O Vaskrsenju ...

 

(O istorijskom zločinu u Kraljevu ..., objava na Fejsu, izvesnig Marka Ivanovića-Romanova(?!), koji kaže: 

"Кад су безбожни властодршци постројили у Краљеву 2200 грађана, разног узраста и пола, ненаоружаних и невиних, да их стрељају због 22 њихова војника погинула у борби са националним српским четницима, тада један богомољац, Драгослав, црквењак наше катедрале, стојећи у строју, узео је да мирно чита Нови завет. Приметивши да ће непријатељ убрзо да пуца из митраљеза, он затвори свету књигу и метну у недра, па онда викне из свега гласа:

"*Не бојте се смрти, браћо, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ*!"

На то из две хиљаде грла као из једнога разлеже се одговор као олуја:

"*ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ*!"

У том плотуни загрмеше и 2200 хришћанских тела оборише на земљу, док 2200 душа узнесе се у небесну војску мученика за веру Христову. Јер макар да је неко од њих и грешан био, као разбојник на крсту, отишао је у Рај зато што је пред смрт признао и исповедио васкрсење Христово

(_свети Владика Николај_)" 

Teško da su to reči jednog Vladike, Pravoslavca. 

Katedrala nije Pravoslavni Hram! 

To je neko pokušao da spere zločin sa sebe i svoje duše. 

I uopšte, to baca ružnu senku na Hrišćanstvo. 

'Ajde onda da svi živimo razbojničkim životom i na kraju ćemo priznati i ispovediti Vaskrsenje Hristovo i odosmo u Raj. 

Koja glupost! Za odlazak u Raj treba mnogo, mnogo više od toga. 

Drugo, za ulazak u Raj pita se na prvom mestu Bog Otac, koji je zbog samo jedne neposlušnosti, pre mnogo milenijuma izbacio iz tog istog Raja Adama i Evu. Hrist je Sin Božiji, KOJI SEDI SA DESNE STRANE SVOG OCA! A to, nekako, mnogi zaboravljaju, kad o Bogu govore, što je jako pogrešno. Ako Veruješ u Boga, moraš verovati u Gospoda Boga Oca i u Gospoda Isusa Hrista Sina Božijeg i u Svetoga Duha. Bez tog Trojstva, a simbol Trojstva su i ona Tri Prsta Srba, nema ni Vere u Boga. 

Oni, koji samo u Hrista veruju i za njih je Hrist jedini Bog, nisu pravi vernici. A to što je narod prihvatio Veru u Hrista je zato što je Hrist istinita istorijska ličnost, nije mit, ni legenda. Stvarno je postojao i tadašnji Narod ga je mogao i videti i dodirnuti, nije bio nikakva slika, prividjenje, ni  odraz na Nebu. Ali Boga Oca nisu nikada videli, samo veruju da postoji i mnogima je teško da veruju u nešto ili nekog, koga niko nikada video nije. 

Zato nam je Bog i poslao svog Sina, kao neki opipljiv dokaz. A ne zato da poistovećujemo Oca i Sina i da se šlihtamo Sinu da bi nam svi gresi bili oprošteni i da tako svaki razbojnik i huligan ode u Raj.  

Hrist je preuzeo na sebe dotadašnji greh naroda u smislu ne verovanjs u postojanje Boga Oca, neverovanje u to da je On, Isus zaista Sin Božiji, a ne sve grehe svih lupeža i svih ništarija od postanka do nestanka Sveta. 

Jer da jr zauvek preuzeo sve grehe naroda, ne bi imalo smisla da dolazi ponovo i da Pravednike odvaja na jednu stranu, a Prestupnike na drugu i da sve Prestupnike kažnjava. 

Da ne izvlačim sad citat iz Sv. Pisma.