Slučaj Aleksić

 

Podrška je podrška, znak da je neko uradio ispravnu stvar, rekao pametnu misao, da je na pravom putu ...

Suknja je bila obavezna za profesorke škole koju sam ja davno ('70-tih) pohadjala, II Ekonomska. Zabranjene su im bile pantalone. Prva profesorka, koja je došla na čas u pantalonama, beše moja razredna, prof. Engleskog. A za to je morala da pismeno traži preko direktorke, odobrenje, jer je posle mnogo vremena i borbe zatrudnela, u 40-toj god.života.  

Kako opisaste te Aleksićeve metode, to je slika i prilika i metoda, koja se upražnjava u ovoj državi na višem nivou, prema mnogobrojnoj našoj deci, od perioda iz doba borbe za smenu Miloševića, pa nadalje, eto, do danas. Ne mislim na tog Aleksića, on je samo jedan od alkica u tom lancu u državi, izgleda...pa neki su završavali u krevetu, na štajgi, neki sa drogom ..., alkoholom ... Menjanje psihe, shvatanja dece, odvajanje od porodice, pa "širiti ruke spasa, razumevanja, podrške, pomoći"... Mnoge iz ovog srpskog društva treba obesiti na sred Terazija, za muda, kao primer kako će ubuduće svako od njih da prodje, ako mu padne na pamet neka bljuzga, kriminal, gadost, monstruozni čin svake vrste ... 

Te promene raspoloženja su manipulatorske metode kod narkomana i alkoholičara, napr. 

A njih je bilo, moguće da ih ima i danas i po redovnim školama, srednjim, pa i osnovnim. 

Žalosno, najžalosnije je kad vam dete, već  punoletno, kaže da ste ga pogrešno vaspitali, "ali srećom, ljudi su ga prevaspitali, njegovi drugari". Onda shvatite ozbiljnost situacije, potražite pomoć na raznim mestima, gde bi trebalo po svakoj logici i zdravom razumu da tu pomoć i dobijete, a onda shvatite da ste zapravo Don Kihot. Uzaludni borac protiv vetrenjača. 

Sramota za celokupno društvo, i rukovodstva države Srbije je da bilo koju generaciju proglasi IZGUBLJENOM! Ma kakva sramota, to je kriminalna radnja. A to se desilo u našoj državi sa  generacijom 1979./80. 

Za to bi neko trebalo da odgovara sudski i bude kažnjen. Nikako nije smelo, niti sme ubuduće bilo kada da se dogodi. A ta generacija je izmanipulisana maximalno od strane raznih foteljaša. I kad su se mnogu dočepali fotelja, titula, moći, umesto da su dali sve od sebe da te mlade ljude vrate u normalan kolosek, porodičnim vrednostima, doškolovavanju, obrazovanju, da im pruže bezrezervnu podršku,  obezbede  posao, oni su ih prepustili same sebi, proglasili ih "izgubljenom generacijom" i ...nisu digli ruke od njih, naprotiv, oni  sve tako spopleteni i onesposobljeni za normalan samostalni život, zapravo služe moćnicima kao jockeri, kad nešto žele da zataje, provuku daleko od očiju javnosti, izazovu porodične probleme, da skrenu pažnju sa sebe, da narod okupiraju raznim brigama od preživljavanja, porodičnih odnosa, zdravlja, pa nadalje ...i tako imaju odrešene ruke da rade šta im je volja, sa državom i narodom, čiji bi predstavnici trebalo da budu i da zastupaju interese upravo tog naroda. Ali, narod im je poslednja briga, zadnja rupa na svirali. 

Možda je i taj Aleksić konzument narkotika ili alkohola ili kombinovano. 

Da nije u nekakvoj vezi sa onima iz Janjice ili kako god da se zove taj objekat. 

Možda se čovek ipak, samo više nego što je potrebno, predao, posvetio glumačkom poslu i pedagogiji. 

Čekamo ishod. 

~~~~~~~ 

Bravo Jovana. O tome sam baš razmišljala, ali ne htedoh da se rasplinjujem i smaram vas. 

I dalje stojim iza rečenog u vezi Terazija i bešenja za muda, kako rekoh, za silovanja i razne druge kriminalne radnje. No, što se tiče te "metodologije" pipanja, dodirivanja, to može biti i dobra metodologija, zasnovana na oslobadjanju od stida. Naravno, u nekim granicama, da kažem pristojnosti, mada, kako god pipkanje i dodirivanje butina, guze, grudi, ne može se okarakterisati kao pristojno ... Spremanju za buduće velike uloge. E, sad, ako su te polaznice se u startu opredelile za Dečija pozorišta ili iz zabave, bolje dikcije, ponašanja, a profesor to nije prepoznao u njima, tad svaka bliskost i dodirivanje mogu biti neprijatni i traumatični. 

Mada, trebalo bi da svaki polaznik ili roditelj popuni neki upitnik sa ličnim podacima polaznika i razlogom ulaska u tu grupu, tu školu. 

Pa i mi, odrasle osobe, uglavnom majke, popunjavasmo sličan upitnik, pri audiciji i prijemu u Ženski Hor "Neume Sopotske", koju vodi žena i majka i umetnica, operska diva Narodnog pozorišta, Tatjana Ristić.

No, ako se radi o stvarnom silovanju, onda je stroga kazna neminovna. 

Što se suknji tiče, crkva Pravoslavna traži suknje kod Vernica, za ulazak u mnoge manastire, i turistički, i dan danas, a mene je popa u jednoj crkvi opomenuo, tj. predložio, pri Ispovesti za Pričest, da bi bilo dobro da bar za pričest dodjem u suknji. Ja mu obećah. A bilo je tih dana -minus beskonačno, ciča zima.  Sada, često ponesem dugu suknju i kod crkve obučem preko pantalona... 

I na sceni će sutra ili na filmu nositi suknje, potpetice i bilo bi glupo da tada uče, kao klinke na tzv.maloj maturi, kako se hoda i ponaša u suknji, haljini i na visokim potpeticama, zar ne? 

~~~~~~~~~ 

Marija Lukić nije prihvatila predlog. (Slučaj Jutka)

Nego, zašto te osobe nisu prestale da idu na časove kad su postale svesne da neke stvari nisu normalne, primerene ... ? To je važno pitanje. 

Ne kritikujem devojke, ne štitim počinioca. Ako je sve tačno, treba ga strogo  kazniti.