Umela sam još u najranijem detinjstvu da se satima igram u pesku ispred kuće, da kuvam razne specijalitete na mom šporetiću, u mojim šerpicama i loncima, sa laticama cveća iz bašte, sa peskom i zemljom/tačnije blatom/ koji jsu imali višestruku namenu, bili su so, šećer, brašno, začini i drugo ... Sve sem mirodjije. Imali smo veliki grm mirodjije, njen miris me je oduševljavao, ali sam umela i da preteram bavljenjem istom, sve dok se ne predoziram, dok me ne zaboli glava od nje. Onda danima nisam smela da joj pridjem, dok mi iz memorije ne iščili ta aroma. 😁
Ako ne kuvam, onda satima šijem mojim lutkama raznu odeċu, čak i obuću, tašne, šešire, rukavice ... Od tetke, šnajderke sam dobijala gomile raznih krpica. Od majke jedva dobih iglu, iz njenog straha da se ne ubodem (!?! kao da ću odmah biti začarana i umreti kao Trnova Ružica, ako se i bocnem!😂😂😂) i konac, samo beli.
Bilo je i dana kada sam bila Španska Kraljica, zidala prelepe dvorce, opasane zidinama i kulama, osmatračnicama i vodila žestoke ratove protiv raznih vojski i nepoželjnih posetilaca. Uživala sam u tim igrama i danima. A sve moje igre bile su propraćene i govorništvom. Poput lutkarskog pozorišta, gde sam pričala svo vreme neku moju priču i oponašala neke glasove.
Komšinice su mi predvidjale slavnu glumačku karijeru još tada, ali mom ocu se nije dopadala ideja da budem glumica. Posebno mu se nije dopalo da se bavim nesigurnim poslom, poslom u kome nema sigurnih i redovnih primanja.
Sve je to lepo i gluma i muziciranje i umetnost, ali kao hobi, kao zabava. Nikako kao osnovno zanimanje, govorio je on.
I njega je zvao njegov bivši kolega, tada već prilično poznat, Sava Jeremić, da idu zajedno u Radio Beograd, jer moj otac je jako lepo pevao, ali ... njemu se nije napuštao siguran posao, kraniste, u KMG Trudbeniku.
E, gde je moj otac sada, od '90-tih na ovamo, da vidi kako se živi u Srbiji i kako se zqradjuje. Da li se prevrće u grobu ako sve ovo gleda, pitam se često.
... ... ...