Ko o čemu, baba o uštipcima! Podstakla me ova najava "kraljevskog" venčanja u Srbiji, nekih "kraljevčana" nepostojeċih država SHS i Kraljevina Jugoslavija. Ni ona druga, socijalističko-komunistička ne postoji veċ nekoliko decenija, a kamoli kraljevina.
Biće to vrlo skup ceh za ovu malu napaćenu Srbijicu i bespotreban.
Nek se svako ženi i udaje o svom trošku.
Moguċe je da ċe doći i nekakva elita svetska i članovi raznih dinastija, ali nama je skup taj marketing.
Gde je miraz tzv. princeze grčke? Koju teritoriju je ta grčka poklonila Srbiji? U takvim slučajevima, gde se prinčevi i princeze venčavaju, ženikova zemlja mora da profitira na mirazu snaše. Mi smo Pravoslavna Hrišċanska zemlja, u kojoj vlada patrijarhat i naši običaji i tradicija su takvi. I očekujemo da se poštuju. Zahtevamo da se poštuju.

Druga stvar, koja me okupira celo popodne jesu ti "Nemanjići".
Svi vladari iz te dinastije su poneli ime Stefan...+ neko drugo ime. Prema tome, taj " stefan" nije njihovo ime, nego nekakba titula.
Ako je stefani grčka reč za venac, onda su i oni bili nekakvi grci sa lovorikama, nekakve vojskovodje pre nego kraljevi. Živelo se, znači,  pod nekom vojnom upravom u Srbiji u to vreme, Nemanjićko, tj. Vizantijsko. A sami Vizant ili Bizant, opet je grčki pojam i aludira na grčku državnu vlast.
Pa i samo ime njihovog oca, Zavida, ukazuje opet na grke. Ti zavide celome svetu na svemu i svačemu i koliko god da imaju, nikad im nije dosta. Nezasiti su i Zavidni!  To Nemanja aludira na nemaštinu. Vladali su nad našom Srbijom, znači, zavidni i siromašni, ili su nas gurali svojom vlašċu u nemaštinu i siromaštvo.
Zato valjda i danas tako živimo, jer se oni stalno pozivaju na tu Nemaštinsku dinastiju.
Zatim (!)  ako malo još proanaliziramo to ime Nemanja, dolazimo do jedne velike nelogičnosti, jer u Srpskom jeziku nije postojalo slovo Nj! Њ!  Njega je uveo Vuk Karadžiċ, koji je bio savremenik Miloša i drugih Obrenovića, a ne dinastije Nemanjića!
Neko se stalno poigrava sa inteligencijom Srpsko-Srbijanskog Naroda, non stop gurajuċi neke nelogičnosti, izmišljotine i laži, kao istorijske činjenice.
I nismo mi prepisivali tudje knjige u Resavskoj školi, nego sopstvene, drugima za nauk ili da sačuvamo koji primerak, jer su nam nekakvi veliki "prijatelji" krali sve što su mogli, pa se posle kitili tudjim perjem! To je istinit istorijski podatak i činjenica.
Ne volim kad mi neko prodaje bele bubrege za bubrege.

I kako to da su vlast i sve vitalne ustanove Srbije u Beogradu, u ul. Nemanjićevoj, kako da za toliko vekova nije prešla ili se nije promenila u Bogatića, nego ostade u Nemanjića?