O Zahvalnosti

 Mnogo se priča u zadnje vreme posebno, o Zahvalnosti. I o tome da treba da budemo zahvalni na onom što imamo, a ne da želimo i tražimo ono što nemamo. 

Sve pogrešno posmatrate i pogrešno shvatate. 

Prvo, niko ništa ne daje za džabe, pa je logično da čovek pita tog šeika "A što ćeš mi dati 2 miliona? Šta ja treba da uradim za ta dva miliona?" 

Drugo, ni mi nismo oči dobili od Boga za džabe. Niti da namigujemo, niti da se drugima podsmevamo, da ih zavodimo, ni slično. 

Gospod vidi/gleda kroz sve te naše oči šta se na ovom svetu dešava, a vidi i naše duše, jer oči su ogledalo duše. I možemo mi glumatati što god hoćemo, ali ne možemo ništa da sakrijemo. I svi blagoglagoljivi, koji misle da će lepim rečima da se umile kod Boga, a misle i rade nešto mnogo drugačije od izrečenog, to kod Boga ne prolazi. 

Oni, kojima je uskraćen vid ili sluh, oni su lekcija, da i ako ne vidimo, niti čujemo, možemo preko dodira, pitanja i opipavanja da spoznamo nekog ili nešto. 

Možemo čak i preko čula mirisa mnogo toga da otkrijemo i spoznamo. 

Ništa se ni od koga ne dobija za džabe. Sve ima svoju svrhu i neku pozadinu. 

Treba da smo zahvalni na onome što imamo, ali takođe je normalno i da želimo ono što nemamo, a što nam treba, što će nam koristiti. N samo zato što to neko drugi ima, tj. ne iz zavisti, ljubomore i sl. Samo iz potrebe.

Hapšenja u Srbiji

"Biće da pravi razlog hapšenja “Miće” Vučići kriju kao zmija noge - tajni prislušni centar u EPS-u za praćenje protivnika vlasti." SSiP

Navodno im je sasvim slučajno među prisluškivanim osobama upao i Anđelko Vučić, otac Aleksandra i Andreja, sa vrlo problematičnim sadržajima!

🔽

Данијела Данијела rekoh u naslovu da ovi nisu moj favorit, ali moja prva reakcija, kad čuh vest da je Grčić uhapšen, je bila baš ta, identična. 

I to je praksa kod ovog Av, av! 

Svim poltronima i poslušnicima je sve dozvoljeno, da bi ih imao u šaci, do trenutka kad treba da spasi svoju guzicu, a onda idu na žrtvenik. 💁 Praksa višegodišnja, višedecenijske, potvrđuje to.

Odgovor umišljenim glavama, o obojenoj revoluciji ...

 Prestanite sa bromazepanima i drugim sranjima, pa vam se možda malo i izbistri mozak i vidici.

Podrška studentima u borbi protiv korupcije i za bolji život

 

Bravo deco! Muka mi je bila da slušam o nekom odlivu pameti iz ove zemlje u inostranstvo.
Prva sam se pobunila. Nije im dobro ovde? Nemaju dobre uslove?
Pa što nisu ostali i izborili se za bolje sutra, boji život, bolje uslove, pitala sam.
E, ovi neće da idu u inostranstvo, hoće da sebi obezbede bolje uslove za život, ne samo za studije, nego i po završetku studija. Bravo❗ To je za svaku pohvalu i podršku.
I to svakako podrazumeva i borbu protiv korupcije i protiv ove okupacije i diktature u kojoj živimo i jedva preživljavamo❗
Kome to nije jasno, taj ili je glup i ograničen ili je deo te okupacione bande.

Vučićeva lupetanja nemaju kraja

 Mani se više tih glupih priča, aman više! Da umeš da misliš bilo bi ti dovoljno da shvatiš da ti je vreme da kupiš prnje i ideš odavde. 

Nepoželjan si ovde! 

I naša energija je na N°. 

Sigurni smo da ti je teško da nas ostaviš više na miru. Ni jednom okupatoru ni diktatoru nije lako da napusti svoj položaj i odrekne se svog megalomanskog plena!  

B.Babić i studenti

 Tamo neki Branko Babić se našao da filozofira. Prvo podržao studente, a onda, kad je shvatio ozbiljnost situacije i njihovih zahteva, pobegao i krenuo da izmišlja razloge za taj postupak. 

A istina je tako jednostavna. 

Sitna duša! Podržao ih jer je mislio da je to trenutni revolt, a da će on tu imati neku korist, jeftinu reklamu za sebe. Ć

Ne treba ništa da objašnjavaš, nisi zanimljiv nikome, ne zanima nas tvoja priča i mani se tih kreiranih priča.

Sigurno si se uplašio da će i tvoja imovina biti predmet ispitivanja. 

Naravno da je sve u životu u današnje vreme u sprezi sa politikom. Nerazdvojivo je to. 

Korupcija i politika idu jedno uz drugo, nažalost. 

Veterinari i samoubistva u Norveškoj

  Od kad znam za sebe volim da jedem meso. Otac me naučio. I obožavao je da mi da pileći batak napr., da sama držim u ruci i da ga jedem i oglođem do koske. 

Kad god BiH malo ubledela u licu donosio bi razne džigerice, a vrlo često i konjsko meso. 

U jednom trenutku, još u tom najranijem detinjstvu, postadoh svesna da tamo neka životinja mora biti ubijena, da bismo imali na tanjiru juče nekog mesa. 

I ja se zgrozih i rekoh ocu da ja više neću da jedem meso. 

Pita on zašto? Ja mu pojasnih razlog i da je meni žao tih životinja. 

Malo se zamislio i razmislio, pa mi objasnio da se te životinje i uzgajaju upravo u te svrhe. Da i u Sv.Pismu piše koje su životinje jestive, a koje ne. 

Gospod je to tako odredio. 

Nadovezaću se na temu  samoubistava i pokušaja samoubistava, učestalim  među veterinarima u Norveškoj. 

Veterinari imaju jednu plemenitu misiju, da leče i ljubimce i jestive i nejestive životinje, ali i da im olakšaju muke, bolove, patnje i odlazak sa ovoga sveta, eutanazijom. 

To je plemenit gest, a ne krvništvo.