U životu je, kažu, važno da se osmehneš i to podeliš. Širite osmehe, jer to ništa ne košta...poručuju stalno i pozivaju nas.
Moj stav po tom pitanju je drugačiji. I vidjenje stvari.
Išla sam par puta i na Smeh Jogu i nisam bila oduševljena.
Smejanje na silu, ka mu vreme nije je suludo. A ima u toj smej jogi nekih pokreta, koji su mi potpuno neprihvatljivi. Jedva sam sebe primorala, da ne bih odudarala od grupe, da ih i ja učinim, ali sam se oseċala tako jadno i bedno, a morala sam se svo vreme i smejati, prisilno.
Volim komiku, volim komedije, volim zdrav smeh. Ali smeh joga nije zdrav smeh. Upražnjavanje iste vodi ka deformitetu ličnosti, deformitetu karaktera.
Pogresno gledište imaju mnogi po pitanju osmeha. Osmeh košta MNOGO kad je iznudjen. Zna se kad čovek može da se osmehuje. Kad je radostan, zadovoljan, sreċan, kad mu je sve potaman ili makar kad izlazi iz neke krize i oseća pozitivan korak u svom životu, bez obzira da li je u pitanju zdravstveno, finansijsko ili emotivno stanje. Svi lažni osmesi su štetni. Iznudjeni, oni na silu, takodje su štetni. A ima i onih trećih osmeha. Oni su vrlo opasni po okolinu. Kod mene postoji i ta vrsta. Kad sam najviše ljuta i besna, a ne galamim, ne svadjam se (inače ne podnosim svadje), ne plačem, nego počnem da se smejem, tad nek mi se svi sklanjaju s puta, mogu da ih oduvam sa planete zemlje.
U svaki od tih osmeha i smehova čovek ulaže ogromnu količinu svoje životne energije, a ona košta i te kako.
Širiti osmehe svuda uokolo isto je što i činiti dobra i trošiti vreme na pogrešne osobe.