U onu Penzionu službu u Nemanjinoj ne treba ići bez neke eksplozivne naprave. NIKAKO!

Sta si dozivela? (Smilja D.)

A šta nisam, Smiljka. 7.sep. odem da zamolim da mi urade rešenje što pre, da ne čekam mesecima, a žena kaže "Pazite sad! Ja sam to rešenje uradila od jutros. Nadje na stolu predmet, unutra privremeno rešenje, treba da prodje kontrolu i potpis. I od tada do danas ja ga nisam dobila. Naloženo joj je da sačeka 15 dana, zbog neke provere za dve firme, u kojima sam radila po par meseci... Posle se ispostavilo da je napravila čisto tehničku grešku u šifri jedne od tih za proveru... Pisala sam i Molbu na licu mesta, po njenom savetu, u dve rečenice, da mi izdaju Privremeno, a naknadno da dobijem Konačno. Oni prave famu ni oko čega, kao da sam ušla u NASU, pa su te greške nešto što treba da prodje strašne kontrole... Da se prekrstiš! Za ne poverovati! I ako ne nadjem vezu, ko zna koliko ċu još čekati. A nije mi više do čekanja, uopšte nisam u prilici da čekam više.
Čekala sam promenu sa 58 na 60, pa sa 60 na 61, pa sa 61 na 61 i 6 meseci... Od 2000-te do danas imam samo 3 god. rada upisanog u knjižicu. Ono ostalo mi je iz prethodnog režima.
Ako posle 45-te ne možeš naċi normalan i pristojan posao, treba odmah da te penzionišu, a ne da te puste na milost i nemilost stihiji i da se snalaziš kako znaš  i umeš da preživiš. Ovo nije sramota, ovo je kriminal. Oni atakuju na moj život, ostavljajuċi me bez sredstava za život. Pa, prema svim zakonima sveta, imam pravo na samoodbranu, kada mi neko ugrožava život, da se borim svim sredstvima za odbranu mog života. A eksplozivna naprava je izgleda najefikasniji način.

Izgleda kod tebe bas Marfijev zakon... kad nesto krene naopako.. nema kraja... Izdrzi ovu torturu... u pravu si.. bez veze nista ne moze da se uradi.. bas mi je zao sto ne mogu da ti poognem (Smilja D.)

Ma danas sam išla kod direktora i ništa nisam uradila, sem što sam se maximalno iznervirala. Onda pitah ko je viša instanca, reče mi njegova koleginica načelnica. Načelnica je pre 12 isparila iz kanc. Ali otići ću joj ja u četvrtak u 8,00.
I to da ne možeš kod tih službi da se popneš, sem pon. i čet., pa još od 8-12h  je bolesno.
Isteraću ja pravdu na čistac, samo sve je moglo i normalnim putem.

Znaš Smiljka, ne znam kakav je Marfijev, ali moj je provereni. Ko god mi je naneo zlo ili nepravdu u životu, sručilo mu se još veće na njegov život. Uvek im se po nekom zakonu Prirode i Univerzuma vratilo.
Samo, ja nisam tip koji se time nasladjuje i zadovoljava. Više volim onu: ne diram te, ne diraj me, ako ne možeš lepo ili pomoći, ne smetaj i ne nanosi zlo, zaobidji me, u što većem luku. Ali, nismo svi isti.

Ja razumem da neko u radu napravi grešku, ali onda očekujem da taj neko ispravi tu grešku, odštampa sta treba, stavi predmet pod mišku, podigne guzu sa stolice i ode kod kontrolora, da pregleda ponovo i odatle produži kod direktota, da potpiše Rešenje i da mi isto uruči na licu mesta, uz moj potpis i datum prijema na njenom primerku, koji ostaje u predmetu, da sam isto primila.
U normalnim zemljama bi trebalo da se radi tako. I još da se izvini stranki/klijentu, što je imao neprijatnosti i morao da dolazi zbog toga.
ALI (!)  u Nemanjinoj ti objašnjavaju da je to procedura! Kad ona ispravi grešku, to ide kod KONTROLORA, na ponovni pregled i odobrenje, pa na potpis kod direktora!
Da se prekrstiš! Morala sam primetiti glasno, da ja nisam došla u NASA-u, nego u jednu običnu socijalnu službu. I ne znam što od običnih stvari prave famu?!
Kao da predmet treba da ide s kontinenta na drugi kontinent, zaboga, a ne iz sobe u sobu ili sa sprata na sprat.
Uostalom elektronizovani su. Grešku ispravlja u kompjuteru, prosledi mailom Kontroloru, za petnaestak minuta max. treba da dobije odgovor, odštampa Rešenje i prosledi opet mailom na elektronsko podpisivanje ili digne guzu i skokne sprat više po potpis lično. I grešku je napravila lično, molim lepo.
Neeee, oni napraviše famu oko ispravke jefne, pre svega, potpuno tehničke greške, koja ama baš NIKAKVE veze nema sa mojim Privremenim rešenjem!
Pogrešila šifru za Omladinsku zadrugu, gde imam 3 meseca rada, preko iste.
2000-te sam išla u Nemanjinu po listing, kad tamo, nije mi izmirena obaveza za poslednju godinu u Tur.ag. Kvarner express, iz Opatije. Odem u Istorijski arhiv na N.Bgd i žena na koju  prvo naleteh, pita koja firma? Ja joj kažem, a ona kao iz topa kaže "Ne, mi takvu firmu nemamo!" Ni trenutak  nije potrošila da pogleda registar, kartoteku. A ja radila u toj Agenciji 14-15 godina. I mnogi pre i posle mene. I mnogi otišli u penziju u medjuvremenu. Firma je hrvatska, ali mi smo bili beogradski osiguranici.
Jedino, ja sam sporazumno napustila firmu čim je počeo rat u ex Yu.
Definitivno rade nesposobni ljudi na mnogim mestima. I unazadjuju i Državu i narod i život i standard ljudima.
S t r a š n o! Neizdržljivo je više.