Vera, Pravoslavlje, film "Ruska Gogota (Golgoфа)"

 Ja verujem u Boga Oca prevashodno, a poštujem i Njegovoga Sina, Isusa Hrista. Presvetu Bogorodicu sem što poštujem, često kažem da je Ona moja prava Mati. 

Ipak, nije mi jasno ko je to usadio narodu veru u to da može da se ponaša sumanuto, krvoločno, razbojnički, bogohulno, egoistično....itd, itd. i da samo treba da se pomoli i da će Gospod Bog da mu prašta, a da sve njihove žrtve treba i na Nebu da se mole i umoljavaju Gospoda Boga, Isusa  Sina ili da mole Presvetu Mati da izmoli kod Gospoda Boga ili da preklinje svog Sina da tom takvom  narodu oprosti sve grehe, izdajništvo, samoživost, razvratnost i bogohulnost, krvoločnost, kriminalitet?! 

Po mojim saznanjima Bog je poslao Isusa Hrista u misiju na Zemlji sa velikim zadatkom, sa važnom porukom narodu, velikim, neprocenjivim otkrićem. 

Narod NIJE iskoristio tu šansu da sazna tu Svetu Poruku i otkrovenje Sv. Tajne. Ubili su mučki i zverski Božijeg Izaslanika. 

Gospodu je trebalo mnooogo vekova da narodu oprosti taj zločin, tu oholost, drskost, neposlušnost. I onda je odlučio da narodu, Čovečanstvu, dā još jednu, POSLEDNJU šansu, ovog puta sa Izaslanikom u ženskom rodu. Ako tu šansu prokocka narod, više mu spasa ni ispravke, ni pokajanja, ni praštanja nema. I kako mi je poznato narod se već zaglibio duboko u svoje grehe, ovu zadnju šansu je uveliko propustio i propušta čak i onu slamku, za koju se davljenik hvata za svoje spasenje.

Ništa narod nije čuo, saznao, niti naučio od Sina Božijeg, Isusa Hrista. 

Neko mu je usadio lažnu nadu i lažnu veru da je sve baš tako trebalo biti i da je Hristovo Vaskrsenje glavni i jedini smisao. 

Da jeste, Hrist bi pevajući krenuo na raspeće i u smrt, ne bii još na krstu govorio "Oprosti im Oče, ne znaju šta rade"! 

Rekao bi " Evo , Oče, narod izvršava volju tvoju, ja dolazim kod Tebe"!  

I danas se sve pripisuje Antihristima,  sotoni, djavolu. Ima i njih, naràvno, u tom revanšizmu, Bog je to i prepustio njima da odrade, na kraju. E, sad narod zapomaže, moli Boga za spasenje, ali Bog ne reaguje mnogo, tek ako je neko nevin nastradao, a nevinih je mnogo malo na Svetu. 

Comment na "Ka' će ta vakcina..."

 

Kaže Mićko Ljubičić kroz svoju instrumentalnu pesmu "Ka' će ta Vakcina ... " , 

a ja mu poručih: 

Uh, pa ne bismo smeli ni da se smejemo glasno, otvorenih usta 😂, 

a ni da ridamo naglas 😭 zbog bede i siromaštva u koje tonemo sve dublje i dublje, što pojedinačno, što kolektivno, uz svesrdnu pomoć i 24h zalaganje cenjenog rukovodstva naše drž AV e. 

Koga ne ubije Korona, ubiće ga beda. 

A ako mu ne doaka ni beda, e onda će Vakcina na ga dokrajči. Ili makar da mu smrsi konce, da on ne bude više on, nego neka potpuno druga ličnost. "Programska ličnost"! 

Svi prelazimo na Programerstvo. Neki će biti Programeri, a neki Programirani, pa kom opanci, kom obojci. 

Ne znam samo da li ćemo "govoriti" isti jezik ili će neko biti Basic, neko Cobol, Paskal ili AVloš, hoćemo li biti Windows ili Andr(as)oidi?

Himna naše Planete Zemlje biće:

"Čip, čip, čip pogodi, šta mi prija šta mi godi ... "

'Ajd', sročite, za moju dušu, Himnu do kraja! 🤗

A Vakcina ne bi trebalo da bude skupa, mora biti Cheap/čip!

Covid19 i Respiratori ...

 

Slušam povremeno o Covid 19, tj. o Korona Virusu 

(mi u Srbiji i ex YU mnogo volimo da sve prekrstimo u naša nekakva imena, nadimke, nazive, a eto i bolesti ... Ili kako se to u Srbiji kaže "Dokon pop i jariće krsti") 

i o respiratorima, kojih se svi užasavaju i plaše i koje malte ne, niko ne preživi. 

I ništa mi nije jasno. 

Pitam se: 

* Da li su ti respiratori ispravni ili neka muzejska vrednost,  izrabljeni polovnjaci, koje je neko odbacio jer su dotrajali, pa mi jeftino kupili ili su nama poklonili, kao grci one rashodovane buseve iz gsp Athine? 

* Da li oni koji njima rukuju umeju to da rade? 

* Da li doktori, koji odredjuju terapije, imaju dovoljno znanja i prakse za upotrebu respiratora, količinu i jačinu vazduha, pritiska? 

* Da li je vazduh iz njih zdrav, čist ili je nečim "oplemenjen" i čime? 

* Da li ima u tom vazduhu ozona i u kojoj meri? 

* Da li su bolesnika na vreme priključili na respiratore ili su preuranili ili su okasnili? 

* Da li bolesnicima daju instrukcije da dišu na nos ili na usta? 

* Da li uopšte treba bolesnika, koji boluje od virusa stavljati na respirator? 

* Koju hranu jedu bolesnici od ovog Virusa, koliko kaloričnu, šta je to čime trenutno popravljaju imunitet, što im daje energiju da istraju i ojačaju ?

* Jednostavno, zašto ljudi na njima umiru? 

 Teško se diše i kod bronhitisa i kod upale pluća, pa se ne stavljaju bolesnici na respiratore... Čak se mnogi leče i u kućnim uslovima. 

Ja sam zahvaljujući tom aparatu, pre mnogo, mnogo godina, preživela. Imala sam samo 3 godine. 

Nije to bio Covid19, bila je to voda na plućima. A kad voda udje u pluća, zna se, čovek umire. 

Ostali su ožiljci na mestima gde je bilo vode, pa su me '70-tih posle nekakvih periodičnih fluorografisanja, u onim kolima na ulici, redovno slali u Batutovu na dubinsko snimanje. I bila sam zdrava, bili su to samo ožiljci iz detinjstva, koji su zbunjivali prethodne rendgenologe. 

Doduše, i ja sam u jednom trenutku napustila ovaj svet, otputovala u Božije Vrtove, ali zato, što je neko nepažnjom ili namerno, isključio aparat. 

Srećom po mene, naišla je jedna medicinska sestra, videla isključen aparat, digla celu kliniku na noge ... aparat je ponovo uključen, a ta sestra se nije, od tada, naredna tri dana i dve noći (ili je bilo obrnuto) pomerala od mog kreveta. 

Jedan dr. je predlagao i molio je da ode malo da odmori, obećavao da će on da sedi i pazi na mene, ali je ona to odbijala (neko od osoblja je posle ispričao mojoj majci).

Tek pošto moje stanje i disanje se normalizovalo, ta sestra je otišla da spava. 

To mi je moja majka mnogo godina kasnije ispričala. 

Inače, za razliku od mnogih majki, koje su sa bebama i tako malom decom ostajale u bolnici zajedno sa decom, moja me je ostavila u bolnici i otišla kući, "ona nije mogla to da podnese". Obilazila me je u dane poseta, ali joj nisu dozvoljavali da mi prilazi, samo kroz staklo da me ponekad na trenutak vidi, jer su na osnovu njenog paničenja i opšteg ponašanja,  zaključili da bi njena poseta bila štetna po mene i moje zdravlje. 

I to mi je sama ispričala (bez griže savesti). I nije se potrudila ni da sazna ime te med.sestre, koja joj je dete spasila. Pitam se, da li je uopšte želela da budem spašena? 

Dodala je i to, da je moguće da je to bila med.sestra Ksenija, koja je radila sa mojom doktorkom u školskom Dinspanzeru (za OŠ), jer je ona tada bila na tom odeljenju, gde su me tada lečili, na Dedinju, u Dečijoj klinici, a posle mog izlaska sa Klinike, ona je prebačena da radi na dečijem odeljenju u Sredačkoj ul. gde je bio i moj Dom zdravlja, da bi je kasnije prebacili u DZ "Zvezdara", kad su moj karton prebacili tu, posle našeg preseljenja na Zvezdaru (po želji moga oca, zbog dosta borove šume, gde smo jako često tuda šetali, mada i po Košutnjaku, Topčideru, Avali, kad god je imao slobodnog vremena). 

Majka je primetila da me ta sestra, nekako, od te Klinike stalno "prati". 

Meni se sestra Ksenija jako svidjala, bila mi je draga, pa sam jednom, kao dete, još i rekla glasno da bih volela da mi je sestra Ksenija majka, a ne ona, pa sam dobila batine zbog toga, a i mnogo puta kasnije, bez nekog naročitog razloga. 

Za razliku od nje, otac me nije tukao, sem jednom, šibom, zbog cipela i mokrih nogu, na sankanju. Kako me je i tada nepravedno kaznio, celoga života, čak i posle moje udaje i duplog materinstva, ako bismo bili kod njih, "on je uzimao da pripremi svoje cipele za sutra" i obavezno uzimao i moje da pregleda i čistio ih redovno. Majka je to primetila, pa je često komentarisala da treba ja da očistim i njegove i moje, no on je ućutkivao i nije se na to obazirao. 

No, bilo kako bilo, meni je taj Respirator pomogao. A to je bilo na samom kraju '50-tih, sada već prošlog veka. 

Kako da 20-tih godina novog, 21.veka, respiratori ubijaju ljude?! 

Nije mi jasno. 

Ili je pogrešna dijagnoza ili su nestručna ili nedovoljno obučena lica, koja odredjuju terapiju ili koja rukuju aparatom. 

Srbijanska stvarnost 2.

 

Jedna od gnjida, da li iz njihovog klana  kontrolora ili iz okruženja prišla je, dok se sa kontrolorkom objašnjavah, pa kaže kako je " i ona platila kaznu, pa kad je ona platila, zašto da ja prodjem nekažnjena"?! 

Nusam se s njom upuštala u razgovir, samo sam joj rekla da se ydalji, s njom nemam o čemu da razgovaram. 

Reče da ima pravo da stoji tu i prisustvuje našoj konverzaciji, ali ja joj još jednom potvrdih da nema pravi, da je suvišna i da se udalji. 

I konačno se udaljila. 

I ne verujem da se postidela svojih reči. 

Ono što joj nisam rekla jeste da je ona zaposlena, da ima plaćen prevoz povrh plate, a to što mnogi od zaposlenih ili neki od njih ne uplate na svoju mesečnu kartu, nego koriste za druge svrhe to je druga stvar. 

Ja sam penzioner i samo primam penziju, bez dodataka za prevoz. 

Čak naprotiv, ako je ikako moguće, od penzionera se gleda kako da mu makar koliko uštinu, otmu od te penzije, kolika god da je.  

E, tu je OGROMNA razlika izmedju nje (dosta mladje)  i mene. 

I uz sve to, ja se za razliku od te žene, želim da se sa mojom kaznom završi sa ovim kažnjavanjima, a ne da još njih 5 miliona bude kažnjeno i maltretirano, za nekih tričavih 200 dinara, samo zato što sam ja to doživela. 

A na drugoj strani se arče i troše kamare narodskih para na gluposti, trpa u džepove moćnika na vlasti, na njihova bespotrebna šetkanja po Svetu, čak i u ovo vreme Covid19 i ograničenog kretanja. 

Zar uz sav napredak tehnologije i Skajpa i Zuma, online veza mora uopšte da se putuje po svetu u bilo kskve posete, političke i bilateralne, trgovinske? 

Ako se narodu stalno nsmeću kupovine, prodaje, razne obuje, tečajevi, studije, onlin, zašto vlast mora da arči silne pare na posete drugim državnicima? Nema opravdanja. 

Novac uz budžeta treba da se koristi za dobrobit naroda, a pre svega za besplatni gradski  prevoz, za besplatnu vodu i struju stanovništva, jer i voda, a i struja su Bogom dana dobra. Održavanje instalacija i postrojenja, te zarade radnika na tim poslovima treba da se finansiraju i  budžeta. A Budžet se ne pravi niti puni pelješenjem naroda, niti porezom na zemlju, kuću i sl., za koje su ljudi jednom, pri kupoprodaji platili potrebne dažbine i više je neosnovano stalno im naplaćivati isti trošak, sem  ako su im zemlja i objekat dati na korišćenje, bez prava na vlasništvo. 

Srbijanska stvarnost 3.

 

Drugi primer neprijatelja sopstvenom narodu jeste jedan stariji saobraćajni policajac, koji sa mladjim kolegom stane Nedeljom ispred pekare u Sopotu i kažnjava sve koji se tu zaustave vozilima na kratko da pazare hleb i peciva. 

Tako ljudima presedne i Hleb i doručak i ručak i večera i ceo dan i vikend. 

A u Sopotu je vikendom, posebno Nedeljom mrtvilo, redukovan je i autobuski prevoz, ali taj starkelja, za koga mi nije jasno kako to da je još u službi, a ne davno već u penziji, našao sebi vikend zabavu i podučava podmladak kako (ne)treba raditi.  

Nisam mogla da gledam više taj javašluk jednom prilikom, dok na obližnjoj stanici čekah prevoz ka kući, pa mu pridjoh i upitah zašto to radi. Ima tu i neki znak za zabranu zaustavljanja i parkiranja, koji je davno potpuno izbledeo i treba se dobro zagledati u njega, da bi se videlo kiji je znak u pitanju. 

Čim je toliko izbledeo i nije promenjen, znači Ne važi! To i rekoh policajcu. On me gleda, a posle nekog vremena kaže "Ometaju saobraćaj" svojim zaustavljanje. 

Pa koji saobraćaj kad je posebno Nedeljom pravo mrtvilo u Sopotu? On ćuti i ode ka vozaču, kome je pisao kaznu. 

Nešto razmišljam, hleb je simbol Hrista. Ti svojim ponašanjem policajče ogadiš taj Hleb narodu, a i Hrista s njim. 

Trebao bi te grom zvivnuti  iz vedra Neba ili makar uz prvu kišu i nevreme, gde god se nadješ. 

Srbijanska stvarnost 1.

 

Šta će Srbiji i Srbijancima neprijatelji iz vana, kad imamo na pretek domaćeg škarta i unutrašnjih neprijatelja, gorih od svakog nuklearnog otpada i svakog Korona virusa!

Kontrolori na rampi u Malom Požarevcu su br.1., koji nemilosrdno češljaju i maltretiraju svoj sopstveni narod, zarad nekih 90-180 dinara i pišu im naloge za kazne od 5.000 dinara, pa naviše. Nisam sve ni pročitala šta piše na onom nalogu, predala sam ga u Sudu, po savetu Komunalnog policajca.
Sad ćemo videti kako radi naše Pravosudje, ima li pravde? Treba li jednu penzionerku sa niskom penzijom, primoranom da traži dodatni posao i u nenormalnim, vanrednim uslovima življenja zbog Covid19 i sl., koja za 2 meseca puni 65 godina života kazniti kaznom od 5 ili više hiljada?!

Pre svega dalje navedenog, ne znam šta traže ti mladenovački kontrolori na tom punktu, Naplatnoj rampi u Malom Požarevcu?
Mali Požarevac je u GO Sopot, u zoni 3, a po teritoriji Opštine Sopot žitelji ne plaćaju prevoz, sem ako su zaposleni van Sopota i imaju plaćen prevoz za sve 3 zone ili za 3. i 4. zonu.
Na teritoriji naše opštine NEMA ni kontrolora.
Kako i zašto, neka pitaju našeg Predsednika, g.Žiku. A bilo je i na Internetu informacije, verovatno je ima i sada.
Tako, ne znam šta traže ti kontrolori u M. Požarevcu? Mogu da kontrolišu buseve iz Mladenovca i Šepšina, a buseve iz Sopota i Malog Požarevca nemaju pravo.

Usput zadržavaju saobraćaj, ljudi kasne na posao, a 80% žitelja iz Mladenovca radi po Beogradu ili se školuje ili studira  u Beogradu . A veliki broj je i žitelja Sopota sa službom ili na studijama u Beogradu.

Juče sam i ja bila jedna od kažnjenika, tako da mi je preseo odlazak na razgovor za posao. I naravno, nisam dobila taj posao, na koji sam bila spremna da ustajem u pola 3 ujutru, da izlazim iz kuće u pola 4 pre svanuća, iako dolaze sneg, kiše, vetrovi, jer se radi od 6. Mlada, nadobudna radnica, kojoj je to izgleda prvi posao, bila je neumoljiva. Čak i na predlog Komunalnog policajca da mi vrati karticu i poništi nalog, ostala je pri svom hiru i policajac je rešio da mi ipak ona napiše kazneni nalog, jer je manja kazna, nego da mi on napiše kaznu. 

Kontrolori su iz Mladenovca, u grupi od 10-15 njih se tu okupi i poput bande razbojničke utrčavaju u bus, s tim da čim se otvore vrata na busu, neko od njih hitro pruža ruku da svojom legitimacijom blokira automat za overu karata, pa tek onda ulaze u bus.

E, ako si njihov prijatelj, rodjak, poznanik, kartu ti ne kontrolišu, promene par rečenica prijateljskih, onako usput dok druge češljaju.
A ako nisi od tih srećnika i  ako slučajno nisi overio kartu, maltretman kreće, do u nedogled. Nikakva objašnjenja ne pomažu.
Čak ni moje da idem na razgovor za posao i da mi je mnogo važno da stignem na vreme, da sam penzionerka sa malom penzijom, da za 2 meseca punim 65 godina (a onda ću se voziti za 400 dinara cele godine po svim zonama), da personalizovanu karticu nisam doplatila za ovaj mesec, jer retko idem van Sopota, tek ponekad, da sam dopunila karticu , tu nepersonalizovanu pre polaska, sa 200 din i imala na njoj još za 1 vožnju, pokazujem fiskalni sa kioska, da sam preokupirana tim razgovorim za posao i isključila se, zaboravila da overim kartu.. ali nije vredelo.

Kad se to sve konačno završilo, uz propuštenih par autobusa i kad konačno udjoh u jedan, u koji su oni utrčali pre mene, jednu devojku i jednog putnika još uhvatiše bez karte. Devojka je overila samo kroz 4-tu, mladenovačku zonu kartu, a za tog drugog ne znam i jedan od kontrolora daje "solidarno" kolegi ličnu kartu tog neznanca da piše nalog i taj momak odbija da on piše rečima "Ne, ja neću pisati to". Ovaj ga ubedjuje, ali on odlučno odbija.
BRAVO Momčino!
Jedan jedini od njih svih.
Interesantno je i da oni, koji ne udju u bus, sačekuju putnike, koji izlaze iz busa, traže i od njih karte na pregled!!!
Nevidjeni javašluk, prekoračenje svih poslovnih  ovlašćenja, a i nevidjena povreda ljudskog dostojanstva.
Ako si lošeg materijalnig ili finansijskog stanja, zar to treba da zna ceo okrug?
Hoće li neko da pomogne u toj situaciji?
Neće. Samo će se kojekakve gnjide podsmehnuti. 

Opušteno!

 Opušteno! 

(Odgovor na objavu Žane Korolije u vezi karme i tajnih veza u budućem životu, na LinkedIn) 

Teško da će  biti novih života i novih prilika za tajne ili javne veze.

Bog je jasno poručio svima da je prošli put poslao Isusa Hristosa da prenese svetu važne poruke i otkrije svete tajne. Ljudi su izneverili Boga, propustili jedinu šansu da dodju do tako važnih i svetih saznanja. On im je to ipak oprostio i pružio im novu i poslednju šansu, ovoga puta odredivši jedno žensko dete za tu misiju, ali uz vrlo određene uslove, koje svet treba da ispuni prema detetu i Bogu samome. Ukoliko ne ispuni, dete nije u obavezi da ispuni svoju misiju niti otkrije Svetu Tajnu ljudima. Može, ali i ne mora, kako joj je Bog poručio, njoj prepušta da sama odluči u određenom čašu hoće li ili ne, da otkrije. 

To dete, kako tada reče učiteljica (nižih razreda) deci u svom razredu, možda baš sada sedi ovde medju vama. I ako je sada prisutna, prepoznaće se sama. Samo, ne bi trebalo da se ofira. 

Ukoliko Narod prokocka I ovu poslednju šansu neka se ne nada više bilo kakvoj novoj šansi i prilici. Tu je Čovečanstvo potpisalo samo sebi  kraj. 

A uslovi su bili uglavnom materijalno-finansijske prirode. Da to žensko dete, za razliku od prethodnog Isusa Hristosa i asketskoj života, može i treba da živi u izobilju i raskoši. Bog mu je, kako reče, obezbedio toliku sumu novca, da može ispunjavati sve svoje male i velike želje, darivati druge i poklanjati kapom i šakom i deliti kome, kada i koliko hoće i da nekoliko života živi, ne može potrošiti sav taj novac. 

Ako narod ne ispuni svoj deo obaveze i ne omogući detetu takav život i raspolaganje tim novcem, sav trud oko pravljenja čoveka u laboratorijama biće mu uzaludan. Moći će da dodje do spoznaje kako da krpi ljude, maksimalno da stvori novo tkivo, ali čoveka neće uspeti da napravi, uzaludan će mu biti sav trud. 

Niko još nije nadmudrio Boga, pa neće ni oni sada. Tu je Čovečanstvu kraj, biće kažnjeno, počeće da izumire i Bog neće više da obnovi ljudsku vrstu na ovoj Planeti. 

Dodala je još, da su neki "svetski oci" (ne sveštena lica) odmah odreagovali tako da su odlučili da ipak naprave jedan Savet eksperata, koji će da upravlja tim novcem, tom imovinom, jer je to dete još malo da bi moglo da samo upravlja i odlučuje o tolikoj masi novca, sve dok dete ne poraste". 

Moguće, da je to jedan vid prevare, kojom su se ti "eksperti" poslužili, reče ona, ali svi su prihvatili taj predlog do daljnjeg, a vreme će pokazati istinu, reče učiteljica. 

To, eto, sve reče nama deci naša učiteljica, kojoj smo bili poslednja generacija. Posle nas otišla je u penziju. 

Bila su 3 odeljenja. I ona reče da su zamoljene sve 3 učiteljice (druge dve mlade) da to prenesu svojoj deci. Ona je odlučila da poruku prenese, a druge dve nisu bile raspoložene za tako nešto, pa ne zna šta su odlučile. 

I beše to u ex YU, u vreme social komunizma, u sred Beograda. 

Nisam do današnjeg dana čula da je i jedna devojčica iz našeg razreda, a ni iz druga dva postigla  ilo kakav značajan uspeh, niti da živi u nekoj raskoši, a kamoli da upravlja novcem MMF-a, Svetske banke ili Srpsko-Amerikanske banke. 

Toliko o ispunjen Božije želje i zapovesti i budućnosti Čovečanstva... Samim tim i budućih karmi, tajnih i manje tajnih veza. 😄 

Imala sam i jednu drugaricu u OŠ, Ivanu Koroliju, iz drugog odeljenja, istog razreda. 😊