Stalno podsticanje naroda na umnožavanje i bajke o "beloj kugi" poĉinju da iritiraju.
Moj koment na jedan članak, objavu na Fb, o nekim aktivnostima Saborne crkve beogradske na tu temu:
Svetinja života-radjanje dece? U što većem broju?
Pa što crkve idu u verske ratove, ako toliko cene život i radjanje?
Radjanje radi radjanja nije svrha života niti svetinja života. Svetinja je sam Život. I nije poenta u količini, tj. u kvantitetu, nego u kvalitetu, u radjanju inteligentnog i karakternog potomstva!
Te priče kako je materijalno bezvredno, kuće, kola i slično, su obične bajke. Utešiteljske priče, za sve one siromahe, koji od gramzivih i halapljivih, alavih, ne mogu da dodju na red da obezbede sebi ni ono osnovno, neophodno. Životno pitanje ne rešava rodjenje deteta, nego sticanje krova nad glavom i egzistencija, tj. posao.
Ali, kako ljudi ne mogu sebi to da priušte, neko se doseti kako da narod u bedi i nemaštini uteši, pa ga podstiče na pravljenje i radjanje dece kao velikog bogatstva, jer za to mu nije potreban nikakav imetak. Narod se podstiče na upadanje u još veċi problem i veću bedu, jer ne radi se tu samo o rodjenju. To biće treba i hraniti i oblačiti i školovati... I nije dovoljan paketić par pelena, toplomer i benkica na poklon. Detetu treba svakodnevno hrana. Zato se kao najbolje preporučuje majčino mleko, jer ono je fraj, ne košta.
E, pa košta. I to mnogo! Da bi imala dovoljno mleka i kvalitetno mleko, žena treba da ima dobru, zdravu, kvalitetnu i obilnu ishranu, dobre uslove života i da bude rastereċena svih briga, sem brige o detetu i njegovom napredovanju. U protivnom, svi njeni problemi i strahovi i nedaċe se odražavaju na kvalitet i količinu mleka i mogu više da stete, nego koriste detetu. I sva njena nervoza prenosi se na plod i kasnije bebu i ostavlja tragove, utiče na ponašanje deteta... I da ne nabrajam više. Mogu napisati elabirat. Ma, doktorsku disertaciju, na tu temu. Mislim da je vrlo pogrešno i podlo stalno narod podsticati na što veće umnožavanje, a sa jedinim razlogom da bude što više glinenih golubova, pokusnih kunića i jeftine radne snage, za bogaćenje pojedinaca. A to je jedini razlog tog apela za što većim razmnožavanjem.
Uostalom, i deca su materijalno dobro. Vrlo su opipljiva materija. I radjaju ih iz interesa, različitih interesa...neko "zato što to tako treba", drugi " da bi imao ko da ih pogleda/poslužuje u starosti", treċi "da bi učvrstili brak, vezali nekog za sebe" preko rodjenja deteta, četvrti zato što su "deca najveće bogatstvo", pa kad ne mogu drugo, makar to bogatstvo da steknu ... I tako redom. Čist interes, u mnogim slučajevima. I to je svetinja života?!
Moj koment na jedan članak, objavu na Fb, o nekim aktivnostima Saborne crkve beogradske na tu temu:
Svetinja života-radjanje dece? U što većem broju?
Pa što crkve idu u verske ratove, ako toliko cene život i radjanje?
Radjanje radi radjanja nije svrha života niti svetinja života. Svetinja je sam Život. I nije poenta u količini, tj. u kvantitetu, nego u kvalitetu, u radjanju inteligentnog i karakternog potomstva!
Te priče kako je materijalno bezvredno, kuće, kola i slično, su obične bajke. Utešiteljske priče, za sve one siromahe, koji od gramzivih i halapljivih, alavih, ne mogu da dodju na red da obezbede sebi ni ono osnovno, neophodno. Životno pitanje ne rešava rodjenje deteta, nego sticanje krova nad glavom i egzistencija, tj. posao.
Ali, kako ljudi ne mogu sebi to da priušte, neko se doseti kako da narod u bedi i nemaštini uteši, pa ga podstiče na pravljenje i radjanje dece kao velikog bogatstva, jer za to mu nije potreban nikakav imetak. Narod se podstiče na upadanje u još veċi problem i veću bedu, jer ne radi se tu samo o rodjenju. To biće treba i hraniti i oblačiti i školovati... I nije dovoljan paketić par pelena, toplomer i benkica na poklon. Detetu treba svakodnevno hrana. Zato se kao najbolje preporučuje majčino mleko, jer ono je fraj, ne košta.
E, pa košta. I to mnogo! Da bi imala dovoljno mleka i kvalitetno mleko, žena treba da ima dobru, zdravu, kvalitetnu i obilnu ishranu, dobre uslove života i da bude rastereċena svih briga, sem brige o detetu i njegovom napredovanju. U protivnom, svi njeni problemi i strahovi i nedaċe se odražavaju na kvalitet i količinu mleka i mogu više da stete, nego koriste detetu. I sva njena nervoza prenosi se na plod i kasnije bebu i ostavlja tragove, utiče na ponašanje deteta... I da ne nabrajam više. Mogu napisati elabirat. Ma, doktorsku disertaciju, na tu temu. Mislim da je vrlo pogrešno i podlo stalno narod podsticati na što veće umnožavanje, a sa jedinim razlogom da bude što više glinenih golubova, pokusnih kunića i jeftine radne snage, za bogaćenje pojedinaca. A to je jedini razlog tog apela za što većim razmnožavanjem.
Uostalom, i deca su materijalno dobro. Vrlo su opipljiva materija. I radjaju ih iz interesa, različitih interesa...neko "zato što to tako treba", drugi " da bi imao ko da ih pogleda/poslužuje u starosti", treċi "da bi učvrstili brak, vezali nekog za sebe" preko rodjenja deteta, četvrti zato što su "deca najveće bogatstvo", pa kad ne mogu drugo, makar to bogatstvo da steknu ... I tako redom. Čist interes, u mnogim slučajevima. I to je svetinja života?!
Нема коментара:
Постави коментар