Sad si me našla, lepotice. Baš ovih dana razmišljam o tome, šta ja to radim pogrešno, kad mi se dešava da dolazim u neugodne situacije, diskusije, koje nekad pretastu u sukob, raspravu, a ne razgovor, razmenu mišljenja... I to povežem sa jednom izjavom mog sina, od pre nekih 10-tak godina, da sam ga pogrešno vaspitala ... I odjednom mi sine fleš u mojoj pametnoj glavici 😄
Ja dolazim zadnjih godina u neku glupu, neprijatnu situaciju. I shvatim da je glavni problem Vaspitanje!
Ja sam drugačije vaspitavana od ovih novih generacija.
Iz godine u godinu sistem vrednosti se drastično menja. Pa razmišljam, u vreme mog detinjstva, deca nisu imala svoja dečija prava, postojala je hijerarhija, poštovanje starijih, neke stvari su, sa ove vremenske distance mogu reći, sa pravom bile tabu tema, o ličnim i porodičnim stvarima se ćutalo, nisu se problemi oglašavali na sva zvona. Niko nije znao da li imaš ili nemaš, trudiš se da se uvek ponašaš isto, po principu "u dobrom se ne ponesi, u zlu ne poklekni ili tako već nekako.
Danas je sve drugačije. Ni stida, ni srama, ni poštovanja ... Sve je dozvoljeno...
I najinteresantnije iz svega jeste savršeno jasna slika odnosa mladih sa starijima unutar Porodice, preko tih " vanjskih" razmirica.
Time kako se neko ponaša prema tebi, tačno ti oslikava sopstveni odnos prema svojoj majci, roditelju. A uz to, svakako i svoje karakterne crte, navike, vaspitanje ...
Нема коментара:
Постави коментар