Just Morning Thinking

 Moglo bi se nazvati i Jutarnjom stranicom. 

Izašla mi je sinoć predvspavanje groznica ns gornjoj usni posle dužeg vremena. I to me nervira. 

Pijem redovno po 1 šumeću tab. Multivite, ali ... nije to više ona ista. Samo liči, podseća pakovanje na staru. 

A staru je proizvodio Hrmofarm, ovu sada Nemačka. 

Od stare si, čim je polsko posrkućeš, posle 15-tsk minuta osećao snažan priliv energije, elana, poleta, zdravlja. 

Od ove sada ne osećaš ništa. Eto, tek je popijem, zavaravajuċi sebe da sam unela vitamine, učinila nešto dobro za sebe, za moju kondiciju, moj organizam, moje zdravlje. 

Od kako se promenila vlast, od 2000.-te pa do sada, mada se dešavalo i ranije sporadično, sada učestalo, po sistemu must have ili must do, tačnije, sve što valja ili je valjalo vlast je dala sve od sebe da to uništi, pokvari, sjebe, proda, upropasti. 

Tako je učinila, eto, i sa Hemofarmom. 

I ponovo mi se vraća sećanje na grozan period u grčkoj, a i dugo godina posle grčke i moje borbe za život i opstanak. 

Borbe sa abnormalnom anemijom, nekih 10 god. Perioda kad ni jedno gvoždje, ni dvo- ni tro-valentno, ni sa injekcijama B12, ni B6 vit., ni kapsule gvoždja, ni transfuzije krvi nisu mi pomagale. 

Kada se moja doktorka čudom čudila kako ja uopšte ustanem iz kreveta i kako uopšte uspem da dodjem do Doma Zdravlja i nje. A napolju t°+beskonačno, Zvezda upekla, zdravi padaju u nesvest, loše im je, sede skriveni po kancelarijama uz air kondišne i po kućama, bojeći se da izadju napolje. 

A i zimi, po vrlo niskim t° tih godina. 

A js sam imsla neke moje metode i načine. Prvi je išao iz glave. Snažna volja i želja i ljubav prema Životu, još od nsjranijeg detinjstva. Ma, od rodjenja. 

Drugo su bile neke vrlo obične stvari, čije vrlo pozitivno dejstvo i brzi učinak otkrih sama, a to su bile tada moje male tajne, da kažem, koje su me trenutno vraćale u život. 

Behu to Coca cola, o kojoj može da priča ko šta hoće, sli ona je mene spašavala, podizals mi je odmah nibo šećera i davala snagu da se krećem, da hodam, da se ne srušim na sred ulice, da ne posustanem...po lepom vremenu i previsokim t° vanjskim. 

Druga je bila šumeća Multivita. Po samo jedna tableta, kolika je dozvoljena dnevna doza, imala je brzi efekat. Posle šolje tog napitka, posle 25-tak minuta krene osećaj nadolazeće velike energije koja traje dugo. Ako ipak moram dugo da hodam, tj. daleko da idem, onda ne popijem odjednom. Razmutim u bočici sa vodom i nosim sa mnom i pijuckam usput po gutljaj dva, da mi potraje što duže. 

Isto je bilo i sa Coca colom. Bočicu nosim ledenu, pijuckam po gutljaj dva... I rashladjuje me i daje snagu. 

A zimi nisam znala šta da radim. Ne mogu coca colu, hladi me. A ni za multivitu nisam imala uvek novca. Ili sam popila pakovanje od 20 tableta, pa moram napraviti neku pauzu. Ne vslja ni dugo isto piti, vremenom nema više pravi efekat. 

I onda jednog hladnog zimskog dana, krenuh u supermarket, kao i obično, koji je bio na vrhu brdašca u koje je gledao moj stan u soliteru. Do vrha se mora preći tačno 88 stepenika, sa dugačkim ispustima izmedju nizova stepenika. I još na prvom najkraćem nizu od nekih 5-6 stepenika osetih veliku nemoć. Krenuše mi suze, zbog te spoznaje. Srećom neko se setio, pa nam je na sred tog stepeništa postavio nešto pre toga gelendere, ali na stepeništu, dok na ispustima, dugim po nekih 15-tak+ metara nije bilo gelendera. Grozničavo razmišljah, da ja miram stići do vrha i još nešto dalje od toga, možda do supermarketa, a možda i do pošte, da podignem novac ili možda do apoteke. Više se ne sećam tačno, ali znam da sam morala ići gore. 

I stegnem srce, obrišem suze, skupim sve ostatke nekakve snage, i držeći se najčvršće za gelender obema rukama, krenem zapravo snagom ruku i mozga da se penjem uz stepenište. Na kraju svakog niza stepenika, i dalje se rukama oslanjajući čvrsto na gelender, pravila sam pauze i odmarala, skupljajući hrabrost da krenem dalje stazom do sledećeg niza i sledećeg gelendera. I tako do vrha stepeništa.  Još u startu pomislih, šta će reći komšiluk, sigurno me mnogi sada mogu videti i vide sa svojih prozora i pitaju se šta mi je, da li sam pijana, drogirana, nakljukana lekovima ili bolesna id najteže bolesti, na samrti? I bi mi neprijatno i teško na srcu zbog toga. Jer, važila sam za dobro dete, finu ženu, damu i odjednom, po pivrstku uz grčke padoh na najniže grane. 

Razvod, sin u medjuvremenu postao narkoman, ja se čudno ponašam, ubledela, prepolovljena se vratila iz grčke, kost i koža, pokretni kostur, leš, para nigde, posle 3,5 godine provedene na radu u inostranstvu. I to mukotrpnom, iscrpljujućem radu i teškom životu. 

No odmah odbacih sve te misli. Rekoh sebi da se mene uopšte ne tiče ni ko gleda, ni ko šta misli, ni ko će šta da govori. I o mnogima od njih se priča svašta, a mogla bih i sama da jažem puno toga, na osnovu mojih zapažanja i onog što sam lično čula iz pojedinih stanova, preko leta, kroz širom otvorene prozore.  Ja moram tamo gde sam krenula i moram da pregrmim ovu nemoć i da ozdravim. Ozdraviću ja, daće Gospod Bog, ja sam njegovo Miljenče. On neće pustiti da mi se desi ono najgore. 

Jednom me je vratio nazad, kad sam prersno otišla kod njega. Kasnije smo se nekoliko puta susreli i  družili gore, na Nebeskom prostranstvu, tokom noći. Dok je moje telo beživotno, mirno ležalo u mom krevetu, moja duša je putovala sa Njim Nebeskim svodom i odozgo mi je pokazivao svašta nešto dole na Zemlji i objašnjavao ili samo upirao prstom u kom pravcu da gledam i pažljivo osluškujem šta se dole dešava, šta se priča. 

No to je neka druga tema, o njoj drugom prilikom.

Posle par dana reših da pazarim u maloj, bližoj radnji. I sasvim slučajno, u toj najbližoj radnji spazim one pivske boce od 0,5 lit., ali sa paradajz sokom. Kuvanim paradajzom, bez konzervansa, kako je pisalo na etiketi. I setim se detinjstva i koliko sam volela taj paradajz sok, koji je majka pravila kao zimnicu, a i sve rodjake i komšinice i mnoge druge žene. I kako su mi branili da pijem u velikim količinama, hovoreći mi da nije zdravo piti mnogo, ali je jako zdrav zs organizam u malim količinama. Po šoljicu od kafe do pola čaše za decu, za odrasle čašu maximum maximuma, a i to je mnogo, govorili su. 

I ja odlučim istog trena da kupim flašu tog soka, uz ostale potrebštine. 

 Ali, osećam nemoć. Jedva sam došla od mog solitera do radnje, sa više pauza odmora, koja je u istoj mojoj maloj, kratkoj ulici, ja na početku, ona na kraju ulice, 100-tinak metara rastojanja. I ne znam jsko da se uopšte vratim kući, da se ne srušim usput. Snage više nemam. Poslednjom snagom mozga hodam kroz radnjicu. I nisam kupila ništa mnogo, ni teško, jer ne bih mogla ni da nosim. Tek neku važnu sitnicu, koja mi je ponestala u kući. 

I, setivši se svih onih dokoličara, pivopija i alhosa, koji cevče svoja pića iz "unučića" i baš ovih pivskih glaša, tu iza, pored, a sve češće ispred radnje, ne skrivajući se više, odlučim istog momenta i kad platih i spakovah kupljeno, zamolih kasirku da mi otvori flašu, ali pažljivo, jer mi treba čep, da se ne iskrivi previše. I žena mi učini, jer ima otvarač za flaše, vezan za njen pult, kao hemijske olovke po bankama i pošti. 

I ja još u antreu radnje popijem par gutljaja, polako izadjem iz radnje i krenem kući. I na svakih 10-15-tak metara zastanem i povučem iz flaše koji gutljaj, pa nastavim i počeh ubrzo da osećam boljitak. Svaki gutljaj mi je davao po malo snage. I ahvaljujući soku od paradajza jedva stihoh kući. Da nije bilo njega, ne bih uspela, to znam sigurno. 

Onda se kod kuće pokajah što nisam kupila još jednu bocu. Ali neki od narednih dana reših da ponovo odem i kupim još jednu bocu, kojs mi žibot znači. Sa svskom narefnom bocom ja sam dobijala novu snagu da se krećem i ne samo da se krećem, da jačam. 

I ne samo da sam vodila borbu protiv anemije, nego i borbu sa bedom i siromaštvom. Ali i o toj borbi ću drugom prilikom. 

Nego, od jutros razmišljam, od promene vlasti, kao što rekoh, prosto se osećam kao Šekspirov junak, kao Hamletina i kažem došlo je vreme za To Be, Or Not To Be"?! 

Ili da se čovek ubije ili da tu glupu marvu sa vlasti ubije. 

Izmedju dz se ubijem ili nekog od njih da ubijem, neka mi Gospod Big oprosti, ali siguno bih odabrala da ubijem njih, a ne sebe. 

Meni je još uvek rano za selidbu u Večna Lovišta. Imam ja još dva kruga od 60 do odlaska. 

I o tome ću opširnije drugi put.  

Sem, naravno, ako mi Bog Otac ne priskoči u pomoć, pa ih On satre, ne dozvolivši da njegovo Miljenče zaprlja svoje ručice tim činom. 

Duša i sreća

 

Naravno, nije džabe izreka "U zdravom telu zdrav Duh" . Samo što su neki iz komercijalnih razloga okrenuli smisao te izreke, tih reči. 

A zapravo, nije Duh zdrav, zato što je telo zdravo, nego je telo zdravo, zato što je duh zdrav. 

Znači, porrebna je dobra, redovna i zdrava hrana svakom ljudskom biću, to stoji, ali (!) to nije dovoljno ni jedino potrebno da bi Duh, Duša bila zsdovoljna, srećna, radosna, ispunjena. 

I ako se Duša ne nahrani njoj potrebnom hranom, pozitivnom energijom, lepim emocijama, doživljajima, subjektivnim osećajima, onda Duša neće emitovati dobre vibracije i to će se negativno odraziti i na zdravlje tela. 

Mene je moja nepismena nana, žena sa sela, učila da ako sam nervozna, doživela neku neprijatnost, stres, plakala, NIKAKO da sednem da jedem ubrzo posle toga, neho da sačekam sa jelom sve dok se potpuno ne smirim, pa tek onda da sednem da jedem, jer, kako ona reče, svaki zalogaj bi mi bio na štetu, otrov za organizam, a ne na korist!  

Moj comment na izjave dr. Nest. na temu Duša i sreća.

(Privatni) Izvršitelji ...

 

Takve dostave moraju ići na potpis! Dok stranka ne potpiše da je primila, nije primila i ne može se žaliti. 

I to izbacivanje ljudi iz kuća i stanova je KRIMINALNA RADNJA! Za to treba ti Izvršitelji i taj Zakonodavac da Krivično odgovaraju! 

Posebno u ovo vreme, vrlo smišljenog i organizovanog osiromašenja i guranja ljudi u mnogobrojne finansijske, materijalne i duhovne, tačnije duševne i emotivne probleme, sa ciljem da nadredjeni s lakoćom održe svoje, ni malo pošteno stečene, pozicije, da lakše sprovode svoju samovolju, da se lako i nesmetano bogate na račun ojadjenog stanovništva, pre svega, domaćeg življa! 

Daće Bog da vam se svo zlo i sva podlost i podmuklost stostruko vrate i sruče na vas i vaša pokolenja, na sve vas učesnike u ovom kriminalu i teroru koji sprovodite nad nedužnim narodom, dok vas ne istrebi potpuno sa ove Planete Zemlje. 

Po kom osnovu i kom Zakonu su žitelji KiM-a od tita do prekjuče živeli komotno i udobno, oslobodjeni plaćanja svih dažbina, komunalija, struje, vode ...? 

MI TRAŽIMO da se u celoj Srbiji domaći žitelji oslobode plaćanja struje, vode, gsp prevoza(da se održavanje postrojenja i  instalacija i održavanje gsp vozila i zarade radnicima na tim poslovima) finansiraju iz Budžeta Srbije!  I da se donese Zakon o zagarantovanoj minimalnoj penziji u Srbiji i da ona ne sme biti manja od prosečne zarade u Srbiji ili makar ne manja od minimalne zarade zaposlenih! 

Ja sam Lični Penzioner sa malom penzijom, nedovoljnom da pokrijem osnovne troškove i da se prehranim, a treba i nov šporet, krečenje, nov madrac, kaput, čizme, cipele, ništa nije trajno, a sve je neophodno za zdrav život i zdravlje organizma.

I nama, penzionerima treba sve i svašta, kao i mladima koji se prvi put kuće. Svo pokućstvo dotrajalo odavno. U nekim periodima života moramo se ponovo kućiti, obnoviti svo pokućstvo. 

Banje i poneki izlet, druženje, poklone unučićima deci za rodjendane, Božić, Uskrs, polazak u školu, diplome, da ne pominjem...to nam je postao luxuz odavno, a to je, opet, neophodna hrana za Dušu i zdravlje Duše. A nije džabe ona izreka " U zdravom telu zdrav Duh". I ne treba je pogrešno shvatati, poput onih, koji su je preokrenuli iz komercijalnih razloga, jer telu jeste potrebna dobra, redovna i zdrava hrana, ali Duši je takodje potrebna dobra, redovna i zdrava emocija, doživljaj, pozitivna energija, da bi emitovala i širila zdrave i dobre vibracije. U protivnom, ako je Duša loše hranjena, nezadovoljna, širiće loše, štetne, negativne  vibracije, koje će zasigurno da razboljevaju organizam, pa džaba dobra hrana za telo. 

E baš zbog tolikih prihoda, 20 mil.zarade godišnje, treba da se iz Budžeta plaćaju struja, voda, prevoz, pa neće biti ugroženih i dotični Izvršitelji neće imati posla ili bar ne toliko posla, pa neće primati ni sramotno toliko visoke zarade, kao ni guverneri, ni rukovodstvo držvne vlasti, a zbog čije politike i odluka narod i jeste osiromašen beskrajno. 

Nije tanjir hrane ili povremeni paketić hrane to što je potrebno Čoveku. Njemu je potrebna hrana svakodnevno, bar 2-3 obroka dnevno, da bi održavao nekakvu kondiciju, bio pokretan. 

I tu hranu on mora da pripremi, iz tog paketa. Znači, mora da potroši vodu, struju, ogrev da zgotovi tu hranu. 

 Čoveka treba odloboditi dažbina, troškova komunalni, struje, vode. Osloboditi ga plaćanja prevoza, da bi mogao da se kreće, šeta, ide da potraži posao, ode do lekara, ako treba, u kupovinu, u potragu za jeftinijom hranom i namirnicama... Da može da se druži sa ostatkom sveta, da nahrani i Dušu, ne samo telo, jer zdravlje Duše utiče i na zdravlje tela, a ne obrnuto! 

Komercijalisti kažu da zdravlje na usta ulazi. 

Zdravlje iz Duše dolazi! 

Kad ste srećni i zadovoljni, puni ste elana, volje, lepršate, niste gladni  uopšte se hrane ni ne setite. Kad naspremate puno razne hrane za praznike, slavlje neko, ima puno hrane oko vas, a vi niste gladni, zasite vas svi ti mirisi i to vam je nekako dovoljno. Kad ste preumorni, potreban vam je dobar, dugi san, hrsna vam nije uopšte na pameti, niste gladni. Pošto se dobro ispavate, bi ste krepki, obnovljeni, iako ste preskočili i ručak i večeru i doručak ... Kad postite Post za Pričest, hrane razne može biti oko vas, ali vi to ne jedete, postite na vodi, bareno, sušeno voće, sveža hrana i niste baš ni gladni... Sve je to rezultat zadovoljne Duše u tom trenutku, tom periodu. Nahranili ste Dušu dobrom energijom, dobrimmirisima, dobrim mislima, dobrim snom,onim što je Duši bilo tada potrebno. 

Ali ni gladovanje ni post ni uzdržavsnje od mnoho togs potrebnog i Fuši i trlu ne može da traje večno, ni mesecima. Može ponekad, zarad pročišćenja Duše i tela, da se ne postane halapljiv, gramziv, egoističan. 

I ja tim Izvršiteljima preporučujem da počnu sa Postom za Pričest, što duže mogu da izdrže (ali bez perverzije,, bez maslinki, suvog voća u količinama, skupih namirnica, skupog voća, ni povrća, niti kavijara...alkohol nije dozvoljen u dane posta, ni sex, ni psovke!). To im je dvostruko korisno. I za lično pročišćenje i da osete bar donekle kako je onima koji nemaju novca za osnovne potrebe. I još će da uštede i uvećaju svoj ljubljeni konto u banci. 

Svete Knjige, Vera i nelogičnosti

Proslavismo i Božić i Mali Božić, evo, stiže i Krstovdan, a meni još uvek neke stvari, neki pojmovi nisu jasni. 

Neka mi Gospod oprosti ako grešim, ali koji bi normalan i zdravorazuman Čovek stvorio sebi dete i poslao ga medj narod da svo zlo i sve grehe preuzme na sebe, da narod oslobodi grehova? Nijedan. 

I kako je to Isus preuzeo sve grehe naroda i otišao u Raj i sedi sa desne strane Oca?! Ako je preuzeo sve grehe naroda, onda je on sami crni djavo. Njemu toliko grešnom nikako nije mesto uz Boga, nego u Paklu. 

I kako smo mi svi grešni, ako je Isus preuzeo sve ljudske grehe na sebe? 

Ako se misli na naša začeća, začeti smo po Božijoj promisli i blagoslovu, onako kako je Bog rekao. Šta je tu onda grešno? 

Gospod je prokleo Čoveka i Ženu, kad je Adama i Evu izbacio iz Raja, ali ako je Isus mnogo kasnijepreuzeo sve grehe na sebe, znači da više ta kletva ne važi. 

Uostalom, izmedju Progona Adama i Eve iz Raja i Isusa Hristosa dogodio se i Noje i Velika kazna, Veliki Potop, čistka na Planeti Zemlji, u Čovečanstvu i šire, generalno. 

Zatim, Adama i Evu Bog je obukao u kožu kad je hteo da ih izbaci iz Raja, na Zemlju. To po nekoj logici znači da su oni bili samo Duše. 

Ako su samo Duše, kako su onda probali sex, kako se uvek aludira na taj greh njihov? 

Opet, ako su bili samo Duše, kako je Adam napravio sebi ženu, Evu od svog rebra? 

Ako su bili kosturi, opet nema logike da su probali sex. 

I opet, kako je to Adam napravio Evu od svog rebra, ako je Eva nastala dok je on spavao?! 

A ako su bili u potpunom msterijalnom obličju, koja sila ih je držala tako visoko? Koliko kg su imali? I zašto se kaže "Bogu Dušu!"? 

Isusa su probadali i ispustili mu krvcu. Otišao je, znači, gore, bez krvi. Ta krv, izgleda, i nije toliko bitna za Život... Samo za Zemljinu težu, prizemljenje. 

I još biser nad biserima, koje mnoge crkve danas zastupaju, da su Bog Otac, Sin Isus Hristos i Sveti Duh, po njihovom poimanju i delovima propovedi 3u1! 

Čista nebuloza! Jer lepo piše, a i sami tvrde kroz Simvol Vere, da Isus Hristos sedi sa desne strane Oca! 

Kako sedi sa desne strane Oca, ako je "Hristos otelotvoreni Bog, koji je davno sišao sa Nebesa i preko utrobe Presvete Bogorodice postao Čovek, koga je besomučni narod raspeo na Krst živoga, probadao kopljima..." Sadistički usmrtio i njegova Duša je otišla kod Oca, Stvoritelja ... 

I još ona, navodno Njegova, čuvena rečenica se često citira "Oprosti im Oče, ne znaju šta rade"! 

Itekako su znali šta rade! 

Ismejali i Hrista i Boga Stvoritelja. 

Pa jedno vreme nas crkva opominjala da nije Isis Hrist nego je isprsvno reći Hristos, da bi sada i sama govorila o Hristu, a ne o Hristosu. 

Mnogo nelogičnosti ima u svemu. 

I to sedenje ... Zašto neki misle da Bog non stop sedi i da se gore negde, u Raju samo sedi? To misle lenčuge i neradnici. 

Bog ne miruje. On plovi non stop Nebeskim svodom i posmatra šta narod dole radi. Čudom se čudi, često je i smrknut, besan, mumla,  galami, tutnji odozgo, a narod gluv na njegove reči i ljutnju... Ili samo mirno posmatra i ne reaguje uopšte, hladno posmatra, po sistemu šta ste tražili/zaslužili, to ste i dobili, svadjajte se, ubijajte, patite, za bolje i niste. 

Toliko nelogičnosti i kontradiktornosti postoji, da je to nevidjeno. 

Biće da neko ili nije umeo da prevede neki originalni Zapis ili nije razumeo ništa od napisanog (bio glup do beskraja) ili je namerno sve izokrenuo, izobličio, kako bi lakše manipulisao svetom, radi što boljeg i što većeg ličnog interesa. 

Moram sve ovo reći. Svako od nas ima neku svoju misiju.

Ovo je deo moje Misije na Zemlji. 

Eps Srbija

 Jedna naša sugradjanka je dobila ugovor od EPS-a, na kućnu adresu, za potpisivanje ugovora o demontaži kutije i sata za struju, uz nspomenu ds će Eps da instalira nove uredjaje i da korisnici neće biti ni u kakvoj obavezi da plate tu zamenu. 

Beše mi to čudno! 

To mi je u prvom momentu ličilo na prevaru, otimačinu nečeg što je korisnik svojevremeno imao obavezu da plati, da bi mu uveli struju.  

Šta bi i imali da plate, kad su već platili ne samo uslugu uvodjenja, nego i sat i kutiju i banderu ....? 

A onda mi sinuše i razlozi.

Sada traže, "naivno", da skinu stare i postave nove, čime bi zapravo stavili vlasničku šapu na to novo, najverovatnije (nisam lično ugovor videla/pročitala sve klauzule), a samim tim činom zamene i vlasništva/suvlasništva na opremi, Eps vezuje korisnika za sebe, jer po novom zakonu moćićemo da biramo isporučioca struje ... drma im se monopolistička stoličica. 

Ne treba žuriti sa potpisivanjem ugovora, dok se sve ne iskristališe i ne definiše. 👍

Moja Vremenska Prognoza za 2021.

 

Prognozu sam radila generalno, bez detaljisanja, na osnovu činjenica, koje je Priroda crtala, a ja samo notirala. 

Da li će se obistiniti ubrzo ćemo se uveriti. 

Moja Vremenska Prognoza 

za 2021. Godinu  

JANUAR sa padavinama, blagim, mestimičnim, prohladan, ali ne previše ... 

FEBRUAR prohladan, sa jutarnjim mrazevima i tokom noći, u drugoj polovini vetrovit, uglavnom suv ... 

MART suv, hladan, sa jutarnjim mrazevima ... 

APRIL suv, sunčan, prijatan, u drugoj polovini malo vetrovit, vetrovi blagog intenziteta ...  

MAJ najvećim delom kišovit ... 

JUNI početkom meseca obilne kiše, kasnije suvo i prijatno vreme, mestimično sunčano, ali u drugoj polovini opet nešto kiše ... 

JULI fantastičan, sunčan, topao ... 

AVGUST lep, topao, sunčan, malo vetrovit ... 

SEPTEMBAR lep, suv, topao, sunčan, 

OKTOBAR prijatno prohadan, ali sa  povremenim blagim padavinama ... 

NOVEMBAR lep, topao, sunčan, bez padavina, suv .... 

DECEMBAR lep u prvoj polovini, topao, suv, dok u drugoj polovini padavine, pred kraj vrlo obilne, ali ne previše hladno.  

Prognoza se odnosi na Srbiju. 

Praštanje i Božić

Moj odgovor na jedno dvoumljenje neke osobe u grupi "21 dan sa Slavicom Squire", 

"Kako oprostiti,? Oprosti Bože što ne mogu da oprostim"...

Ja se ne slažem sa tim "Oprosti im Oče, oni ne znaju šta rade". Mislim da oni vrlo dobro znaju šta rade, a znali su i tada. I treba da budu kažnjeni. I kažnjavani su mnogi tada, ali se kažnjavanje nastavlja kroz generacije, što opet, nije u redu, jer u jednoj od Mojsijevih 5 knjiga lepo piše da "otac ne može da odgovara za sinovljeve grehe, niti sin za grehe svoga oca", u prevodu, svako snosi sam posledice za svoje grehe. Problem je što su svi kroz generacije ubedjeni da je to tako trebalo da se dogodi i da je Hrist preuzeo sve grehe ljudi na sebe (!?!) I da je Vaskrsnuće Hristovo glavni cilj celog satanističkog čina tadašnjeg društva u celini (glupost nevidjena!).

Nego, da se trenutno manemo Sv. Pisma i Biblije. 

Razumem to "oprosti mi Bože što ne mogu da oprostim" . Imala sam iste emocije i dileme, ali me je dogadjaj iz crkve Presvete Bogorodice izmedju Djerma i Liona u Bgd, preobratio. Odoh na Pričest jedne godine, ali prethodno se ide kod sveštenika na Ispovest. I Ispovest u toj Crkvi nije formalnost, jer sveštenik postavlja vrlo direktna pitanja, na koja moraš iskreno odgovoriti. I kako imadoh jedan nemili dogadjaj i bih povredjena i uvredjena, na pitanje da li opraštam svaku uvredu, povredu svima koji su me na bilo koji način povredili, napravih kratku, primetnu pauzu, razmislivši, čemu ovaj mnogonedeljni  post na vodi, ako se sada ne mogu pričestiti, ili još gore, ako se pričestim uz neiskrenu Ispovest?? I odlučih da oprostim, sebe radi i časno uzmem Sv. Pričest. I od tada praštam svaku uvredu, povredu, nepravdu, ali te osobe udaljavam od sebe. Oprostila sam, ali sa takvima, makar i najrodjenijima, nema više komunikacije. Mogu da se izvine i da im pružim još jednu šansu, ali posle toga, ponovi li se isto/slično/drugačije povredjivanje, onda je udaljavanje trajno, zauvek. Sve im je oprošteno, nisu oni krivi, kriva sam ja što sam im verovala i za mene su umrli, više ne postoje.  

U mom slučaju je tako. A vi odlučite, draga, kako ćete vi postupiti. 

Samo imajte na umu da su te osobe samožive, egoistične, sitne duše, često mazohiste, pa izaivaju svadje, kako bi bile povredjene, da bi imale lični razlog da i same pate, za njih je to smisao života. 

Time što im ne omogućite taj "užitak" vi ste Pobednik, oni ostaju uskraćeni za to njihovo naopako zadovoljstvo. 

Što bi rekla Slavica Squire, sreća je najbolja osveta. 

Odbacite, ignorišite tu povredu, taj njihov greh prepustite njima samima, ne preuzimajte ga na sebe, da vi patite umesto njih. 

Oni treba da pate za to što su vas povredili. 

~~~~~~~~

Evo, da dodam na ovaj odgovor i neka pojašnjenja. 

Ti zločinci, Hristove ubice, da bi opravdali svoj krvolični, satsnistički čin, smisliše "sveto" objašnjenhe i opravdanje za isto. "Razlog" je bio Vaskrsnuće i preuzimanje Hristovo svih ljudskih grehova!?! 

Zapravo, Hrist je bio velika smetnja i pretnja njihovoj nadmoći i slavoljublju. 

Običan narod je bio sramno uvlakački, ljigav, kao i vojska. 

Da su bili drugačiji, čovečni, odlučni, pravdoljubivi, Hrist sigurno ne bi bio raspet na Krstu, već oslobodjen, a taj vlastodržac zbačen sa svog trona. 

Onda bi taj narod shvatio svrhu postojanja Isusa Hristosa i njegove misije, njegovog pravog zadatka. 

Ovako, uljuljkuju sebe i sami u izmišljeno opravdanje zločinačkog čina okorelih zločinaca.