Eh, evo me konačno kod kuće. Ja sam majka dvoje odrasle dece, sina i ćerke. Ćerka ima i svoju porodicu. Inače, živim sama. Nisam baš imala sreće u odabiru životnog saputnika, pa sam se razvela posle 21 godine braka. Pogrešila sam što nisam ranije, ali suvišno je kajati se za bilo šta u životu, jer to neće ništa promeniti. Glavu gore, gledaj napred i koračaj smelo, to je moj moto.
Interesantno, majka me je nešto požurivala da se uda, komšinice neke joj u tome pomogle, a i tetka, njena sestra. I ja se udadoh, ali sklopih samo građanski brak. Uz to rekoh sebi, a nešto kasnije i drugima, da ću kad budemo proslavljali "srebrnu svadbu", tj. 25 god.braka, da se tada venčamo i u crkvi. Moj, sada bivši, muž nije bio baš naklonjen crkvi i veri. Proslavljali smo, a i njegovi, sve velike verske hrišćanske Pravoslavne praznike, ali ...nije to to, nije to dovoljno.
I uostalom, eto, nije nam se dalo da se i u crkvi venčamo. Gospod je to onemogućio, rekla bih.
Hvala mu na tome.
Ja se i pored svega nadam da će se pojaviti u mom životu prava osoba, srodna duša, kako se to kaže.
Нема коментара:
Постави коментар