Moje poruke / Messeges/ na Stranici/Page/ Aleksandrovac, grad vina!

Baš mi je drago da postoji i makar stranica o Župi i Aleksandrovcu, jedino me ražalostila činjenica da neke sajtove o Župi pišu neuki ljudi i neznalice ili neki plaćenici, da šire neistinu, kao napr. o Vitkovu i njegovim stanovnicima.
Pre svega, taj glupak ne zna ni ko su Pribakovići niti od koga vode poreklo, a usudio se na zvaničnom sajtu, na Netu da nas pomene, kao neku uzgrednu familiju. Po njemu mi mu dodjemo kao neka kolateralna šteta. Sramota ko sve piše o Župi!

Pribaci, tj. Pleme Pribaka iz Vitkova i zaseoka Venčac, je familija koja vodi poreklo od Kneza Lazara, pre svega. Otac Kneza Lazara se zvao Pribak. Neki su ga, stranci vetovatno, pribeležili kroz istoriju kao Pribac (to je ona dilema, da li je coca cola ili je koka kola). A zapravo su bila u davna vremena dva brata, Pribak i Priban. Od Pribaka, oca Kneza Lazara vode poreklo Pribaci, yj. Pribakovići, a od Pribana, koji je otišao u Krivu Reku i Velju Glavu, su nastali Pribanovići (kako mi je kum i deda ujedno, Bogosav Boka Pribaković, rodjeni brat mog pok. dede Koje, Kostantina Pribakovića, još kao detetu od 6-7god. pripovedio da zapamtim, da se ne zaboravi, jer deda mi je mlad umro pa nije mogao lično da mi to sve kaže, pa je kum osećao obavezu da mi on to prenese, kako sam tada reče).
Inače, Srbi su za svoja prezimena uzimali imena dede, a ne oca, pa bi po toj logici i Stefan Lazarov trebalo da je oficijelno nosio prezime Pribaković, a ne Lazarević. To Lazarov/Lazarev/Lazarević bi trebalo da je neka vrsta nadimka bilo, neko interno obezežje, kakvo postoji u mnogim porodicama i danas.
U Vitkovu je poznat i Mila Markov, svi ga tako znaju, ali Markov mu nije prezime, nego Rašković, Marko mu se otac zvao. Ili u Venčacu Ćezići. To je interni naziv od nadimka Ćeza, a ljudi se prezivaju Milosavljevići.
I to znaju samo žitelji Župe, lokalno stanovništvo.
Tako bi moralo biti i sa Stefanom Lazarevićem, sem ako je neko krivotvorio dokumenta! To Lazarević mu je narod tepao, kao što su i Knezu Lazaru tepali Care Lazo, a Lazar nije bio Car nego Knez.
Danas se uz to Lazarević mnogi šlepaju, a sa familijom Despota Stefana nisu imali nikakvih dodirnih ni familijarnih tačaka.

Posle Kosovske bitke Pribaci su se iz Kruševca povukli u veliku divljinu, u Župu. Tu su bila lovišta divljači u ta davna vremena. Raskrčili su deo šuma i sagradili sebi kuće od naboja. Dvor u KŠ su lično razrušili i spalili, da ne ostave na uživanje neprijatelju.
I danas narod ima običaj da kaže "pre ću sve da spalim, nego da...tamo nekoj vlasti...dām, platim toliku dažbinu" i sl.

Postoji u Župi još jedna slavna Dinastija! Familija Knežević vodi poreklo od Dinastije Obrenović.
Posle zlotvorskog, mučkog i sadističkog ubistva Kralja Aleksandra i Kraljice Drage, koje je izdajnički izvukao iz skloništa u dvoru, ubio, pa dodatno bacio telesa sa sprata/terase, dole na pločnik njihova tela, upravo su Pribaci, koji su takodje imali nesreću izdaje i stradanja slavnoga Kneza Lazara i prošli kroz tu zlu sudbinu, pozvali su familiju Obrenović da se nastani upravo tu, uz njih, na brežuljku, u Venčacu. Podelili su svoje imanje velikodušno sa njima i dali im utočište, azil, od pomahnitalog naroda Srbije, koji se u Srbiju dovukao sa raznih strana iz raznoraznih razloga. Zbog bede i posla, zbog političkih i drugih problema i bega od kazni raznih, raznih podrivača, provokatora ...
Familija je bila u opasnosti od istrebljenja, a Župa je još uvek bila dovoljno divljina i bilo je porodica dvorskih, sužnjeva raznih i štitonoša, koji su sa Pribacima prešli u Župu i bili im i dalje verna garda, pa su zaštitili i familiju Obrenovića, koja je tada promenila prezime u Knežević, radi lične sigurnosti.
Danas se i uz to prezime Obrenović, mnogi šlepaju, a nemaju mnogo veze ili nikakve veze sa slavnom Dinastijom Obrenović. Pravi potomci, najbliži, su Kneževići iz Venčaca/Vitkova. Tu verziju sam čula i na najzvaničnijem mestu, tokom školovanja, od nastavnika i profesora Prirode i Društva i Istorije!
Uostalom, te podatke zna i Dragan, nekadašnji upravnik Doma Kulture u Aleksandrovcu.
Bilo bi lepo da se podaci na onom sajtu o Vitkovu izmene i stave tačni, istiniti podaci.

Lep pozdrav! 🙋 👍 🍀

U zadnjih godinu dana, dva puta sam posetila crkvu Lazaricu u KŠ. Oba puta grupu nije sačekao sveštenik, nego neki crkvenjak je održao predavanje o crkvi i delu istorije. Prvi put idoh sa grupom Pčelara iz Bgd, pa na kraju dadoh komentar pred svima da bi trebalo pomenuti i činjenicu da tu u okruženju, u Župi i danas živi potomstvo te sjajne loze, Familija Pribakovića, koja je imala tog Svetog Čoveka u svojim redovima i još troje Svetih iz te naše familije Pribaka! A ne samo nekakva dinastija Karadjordjevića, koja je popravila zvonik na toj crkvi ili darivala zvono, šta li je već napomenuo u govoru crkvenjak.
Ali, posle par meseci idoh u obilazak nekih manastira u okruženju, pa i Lazarica beše jedno od odredišta, ali opet ni reči o Lazarovom poreklu ni potomcima te loze ni reči ne čuh. Nisam htela opet da se eksponiram ni dajem komentare, jer očigledno je da su nadležni gluvi za istinu.
A Karadjordjeviće vukoše za rukav da im daju državljanstvo, da im "vrate", ono što su nasilno oteli od Srbije i Srba, dinastiji kojoj su ruke do lakata i više u krvi, zbog stradanja loze Obrenovića u više navrata.
Inače, iz loze Obrenovića, tj. iz Kneževića su i ujak moga oca, pok.Arhimandrit Julijan Knežević, poznat kao Starac Julijan, dugogodišnji Iguman Manastira Studenica i njegova sestra, tatina tetka, pok. Mati Mihaela Knežević, dugogodišnja Igumanija ženskog Manastira u Stragarima. To dvoje ljudi, monaha i monahinju niko nigde ne pominje, što je veliki greh od Boga, pre svega!
Deda Julijan je napisao i knjigu Bogati i siromašni. Nisam je odmah kupila, a već godinama uzaludno pokušavam da je nadjem i kupim, ali nje nigde nema! A i kad se pojavi jednog dana pitanje je koliko će biti verodostojna originalu ili da li će biti pod imenom pravog autora izdata ili pod lažnim imenom nekog plagijatora. Mnoge hulje treba iz ove naše Srbije najuriti motkom preko granice, bez prava da prodju kroz Srbiju ni u tranzitu. Ma ni da prelete avionom preko Srbije!
Te grehe i nepravilnosti treba obavezno i urgentno ispraviti!


I još jedna napomena:
Kao što su Kneginja Milica i njena deca se posle Kosovske bitke i stradanja Kneza Lazara zamonašili i ostatak života posvetili Bogu i Bogoslužbi, sa željom i namerom da svaku eventualnu Anatemu skinu sa svoje loze i narednih pokolenja,
tako su i Otac Julijan i Mati Mihaela se zamonašili i svoje živote podredili Gospodu Bogu i Bogosluženju sa željom i namerom da skinu svaku Anatemu sa svoje loze, zbog tragedija u familiji i pogibelji, zločinačkog ubistva Kralja Aleksandra i Kraljice Drage, na dobrobit svih narednih pokolenja familije.
No, sudeći po činjenici da se potomstva ovih dveju slavnih familija ne pominju nigde u istoriji Srbije i Srpskog Naroda, izgleda da je crkva potpuno zastranila, a o narodima države Srbije da ni ne govorim!