Coaching

 Korisni saveti i divan podsetnik, kao i uvek. 

Apropo tog peglanja, evo osveženja ☺️ Ja sam uvek volela da peglam, a i peremo suđe. Dok peglam, sama sam i mozak pustim na pravu, što se kaže. To u mom slučaju znači da obletim ceo Svet. Razmišljam o svemu i svačemu. To je zapravo moje vreme, vreme za mene, za "meditaciju", za razmišljanje, planiranje, preispitivanje, donošenje  odluka, osvešćivanje nekih stvari, pojmova, odbacivanje nebitnih stvari, nebitnih, toksičnih osoba itd. i sl. 

I moji ukućani su znali da dok peglam volim da budem sama i to su poštovali. Zadnjih godina uhvatih sebe da i ja kupujem stvari koje se ne moraju peglati 😅 a nemam više veliku porodicu, imam vremena na pretek.

Za pranje suđa je kod mene važilo pravilo, da još valjam poslednji zalogaj u ustima, a već sam skočila da raspremam sto i perem suđe. I to je tako trajalo godinama i decenijama. U zadnje vreme osećam da mi skakutanje i pranje suđa počinje da smeta, nije mi više gušt da odmah sve pospremim i rasklinim. Ali ni dalje ne podnosim da vidim suđe u sudoperi, ni jednu, dve stvarčice. Zato zaključujem da je došlo vreme da sebi pomognem i olakšam život, a da i dalje ispoštujem sebe i svoje principe po pitanju sudopere. Reših da jednostavno kupim sudomašinu iako sad živim sama.. Ne živim više u gradu, pre par godina, od odlaska u penziju, preselih se na planinu, a gradsko sam dete, ali to ne znači da treba i da živim po pravilima iz doba praistorije. I na selu se može živeti u komfornim uslovima, ako tako odlučimo i učinimo prave korake u tom pravcu. U selu je i lakše zaraditi novac nego u gradu. U gradu živiš od plate. U selu uvek možeš napraviti neku bašticu i dr., a i zaraditi extra money sezonskim radom na nekoj plantaži branjen voća, ručnim radovima i sl. 

Lep pozzz ❤️ 🙋

Trump i preljube

 Te porno fufike jedino na taj način i znaju da zarađuju, na skandalima, za drugo nisu ni sposobne.

Melanija treba da im se svima nasmeje u lice i da ih ignoriše. 

Kako neka statistika kaže, svaki predsednik Amerike je imao aferu sa tim fufikama. Ma to je takav nedostatak morala kod tih žena po US da su neprevaziđene. Trebalo bi ih kazniti i zauvek to zauvek uskoreniti iz društva. Zbog tih koje na takav način zarađuju, druge koje su zaista imale neki problem, neko nasilje pretrpele, ne usuđuju se da se jave, da prijave slučaj. 

Svako normalan bi odbacio takvu optužbu, jer su to žene lakog morala, bez stida i srama, koje na taj način zgrću lovu 

Злоупотребе друштвених мрежа! (отац Предраг у Јутру ТВ Прва)

 Comments

Milya Priba

38 seconds ago

Konačno i to dođe na red. Bravo! Hvala o.Peđi, drugom gostu i vama u studiju. 

Zašto ih prihvatamo? Ne moraju to biti problemi. Jednostavno, iz želje da damo podršku jednoj Pravoslavnoj grupi, nekim pojedincima, udruženim u istoj nameri da Hrišćanstvo, veru, crkvu, približe zalutalom narodu, koji se od svega odredio, otuđio.  Ali, posle par njihovih poteza počne sumnja u ispravnost. Ipak saslušate jedno "učenje" i sumnja se pojačava. Onda krenete da skrolujete, da ih malo "pretresete". Oni vam se često prvi obrate, a onda traže da vi njima pošaljete zahtev za prijateljstvo na Fb, napr. To im je valjda neki alibi za sutra, za (ne)daj Bože. Vi ste njih tražili za prijatelja, nisu oni vas jurili. 

Kako otkriti lažne pravoslavne grupe? Po imenu i prezimenu, kako nosilaca grupe/admina, moderatora, tako i pristalica, po mestu boravka, po mestu sedišta grupe, po načinu na koji se predstavljaju i načinu "prenošenja učenja", kao i samom sadržaju tog "učenja", literature, koju vam prezentuju i preporučuju ... 

Nešto od svega pažljivim slušanjem, nešto istraživanjem njihovog sajta, profila grupe na društvenim mrežama ... Jednostavnim skrolovanjem. 

Život, posao, mladi ...

 S jedne strane, tačno, s druge i nije im baš pametan potez /mnogima od njih. JER (!)  Tamo negde moraju da plate smeštaj i režijske troškove, prilično skupo, da se hrane i ... od tih par hiljada ostane im jako malo, skoro ništa. Uz to, rade po 10 sati dnevno. I ubrzo shvate da moraju naći još neki, dopunski posao i ubijaju se od trčanja i rada, da bi im makar nešto ostalo od love. Razmišljaju i da se vrate, ali samo retki se vrate, a mnogima je blam da priznaju da su napravili pogrešan odabir ili se poput Don Kihot a bore s vetrenjačama, u nadi da će se ipak snaći, da će im ipak krenuti na bolje ... I tako prolazi mladost, prolazi život ... I gde si bio, nigde, šta si radio, ništa ... Ako se konačno nekom i posreći da stekne neki dobar imetak, već je prestar za mnoge stvari ili je navukao gomilu nekih (hroničnih) bolesti, troši imetak na lečenje ... 

Treba se izboriti da u svojoj zemlji imaš pristojan i lagodan život. Stojim iza toga da život nije večna borba. Život nije ni igra. Život je oaza izobilja,   bezgranične kreativnosti, avantura, otkrovenja. Ali, od glupih, a pohlepnih sputani smo da život tako živimo. 

Net inteligencija

Predlažem da svi odgledamo i odslušamo! 

Da li će se obistiniti, videćemo, ali ako se dogodi ne treba da budemo uplašeni. 

Činjenica je da nam misli već čitaju i odmah dobijamo razne oglase ili ponude ili video zapise na kontu onog što pomislimo i/ili kažemo, možda i napišemo, ali ponekad se, bar ja, oduševim i zahvalim (ja Gospodu Bogu) što dođoh do brzog odgovora, brze info, a ponekad samo hitnem to u aut, u otpad, opsujem te drske "vladare iz senke", ljuta što mi vređaju inteligenciju, nude neka svoja rešenja, svoje pulene i sl. i krenem sama da kopam po Internetu, Googleu da se informišem o onom što me zanima. 

Znači, nisam u njihovoj vlasti, bez obzira što mi čitaju misli, moj um je jači od njihovog kompjutera, njihove veštačke inteligencije. 

To treba svi da imamo na umu u svakom trenutku, da smo mi jači i da mislimo, razmišljamo i odlučujemo, a ne da podpadnemo pod uticaj njihovih informacija, koje nam šalju putem nekakve podsvesti, često i glasovno. Ne zbunjuje se ljudi! Čak i ako vam se učini da čujete neke glasove ponekad, niste bolesni, zdravi ste umno kao dren! To je ta "podsvest" iz mreže, iz veštačke tj.net inteligencije. 

Simpa zvuči, Net Inteligencija. Ili čitano na ruskom Njet inteligencija, što u prevodu na srpski znači da od inteligencije nema ni "i", Neinteligencija. 😂 

Moramo raditi vrlo ozbiljno i dosledno na Koncentraciji. 

Svaka greška koju neko napravi, toga smo svesni i sami, bila je proizvod naše Nepažnje, tj. trenutak gubitka ili oslabljena naše Koncentracije. 

To bi u konkretnom slučaju iz ovog videa moglo značiti ono "Buljenje". 

Nije poenta u Buljenju, ako ste u mislima odsutni. Mislim da su momci pogrešili. Poenta je u koncentraciji.

Moramo raditi na sopstvenoj Koncentraciji i ta Net Inteligencija nam ne može nauditi. Može nam ponekad koristiti, dajući nam hitro negu željenu info, koju možemo prihvatiti ili odbiti i malo sami pročeprkati po Internetu, Googleu ... Čovekov mozak i um su jači od veštačke inteligencije. To moramo imati stalno na umu. I raditi na Koncentraciji. 

Net Inteligencija (😅Njet inteligencija) =Neinteligencija. 

I to je tako logično. Zašto? Zato! Iz prostog razloga što ta veštačka inteligencija nije došla iz neke druge galaksije, niti sa druge planete, već ju je osmislio i "uprogramio", umetnuo u neki kompjuter, neki čovek ili grupa ljudi. Sad, ako ti ljudi uobraženo misle da su oni najumniji, najinteligentniji, to je njihov problem, a ne naš. Mi mislimo našim sopstvenim vijugama. 

https://m.youtube.com/watch?v=6ysyRIag3q4&feature=share 

Veliki na Male

 

" NATO agresija na Srbiju, 24 godine poslije... Srbi su početak kraja Amerike gledali iz prvog reda

Dobro se sjećam početka NATO agresije na Srbiju. U sobi mojih roditelja bio je radio, ugrađen u ormar iznad kreveta, na kojem sam slušao vijesti radio Beograda. Svim srcem sam bio uz Srbiju, svaki dan mi je počinjao stihovima: "Volimo te otadžbino naša, volimo te otadžbino naša, sa nama si sigurna, sa nama si jača..."

Deset godina ranije nitko nije sanjao da je pad Berlinskog zida zapravo kraj najljepšeg vremena u povijesti čovječanstva. Malo tko je mogao slutiti da 30 godina kasnije istočne zemlje neće biti slične zapadu, nego će zapad poprimati lice zla, totalitarizma i ludila kakvo komunistički SSSR nikad nije imao.

Neki od nas su se probudili tek te 1999. kad su prve bombe pale na Beograd. Da nije bilo NATO agresije na Srbiju ne bi ni znali kolike smo budale. Mi smo sanjali Hollywood, Disnayland, bejzbol i rock and roll, a dobili Zadruge, muškarce sa silikonima, maske, cjepiva... U filmovima su nam prikazivali američkog predsjednika koji sam ulazi u avion i ratuju sa vanzemaljcima, a sadašnjim američki predsjednik nije sam sposoban otići do toaleta.

I to je kozmička pravda - bezumni predsjednik slika je i prilika duhovnog stanja Amerike. Na vrhuncu svoje moći ona se iživljavala na Srbiji. Zašto na Srbiji? Zato što su jedino Srbi devedesetih bili dovoljno hrabri, ili dovoljno ludi, da izađu Amerikancima na crtu. Kinezi su samo mogli gledati kad su im američke bombe padale na ambasadu, a Rusi su se crvenili od srama dok je pijani Jeljcin igrao oko Clintona kao medvjed iz cirkusa.

Srbi se nemaju zašto sramiti. Mogu biti ponosni, jer zauvijek će ostati zapisano da nikad veća sila nije napala manju, nego u ratu 1999. same Srbije protiv Amerike, zapadne Europe, NATO pakta i saveznika. Nema jače potvrde da ste u pravu od one koja dođe iz usta neprijatelja. 1999. Tuđman za talijanski list "La Stampa" kaže: "Sada postoje svi preduvjeti da Srbi slave ovaj rat narednih 600 godina.”

10 godina Srbi su cijelom svijetu, prije svega Rusiji i Kini, ali i svima ostalima davali primjer suverenističkog otpora koji se ne zaboravlja. Srbi su nas naučili da 29 vrsta aviona, 10 vrsta helikoptera, 5 vrsta bespilotnih letjelica, 7 vrsta avio bombi, 6 vrsta raketa, nosači aviona, sateliti... nisu jači od naroda koji ima IDENTITET. Da 23 zemlje zajedno nisu mogle Srbe natjerati da se odreknu KOSOVSKOG ZAVJETA!

Tu su lekciju od Srba naučili i Putin i Xi Jinping: ljudi će svoj život dati samo za ono što je veće od njih samih. Samo za vrijednosti koje ih nadilaze. Jedan zapadnjak koji nema zašto živjeti, koji svoj život provodi po "all inclusive" hotelima Tajlanda i javim kućama Stutgartta, nikad se ne bi odrekao tog bijednog života. A čovjek koji ima divnu suprugu, djecu, prijatelje, korijenje u svom narodu, uvijek će dati život za svoju porodicu, naciju, zemlju i vjeru. Jedino za život vrijedan življenja vrijedi poginuti.

Srbi su narod identiteta, svetosavlja, ćirilice, slave i Kosovskog zavjeta. Možda je više Kosovski zavjet čuvao Srbe, nego Srbi njega. Kad je udario na taj zavjet, Murat je izgubio glavu. Njemu je Kosovo bila posljednja stanica. I za američku imperiju Kosovo je bilo početak kraja.

Vidio je srpski seljak mnogo takvih nitkova i bandita koji su umislili da su bogovi, mnogo seljaka i kauboja koji su umislili da su carevi, mnogo klintona i bajdena i hitlera... Amerikanci su samo jedni u dugom nizu silnika i krvnika, osvajača i zavojevača, moćnih i surovih carstava čije su propasti Srbi gledali iz prvog reda. Zašto netko misli da će sa Amerikom biti drugačije?

Autor fotografije je Zoran Jovanović Mačak. "

Moj comment: 

Odlične konstatacije, uz jednu ispravku. 

Nisu samo "malu" Srbiju napali "veliki" Ameri. Napadali su i ranije druge zemlje kao Avganistan, Siriju, Irak, Somaliju, Libiju ... itd, itd, itd ... I sve one, iako mahom muslimanske, nisu imale podršku drugih muslimanskih zemalja (?!). 

Kažu neki kako Srbi nisu složni. A šta je sa muslimanima? Toliko islamskih, muslimanskih zemalja na planeti, a nesložnih, neujedinjenih. Da je drugačije, Ameri bi se sakrili u mišju rupu. 

Nisu složni ni žuti. Dok Kina strada, Japan, Vijetnam, Korea i drugi ćute, "gledaju svoja posla", misle samo na profit. 

Da su se nekad ujedinili i ispomogli, Svet bi bio danas potpuno drugačiji. 

Predstavljanje

 Eh, evo me konačno kod kuće. Ja sam majka dvoje odrasle dece, sina i ćerke. Ćerka ima i svoju porodicu. Inače, živim sama. Nisam baš imala sreće u odabiru životnog saputnika, pa sam se razvela posle 21 godine braka. Pogrešila sam što nisam ranije, ali suvišno je kajati se za bilo šta u životu, jer to neće ništa promeniti. Glavu gore, gledaj napred i koračaj smelo, to je moj moto. 

Interesantno, majka me je nešto požurivala da se uda, komšinice neke joj u tome pomogle, a i tetka, njena sestra. I ja se udadoh, ali sklopih samo građanski brak. Uz to rekoh sebi, a nešto kasnije i drugima, da ću kad budemo proslavljali "srebrnu svadbu", tj. 25 god.braka, da se tada venčamo i u crkvi. Moj, sada bivši, muž nije bio baš naklonjen crkvi i veri. Proslavljali smo, a i njegovi, sve velike verske hrišćanske Pravoslavne praznike, ali ...nije to to, nije to dovoljno. 

I uostalom, eto, nije nam se dalo da se i u crkvi venčamo. Gospod je to onemogućio, rekla bih. 

Hvala mu na tome. 

Ja se i pored svega nadam da će se pojaviti u mom životu prava osoba, srodna duša, kako se to kaže.