16.nov.2021.
Ovo su Moja Razmišljanja.
Možda i potpomognuta današnjim Sv. Djurdjicom ...
Malo opširniji text, pa ko ima želju i vremena dobrodošao je da uroni u moje ❤️, misli i doživljaje ... 💁
Ja sam se izgleda po Božijoj volji morala razboleti od ovog Virusa, da bih mogla bolje shvatiti i uočiti o čemu se tačno radi.
Moram reći da sam ubedjena bila i još uvek sam da su pacijenti umirali zbog neadekvatne terapije, neadekvatnog protoka kiseonika i sl., ne u ovoj bolnici, nego generalno.
Ljudi, ne bojte se Virusa!
Ja, podvlačim, nisam se uplašila ni trenutka, samo sam bila potpuno smlaćena, kao da je parni valjak prešao preko mene.
Virus jeste veštački i napravljen je da narod zaplaši i da ga na brzinu sruči u krevet.
Ono što sledi posle jeste za uzbunu i alarmiranje, a to su TVRDIM lekovi! Oni su ti, koji izazivaju razne tegobe i teskobe i stvaraju nove zdravstvene probleme i nove "hronične" zavisnosti. Lekovi su neopisivo toksični i napravljeni tako da direktno udaraju na motoriku, na mozak pre svega, na blokadu i iscrpljivanje organizma.
Naravno, u zavisnosti od starosnog doba, konstitucije, kondicije, predjašnjeg zdravstvenog stanja, sve se podnosi teže ili lakše.
Vakcine su osmišljene tako da ublaže dejstvo tih otrovnih lekova, pa navodno, ko se vakcinisao lakši oblik bolesti ima, ko nije prodje sa težim posledicama.
Ali ni to nije tačno, jer umiru i jedni i drugi, kao što se i razboljevaju i jedni i drugi.
I stari i srednji i mladi.
Cela poenta je u tome da je neko, po meni psihički teško poremećen, došao na ideju da prepolovi ili drastično smanji broj žitelja ove Planete, da na tome zgrne gomile novca i bogatstva, a još i da od nas napravi čipovanu Sajber populaciju, kojom će bolesno da se igra i upravlja.
No, ona Orwelova '84. je davno, davno prošla. Ostala je u prošlom, XX veku. Ovo je novi Milenijum i XXI vek.
Ne smemo dozvoliti sada NIKAKO da nas leče na dosadašnji "novi" način.
Zapravo i pre ovog Virusa su trovali temeljno narod. Ljudi već par decenija unazad postaju hronični bolesnici, navlače ih na po šaku raznobojnih pilulica, za sve i svašta.
Narod pun poverenja u medicinu i lekare, farmaciju, poslušno trčkara od doktora do doktora, u apoteke po mesečno sledovanje, pa iz apoteke izadju sa punim kesama i cegerima, kao da iz supermarketa izlaze, a ne iz apoteke.
Na stranu što u apoteci ostave polovinu svojih skromnih penzija, pa posle nemaju dovoljno ni da se prehrane, a kamoli da paze šta jedu, da se zdravo i kvalitetno hrane, da vode zdrav život, žive u miru, bez stresa, jer i mnogo skupe i visoke režijske troškove moraju platiti.
Ako ne plate, kamate rastu, utuženja slede, pa i oduzimanje imovine, gubitak krova nad glavom.
Sve je tako pažljivo i temeljno, do u detalje osmišljeno da se čovek drži pod kontrolom, u stalnom strahu i stresu, od strane državne uprave, sistema, pa do ličnog, subjektivnog osećaja, savesti, svesti.
Najosnovnije je znati, što rekoh i sada u bolnici, ako neki lek posle 3-7 dana ne daje rezultate (kao moj antibiotik za 10 dana, pa mi na moje komentare konačno promeniše u Longacef+još toga), on mora da se menja, a ne da se forsira uporno i da se stvara zavisnost kod pacijenata ili rezistentnost.
Ljudi, ne bojmo se!
Budimo svesni svega što nam se u ovom trenutku dešava i bistrog uma krenimo dalje.
Idemo na POBEDU nad Zlom!
To nam mora biti osnovni i jedini cilj.
Ma, ne bojte se ni Čipovanja.
Nek nas na najpokvareniji način sve čipuju.
Čip radi dvosmerno, kao i dvosmerna struja. Preko čipova možemo i mi njih UNIŠTITI!
Preko čipa mogu pokušati da nam nameću neke svoje ideje, misli, sugestije. Ali, mi imamo i Mozak, koji nam je Gospod dao. Nismo kao kompjuteri, samo na Čip vezani. Zato Mozak sačuvajmo od trovanja lekovima, da naše vibracije i naše misli budu jače od njihovih sugestija preko čipa.
Oni i pokušavaju da nam blokiraju, onesposobe mozgove, da bismo samo preko čipa dobijali sugestije i postupali u skladu sa sugestijama, jer drugog izbora nemamo.
Ako nam mozak, funkcioniše normalno, makar delić mozga zdravorazumno, onda drugog izbora imaćemo na pretek. I ignorisati njihove sugestije. Smatraćemo ih drugim ja, egom ili iskušenjem djavoljim i odbijati. Opet, s druge strane, zar nema 1000 nekih virusa po kompjuterima, koji napadaju program, uništavaju informacije, softvere?
Tako je i sa čipovima, koje bi nama ubacivali.
Sada oni proveravaju, na neki način, reakciju čipova na neke viruse.
Što se tiče njihovog maštanja o odlasku na neku drugu planetu, ja kažem "Ah, te puste želje!"
Meni lično bilo bi mnogo, mnogo drago da odu gde god i ostave nas da se sami o sebi staramo, snaći ćemo se već nekako. Don' t worry!
No, zanoravili su činjenicu da prolaskom kroz obruč, kroz Orbitu, ljudski mozak gubi informacije, Svetlosne godine brišu pamćenje, memoriju. Tako će i njihova memorija biti obrisana, uništena i ako i kad stignu tamo negde na neku umišljenu Planetu, zaboraviće što su tu uopšte došli, šta su hteli itd i sl.
Drugo
Zato moramo biti prisebni.
Ne smemo dozvoliti da nam truju mozak otrovnim sredstvima, pod izgovorom da nas leče od bilo kog soja bilo kakvog Virusa.
Mozak moramo sačuvati zdrav.
Dao je Bog mnogo davno biljku za svaku priliku, za održavanje zdravlja i lečenje eventualnog poremećaja istog. Ne mogu navesti imena biljaka, ne bih da neprijatelju guram naše odbrambeno oružje u njihove ubojite šake, ali svako od vas će pronaći pravu, ako se potrudi.
Ja sam Vernik, u Boga čvrsto verujem.
Ko nije, neka to pripiše Majci Prirodi.
Nije mi cilj da bilo koga pozivam u Veru ili Crkvu, svako ima Pravo i Obavezu da sam o svemu razmisli i odluči po pitanju vere, bez fanatizma.
U Kovid bolnici, gde sam provela 17 dana, zbog ovog Virusa, susretoh se sa mnoštvom različitih pacijenata, tj. osoba različitog karaktera, godina, obrazovanja, itd, itd ...
Kad nešto kažem, posavetujem, prokomentarišem, onima nižeg stepena svesti i inteligencije, mogu slobodno tako reći, je sve smetalo i drsko su komentarisali kako sam ja mnooogo pametna, filozofiram, sve znam ...
Ja par puta istoletisah te komentare, pa na kraju odgovorih:
"Ja, sve ovako glupa, laički nastrojena, nedovoljno obrazovana, ovde dodjoh samo iz jednog razloga, a to je ovaj Virus.
Ja kako vidim, svi vi prepametni i bolji znalci od mene po svim pitanjima, ovde ste došli sa 100-tinu, ma, 1001-nom bolešću i još ovim Virusom preko (neko s rakom pluća, drugi sa stentom, trećem zbog raka izvadili bubreg, neko je na dijalizi, mnogima visok pritisak, visok šećer, astmu imaju i svašta nešto, svi došli sa po kesom svojih lekova, koju redovno uzimaju, a u bolnici im daju ono što oni nemaju, svi su na infuziji i nekim injekcijama i bocama/bočicama antibiotika, svi imaju braunilu, kao i ja ... ).
Ja samo primećujem neke stvari, logički ih povezujem, dajem ideju da o tome razmislite sami, za vaše dobro. Ako hoćete razmislite, ako nećete ne morate. Vaš život i vaše zdravlje je vaša stvar. Vi ste odgovorni za sebe i svoj život. Meni ni u džep, ni iz džepa. Molim lepo!"
I od tada su ti neki počeli da misle i da se uzdržavaju od glupih i uvredljivih komentara.
A i sa medicinskim osobljem, lekarima imadoh duel. Ne svadju, nisam bila ni drska, ni neprijatna, samo iskrena u borbi za moje ozdravljenje i moje dobro.
Iskrenost je moja najveća mana, to znam i često me je koštala puno, ali Bog me je takvom satkao i ostaću to što jesam do kraja života.
Mogu da u nekim situacijama prećutim, zaobidjem istinu, ali ne da se uplićem u laži. Laž prezirem.
Dapače, u bolnici mi je naglo i nenormalno skočio pritisak (175/100), a i šećer (14,8)
Dan za danom počeše na svako merenje šećera, preko 7 da mi daju injekciju Insulina, kao i neku tableticu za smanjenje pritiska. Često i da je polako pogrickam, bez vode, da bi brže delovala.
Ja radih kako kažu, par dana, a onda se pobunih jednog dana. Rekoh doktorima, sa načelnicom, u viziti, da sam ja došla, da kažem zdrava, samo zbog Virusa, bez drugih tegoba i bolesti i nemam nikakve moje lekove ni terapije, kao drugi bolesnici i da neću da se navlačim ni na kakve insuline, ni lekove za pritisak, ni slično. Hoću po izlasku i dalje da budem zdrava.
Pažljivo su me pogledali i ubedjivali da neću imati tih problema po izlasku, da je sve to trenutno i zbog jakih terapija, koje tu dobijam, itd, itd. Rekoh "Dobro".
Nisam im rekla da poznajem ljude koji su izašli iz Kovid bolnica upravo sa tim problemima i nadalje se dodatno od šećera i visokog pritiska sada leče. Prećutah, da ne ulazim u preteranu, smarajuću diskusiju.
Sve što pacijent kaže, na šta se požali, lekarima ili sestrama, sve se prenese i evidentira u istoriju bolesti, koliko sam ukapirala na licu mesta. Bar u ovoj bolnici je tako. Plus, svaka smena sestara prenosi situaciju za svakog pacijenta pojedinačno narednoj smeni, kao i svaka lekarska ekipa sledećoj smeni, obišavši zajednički svakog pacijenta.
A smene su rano ujutru, oko 6-7h i uveče oko 7. Ponekad i tokom dana pristigne neki spec.za odredjenu oblast, pulmolog, kardiolog, innternista ... i napravi se blic vizita. Tokom smene, dnevne noćne, više puta meri se Saturacija, kol. kiseonika u organizmu, kao i pritisak, svim pacijentima.
A vadi se i krv, oko ponoći, što najviše uznemiri preplaši pacijente, pogotovo tek pridošle... pa ujutru, tokom dana po potrebi.
Snimanje pluća prečesto, svaka 2-3 dana, što takodje uznemiri pacijente, zastraši tolika količina zračenja.
Elem, tu je i taj "čarobni" kiseonik, koji je najglavniji iscelitelj Virusa, uz dodatne antibiotike i infuziju.
Kiseonik, maska, moraju se imati 24 h dnevno. Udje li lekar ili med.sestra u sobu, a vi bez maske, strašno (!) Ne saradjujete, neposlušni ste!
Kad sam došla, prva 2-3 dana sam bila bez kiseonika. Posle mi je tadašnja načelnica uvela masku sa protokom kiseonika od 2 litre. Za dan dva od 4 litre.
Meni je ta maska užasno smetala, pravila mi snažan prtisak u grudima i bol, nemogućnost normalnog disanja. Zato sam je povremeno stavljala i skidala.
Stalno su me opominjali da Stavim masku, pa masku, moja objašnjenja da mi ne prija, da mi tu nešto ne odgovara nisu uvažavali.
Ja onda krenuh logikom.
Rekoh da ja dolazim sa planine prepune kiseonika, sa Kosmaja. Ako je to glavni lek za ovaj Virus, kako se ja uopšte razboleh od ovog Virusa, pored toliko kiseonika?!
Naravno, odgovora nije bilo.
No, da ne dužim. Posle nekoliko dana jedna lekarka ili je to bila nova načelnica, povećala mi je kiseonik na 14 litara protoka. Malo se prepadoh na tu cifru, koju je izgovorila, ali (!) kad je uključila na tu jačinu, ja konačno osetih da kroz tu masku zaista teče, struji taj kiseonik o kome pričaju. Kao da stojim na Povetarcu, koji mi miluje lice. Udišem ga čistog, normalnog, ali ni to nije moguće 24h bez prestanka. I na vetru kad stilojiš moraš povremeno glavu da okreneš levo, desno, da se okreneš od siline, količine vazduha, koji ti duva u lice, da bi mogao normalno da dišeš.
Tako i ja, s vremena na vreme skidah masku, stavljah je samo onoliko koliko je meni prijalo. A prijalo mi je. Sobe se retko i pogrešno provetravaju, često nema dovoljno kiseonika, suši se nos, grlo, bronhije, teško se diše, kašlje suvim kašljem, sem kod onih sa kancerom pluća i astmatičara.
Posle par dana smanjili su mi na 10 litara protoka, što takodje prija, a za par dana na 6, što nije baš ni prijatno ni previše neprijatno.
Na 4 i 2 litre je potpuno beskorisno trošenje kiseonika. Čak i štetno po pacijenta, rekla bih.
I to im pred kraj i objasnih. Uz 4 i 2 litre ne oseća se ama baš nikakav protok kiseonika. Osećam se kao da sam obema šakama pokrila nos i usta i pokušavam pod njima da dišem. I naravno, to mi pravi snažan pritisak u grudima, na bronhije i bol i smeta pri disanju i izaziva suvi kašalj.
I sad se pitam, kako ja to nisam saradjivala sa lekarima, da su se požalili našem popi Novaku Iliću, kad se kod njih interesovao za moje stanje, pa me je nazvao i iskritikovao u jednom trenutku.
Hvala mu za kritiku, jer me je ovakvu emotivnu, iako mnogima ne ličim na emotivca, rasplakao, pa mi je konačno proradio nos i grlo, bar na kratko, te se oslobodih svog onog krvavog sekreta, s početka bolesti i strašne upale grla ( kad nisam smela ni mogla ni pljuvačku da progutam bez prethodne psihofizičke pripreme), već zabetoniranog u meni, koji mi ne dozvoljava da normalno dišem.
Zamolih tada popu, uz svu zahvalnost za sve što je učinio za mene, da više ne zove lekare, jer ne želim da zbog mene ima neprijatnosti.
Jer, ja sam to što sam. 65 godina mi je. Borac sam i boriću se za moj život i moje zdravlje i nadalje na moj način, ukazujući na sve ono što mi prija i prihvatajući to, a ako ne odgovara, odbijajući to.
I ovim putem ocu Novak Ilić veliko HVALA za sve što je učinio i preduzima da mi olakša ove dane u bolesti i lečenju, oporavku.
