Povišice Penzija, Obećanja i Šarene Laže

 Izgleda da matematika i ekonomija nisu baš jača strana Siniše Malog. To povećanje u Januaru, o kome  priča nema Ama baš nikakve veze sa povećanjem u ovoj 2023. godini i ne znam što ga ubraja sa ovim? Da ostavi utisak. Ne vredi, to ne pije vodu kod nas penzionera. Drugo, povećanje od 10% na penziju od 30-tak hiljada, koliko najveći broj penzionera ima, je samo 3.000rsd. Uz povećanje penzija i plata idu i povećanja životnih i režijskih troškova i to odmah pojede tu povišicu i više od toga. Trebalo bi, ako ne mesečno, ono kvartalno da se uvećaju penzije i da se konačno odredi visina zagarantovana penzije, ispod koje se ne može isplaćivati nikome, jer bi se time ugrozila egzistencija te jedinke. To bi bilo časno i pošteno i jedino ispravno. Sve drugo je zamajavanje naroda i šarena laža, a to smo odavno prerasli. 

Alapacha i Costa Bianca

 Ne znam gde je Costa Bianca, moraću da prostudiram, proguglam malo. Obišla sam samo Costa Bravu, Costa del Sol I Palma de Mallorcu i to davne '79.(kao subagent 😅) sada već prošlog veka. 

Nego, za to pušenje, pokušajte da nađete baštu nekog restorana, kafića, koja nije natkrivena. Tu bi trebalo da nije 🚭 zabranjeno 🚬. 

Tako je, napr. u Slovačkoj, kad sam bila pre par godina. Jedna naša ženica je morala da plati, mislim 30€ kazne, jer je zapalila cigaretu, tj. pušila ispred glavne bus stanice u Bratislavi. I to samo zato što su taj ulaz i peroni natkriveni. Da je stajala vani, gde nema odozgo nadstrešnice mogla bi nesmetano da puši. 

Proverite to svakako, za sledeći put da znate. 

Ja sam bivši pušač. I meni je nekada bio nezamenljivi gušt da posle jela zapalim cigaretu. No, pošto sam se dobro nadimila, reših 2001.da prestanem sa tim i od 06.jan.2001. (od Badnjeg Dana, možda je i to imalo uticaja, makar da održim reč ovoliko dugo i nadalje) ne pušim. Samo dobrom voljom i jakim karakterom. I prestala sam odmah, bez smanjivanja broja...od toga nema vajde. Samo "oštar rez". Nije bilo lako, javljala se želja, bilo je baš u tom per. i mnogo teških trenutaka, zapravo bio je to jedan od najtežih per.u mom životu, raspad sistema, na ličnom i porodičnom polju, ali istrajala sam. 

To želim i vama, ako odlučite. 

To vam je kao Post. Ima svega oko vas, ali vi postite i mrsnih se ne dotičete. Ni onog na ulju, ako postite za Pričest, samo onog na vodi spremljenog. I nađete zabavu u osmišljavanju posnih zalogaja ili u pronalaženju recepata, u slikanju, ručnom radu, odlascima na neka događanja u okolini ... I ne kažete neću više nikad, niti, ovog se odričem zauvek, nego kažete sebi, a i drugima, da znaju, da vas ne nude, bar ne često ni namerno, ovog se odričem do daljnjeg, što duže budem mogla. Posle 3-7-15-30 dana kažete sebi "Svaka časti! Uspela sam toliko dana. E, sad idemo dalje... Pa ne može ova ovolika cigara da upravlja sa mnom. Gle kolika je ona, a kolika sam ja! Pa valjda sam ja jača od nje tolicke". Izmrvite je jednom rukom, bacite na pod, na zemlju i dodatno zgazite prednjim delom tabana, papuče, cipele. Podsmehnete se njoj i njenoj moći nad vama. 

Kad osetite želju, uzmete ljuti bombom, suvo voće polako grickajući, svežu voćku, grisine, kokice, nešto da žvaćete, a što ne goji. Nikako spec.tablete, spec.žvake, spec.čajeve, samo normalno i prirodno, svakodnevno nešto. 

Mada, moj moto, dok sam pušila, bio je da sušeno meso duže traje od svežeg i manje je kvarljivo, skoro trajno. 😂 

I u jednom trenutku sam rekla sebi da je moje meso, telo, dosta nadimljeno, nije potrebno, a ni zdravo, više ga dimiti, ja reših i prestadoh. 

Lep pozzz ❤️🙋

Vera, Misli, Život

 Pomoz': Bog oče Peđa! 

Koje ste godište oče Peđa, kad kažete "mi, matori"? Meni je punih 67 i nisam još "matora". TEK mi je 67. Do 180 imam još i hi hiiii. Jedva sam pristala, još kao malo dete, na tih 180, mada, razmisliću kad dođe vreme, pa možda i produžim. 

Možda biste mogli malo i na tu temu. Kažu "kakve su ti misli, takav ti i život". Kažu "sve je u veri". A onda nas celog života bombarduju time da ko god se rodio taj će i da umre... I to slušamo celoga života iz dana u dan. I narod k'o narod, počne u to i da veruje. I to mu se na kraju i dogodi. A upravo nam je Hristos pokazao da ne moramo umreti, kroz oživljavanja nekih poput Lazara i ne samo Hristos, bilo je tu i drugih odabranih, koji su oživljavali umrlog, vaskrsavali. A najzad je i sam Hristos, BogoČovek, Vaskrsao. Po meni, nije to samo lekcija i učenje da nas na Nebu, u Božijem Carstvu, čeka Večni Život. Sve je ovo na Zemlji Božije Carstvo. Mi samo tabanima dodirujemo tu zemlju, a sve od površine Zemlje naviše je Vazdušno, Nebesko Carstvo, samo se gustina tog Vazduha razlikuje, ako ste me razumeli, a verujem da jeste.  

Hristos je lečio i razne bolesti, što znači da bolest nije Bogom dana i nije prirodno da je imamo. Imamo je jer činimo, mislimo, govorimo nešto pogrešno. 

Šteta što u Jevanđeljima ne piše šta su tačno jeli Isus i Apostoli, niti kako su im odabrani domaćini  spremali tu hranu. Samo minijaturni deo nam je razotkriven kroz Jovana Preteču, med i skakavce, kojima se hranio u pustinji. Otkud med u pustinji, ostaje da nagađamo. I zašto se mi ne hranimo skakavcima? Možda je on ipak bio u nekoj Oazi. Neko nam je, možda i namerno utajio te važne podatke.

Molitva je važna. Ali i hrana, voda. I svakako Misli, Vera. 

Pa, sama Molitva nije ništa drugo nego Reč, Govor. Ako samo izgovaramo te reči onako rutinski, mašinski, automatski, naučene napamet, to je Nula. Ako sa razumevanjem izgovaramo te Molitve, imajući u Mislima i u Slici to što govorimo, onda ta Molitva ima smisla i može nam biti uslišena,  jer je izgovaramo potpuno svesno, sa Verom u to što govorimo, znači da je i osećamo, prožima celo naše biće, umno, duhovno i materijalno. Jedno bez drugog ne može. Materijalno i duhovno moraju biti u sprezi.  

Udžbenici i Školstvo

Da. Nije to nikakva novína. Još u Titovo vreme, tj. mog školovanja, u vreme socijal-komunizma, bilo je igrarije sa udžbenicima. Kad god sam ja prelazila u sledeći razred čekali smo novo izdanje nekih udžbenika, tipa Biologija, Istorija i sl., na početku godine. Moj otac se uvek čudio što se štampa nova, što ne može prošlogodišnja? Šta se to tako značajno desilo u svetu i/ili kod nas, pa treba menjati udžbenik? A pratio je svakodnevno štampu, radio, kasnije i TV. Isto je bilo i u srednjoj školi. Čak i za usputno završenu Omladinsku Političku školu, kad se ja prijavih, čekali smo sa početkom mesec, dva, da se odštampaju nove knjige. Navikla  na čekanje, nisam se raspitivala zašto, kako... No, odgovor je sam došao, kad mi je drugarica poklonila sve knjigice iz prethodno završene te iste škole. Kad smo dobili nove, dijametralno su se razlikovale. Svi prethodnici su učili analitičku, na nivou preduzeća, radnika, samoupravljanja. Naše su bile na nivou države i sveta. Kao da smo se mi pripremali za rukovodeći kadar državnog vrha, a naši prethodnici za rukovodioce preduzeća, korporacija.  Mog oca danas više nema, rano nas je napustio, sa 56, posle Černobila, ali meni je sve savršeno jasno. 

U raznim životnim prilikama kad se dotaknemo neke teme, baš iz te istorije, prošlosti, srpskog jezika, krenu mnogi nadobudni da nam sole pamet, da nas ubeđuju da malte ne, ništa nije kako mi kažemo, oni uvek sve bolje znaju. Oni su pročitali to tu i tu, čuli od učene glave te i te, učili o tome, istraživali po literaturams ... I sve je onako kako oni kažu. Drugi imaju podatke iz Ljubovije (a nama je u školi skrenuta pažnja još u detinjstvu da ta Ljubovija ima grupu ljudi, koju podržava, pomaže i štampa njihove radove, knjige, koje nemaju mnogo dodirnih tačaka sa istinom, izmišljaju i krivotvore podatke i da se u životu na to ne pecamo ni ne obaziremo. Istina je ono što mi učimo i znamo. A udžbenike su nam pisali tada najuglednije osobe sa titulama dr., mr., dr.sci,, čuveni, cenjeni prof.sa fakulteta ... 

Ja sam potomak dve čuvene loze ove zemlje i to se znalo, iako ja to nisam sam govorila, mi potencijala. Srpski nam je predavao Crnogorac u srednjoj i dao nam jednom prilikom da spremimo referat, politički govor na neku temu. I izlazili smo pred razred i "držali govor", onako, glasnogovornički. Ja sam se u mom osvrnula na istorijske događaje, ali sam uklopila i trenutnu situaciju u zemlji, Yu, oko nekih nestašica, zamrzavanja cena i šta je bilo tada aktuelno. Prof. je na kraju samo rekao "Krv nije voda", čime mi je stavio do znanja da zna kog sam porekla. Dobih i čistu 5.  U posetu našoj školi bili su neki mladi, tada vrlo perspektivni članovi komunističkih partija zemalja iz kojih su dolazili. Održali su nama, polaznicima Političke škole, po neko predavanje o komunizmu, planovima i programima za budućnost. Jedan od njih beše Sandro Pertini, tada na početku, kao sekretar partije napr., Pa iz Kine grupa na čelu sa izvesnim Pingom, ne sećam se tačno imena. Pa iz Koreje ... 

Neki su navijali za tu treću i bili joj naklonjeni, kao i danas, iako je bila u izbeglištvu. 

U čemu je bila poenta? 

Pa u tome da se pravi razdor, svađa i netrpeljivost među Srbima, kao i među Srbima i drugim nacijama u okviru Federacije, po sistemu "Zavadi pa vladaj" i/ili "Ne daj Bože da se Srbi slože"!  

Sezonski posao

 Danijela Rasit Ferizovic  U pravu ste, ne treba da pita niko. Sve treba da bude sadržano u Objavi, gde se radi, koliko radnika, u kom periodu i uslovi, koliko sati rada dnevno, sa smeštajem i hranom ili bez, kolika je dnevnica ili koliko po kg, plaćen prevoz u oba pravca, samo u jednom ili uopšte ne ... I berači iskombinuju jagode, borovnice, maline, kupine ... Niko ne očekuje pare na izvol'te. Ako ste berači, znate da uopšte nije lako po 10 i više sati biti na vrelom suncu, pa još ako je vertikalno strm teren, dole rosa, klisko, a morate i gajbu nosati sve puniji i puniju ...

Dr Nestorović, treće oko i parapsihološke pojave, nematerijalnu svet

Doktore, prvo, Čovek nema treće oko. To bi moglo biti 5-to oko. Činjenica je da svi mi imamo 4oka, tj. dva para očiju. Jedan par "vidnih" i jedan par "slepih" očiju, s tim da ako par očiju tretirano kao 1, onda je + to "treće oko", koje može biti aktivno ili pasivno. Slepe oči su od izuzetnog značaja za život svakog Čoveka, dok ovaj par "vidnih" kod nekih ljudi je takođe pasivno, pa ih nazivamo slepim osobama, no oni gledaju, vide itekako, preko tih urođenih "slepih očiju" zvanih slepoočnice. 

U početku beše Mrak. Posle Božije intervencije, iskazane želje, naredbe, kako god, beše Svetlost. 

Blue Ray nisu Ultravioletni zraci. Plavi zraci su, koliko možemo laički da vidimo i shvatimo, od izuzetnog značaja za Život, iako neki tvrde da je 7-ma čakra violet i bela. 

Kako možemo da vidimo i zaključimo? Tako što jutro kreće sa plavetnilo na Nebu, napr. Pa tako što u prostorijama sa novorođenčadima, a verovatno i sa bebama u inkubatorima, je upaljena plava svetlost. Tako što je u šok sobama, sa teškim bolesnicima, koji su na životnoj klackalici, takođe uključena plava, a ne violet svetlost. Ultra-Violet je ljubičasto, lila, mešavina one Infra-crvene i tog Plavog zraka, koji infra štetnost neutrališe, pretvara u ultra-korisnu.

Kesić i njegova zapažanja

 Kaže Karleuša, nikada ne bi bila predsednica ove zemlje, jer Vučić mora sa Smerom na engleskom da razgovara, sa Ruskom na ruskom, a čak ga je lično čula da je sa Kinezom prozborio i na kineskom. 🤣  

Tragi-komika. I zašto ne bi da bude predsednica ove države? Zato što ne zna strane jezike? 😂 😂😂 Mnogo je važnije šta pričaš, nego na kom jeziku. Postoje i prevodioci. 

Tvrdi, dalje, Karleuša, da nije bilo skul šutinga do sada. 

Nije tačno. Bilo je. 

A što se tiče school shooting-a, nažalost, bilo ga je, još u vreme Tita. Nije bilo masovno, nego pojedinačno, ali ga je bilo. Napr. na Konjarniku, u tek otvorenoj školi, "Stevan Sinđelić", izvesni Aleksandar Popović, koliko se sećam imena, je upucan u školskom dvorištu od strane druga, koji je doneo tatin pištolj. 

A bilo je i u drugim školama ranjavanja drugova hladnim oružjem, nožem, pre više godina. I u centru grada.