok status, pa to prenose i na decu, taj rivalitet.