Nije mi nikada bilo jasno, niti će, zašto mnogi idu u crkvu, posebno žene, ako ne mogu da se obuzdaju i ćute makar tih 1 i po sat do 2 sata?!
Ako i moraju nekom nešto reći, mogu to tiho, šapatom.
Tračanje i dogovaranje za kasnije, čak i šapatom, u crkvi, strašno ometa vernike u praćenju Bogosluženja, a sigurno i sveštenstvo, monaštvo. Koga Liturgija ne zanima treba da izadje, sačeka svršetak, ili pre Službe da ušeta turistički i razgleda crkvu.
A tek žamor na sve strane u vreme Službe na otvorenom ili evo, ovako, u vreme obraćanja Patrijarha narodu, pa to je nedopustivo.
Naravno, Patrijarsi i svo ostalo sveštenstvo, ne treba da zloupotrebljavaju vreme i pišu Poslanice u vidu romana u više tomova, već treba da poput našeg negdašnjeg Patrijarha Germana napr., poštuju Pravilo Sv. Trojstva i govor prilagode tako da sažeto i jasno upute TRI važne poruke Narodu, jer, kako i sam Patrijarh German imade običaj da kaže pred okupljenim Narodom, ustanovljeno je, pa i naučno potvrdjeno da Čovekov mozak može nesmetano da primi i zapamti tri poruke, tri stvari. Sve preko toga će čuti ali ne i zapamtiti. Tako se desi da odabir informacija njihovog mozga ne padne baš na te tri najvažnije informacije, poruke, nego na neke sporedne, manje važne u nekom vremenu.
Zato je on praktikovao kraće i sažetije obraćanje. I to je po meni sasvim bilo ispravno, korisno, kako bi se današnjim žargonskim rečnikom reklo, nesmarajuće. Sve što je poručivao u svom obraćanju pamtilo se i prepričavalo ili makar o tome i posle razmišljalo.
Šteta što naša Crkva dopušta svašta, da bi zadržala nekakve "vernike".
Sve to što remeti Sv.Službu, kao i svi prestupnici, koji ponavljaju svoja zlodela i sl. trebalo bi da nemaju pristup Sv. Pravoslavnim Hramovima. Može im se progledati kroz prste jednom, dva puta, pa čak i tri, po onoj " triput Bog pomaže". Posle toga više tolerancije nema.
Mogu oni biti i dalje verujući, ali pristup Sv.Hramu im nije dozvoljen. Sv.Hram je valjda neko Sveto, Čisto mesto i ti okaljani mnogo puta i ti, koji dodju na čeprez divan, nemaju pravo pristupa unutra.
Bog nije baš tako popustljiv, kako se narodu prikazuje. Adama i Evu je izbacio iz Raja zbog SAMO jedne neposlušnosti. Nije im oprostio, niti tražio od njih pokajanje, niti uvažio njihovo pokajanje, ako ga je i bilo, ni tada ni kasnije.
Ni Narodu nije oprostio ...
A i po pitanju umetničkog liturgijskog stvaralaštva bi trebalo da Crkva donese pravilnik/odredbu/odluku, kako i pod kojim uslovima je to moguće, a da time ne narušava tradiciju i ugled naše Crkve i ne stvara dilemu i preispitivanje kod vernika u odnosu na Crkvu i samu veru.
Нема коментара:
Постави коментар